EMILO PAVLOVIĆ: Ko zaslužuje prezir?

Slobodnim i odgovornim pojedincima nikakva paternalistička vlast nije potrebna

04. maj 2020

Gospođa predsednica vlade je ljuta.

U skupštinskoj debati o nelegalno uvedenom vanrednom stanju, ona se okomila na Đilasa zato što se ovaj, u pismu Evropskoj uniji, požalio na uzurpaciju vlasti i kršenje ljudskih prava.

A šta je trebao da radi? Da ćuti ili da, možda, pohvali vlast što je Srbiju povela putem diktature?

Nije jasno šta je u Đilasovom pismu zasmetalo predsednici vlade. Možda skretanje pažnje na antievropsku retoriku njenog političkog tvorca i stranačkog šefa? Nema solidarnosti, trubio je Vučić. Evropa je izdala sve svoje vrednosti. Doduše, ni vlastodršcima nije stalo do tih vrednosti. Da jeste, ne bi koristili svaku priliku da im okrenu leđa.

Svojom epistolom Đilas je, po mišljenju gospođe predsednice vlade, učinio nešto duboko nemoralno, nešto što je svojstveno samo „tužibabama i snishodljivim bednicima“: potkazao je sopstvenu zemlju, i to baš u trenutku kada su je vlastodršci poveli putem cenzure i bezakonja.

Moguće je da gospođa predsednica vlade misli, poput američkog oficira Decatura, da je Srbija zemlja s one strane dobra i zla i da je u ime Srbije, nacije, Kosova ili bilo kog drugog svetog cilja sve dozvoljeno. Svojim pismom upravitelj SSP-a je pokazao da se sa time ne slaže i da postoje izvesne vrednosti koje obavezuju političke aktere, ako Srbija treba da bude slobodna, uređena i vladavini prava, a ne Vučiću, privržena zajednica.

Zbog čega postoji država? Od vremena stare Grčke, pa do današnjih dana, odgovor glasi: država postoji zbog dobrog života. Ne života, nego zbog dobrog života. Živeti se može i u diktaturi, ali je dobar život moguć samo u onim zajednicama u kojima su nadležnosti vlade strogo ograničene i svedene na zaštitu pojedinca – ne od njega samog, nego od drugih ljudi, grupa ili organizacija i u kojima su pojedinci potpuno autonomni u odlučivanju o vlastitoj dobrobiti. To, u slučaju epidemije, znači obavezu vlade da građanima pruži kredibilne informacije o korona virusu i načinima zaštite od njega; sve ostalo mora biti prepušteno odgovornosti pojedinačnog građanina.

Slobodnim i odgovornim pojedincima nikakva paternalistička vlast nije potrebna. Činjenica da su se gospođa predsednica vlade i njen politički otac, učitelj i mentor uživeli u paternalističku ulogu jasno govori o tome koliko im je stalo do građanskih prava i sloboda.

Dakle, ako neko zaslužuje građanski prezir, onda Đilas nije prava adresa na koju bi taj prezir trebalo da bude upućen.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga