Dve epidemije

Kako su bolnice postale najopasnija mesta u Rumuniji

25. apr 2020

Kako bi izgledala kriza koronavirusa ako bismo primenili mere koje se preporučuju svake godine za epidemiju sezonskog gripa?
Lekari bi imali veći stepen zaštite.

Županijska Bolnica u Sućeavi, najveće institucionalno žarište, kupila je prve zaštitne maske tek 28 januara 2020. godine, u prvoj nedelji razvoja epidemije gripa. Potrošeno je tada samo 2.700 leja (560 evra), odnosno trećinu novca u odnosu na investicije za „direktorske fotelje“, iako je trebalo da se brzo obnavljaju zalihe maski. Ostale zdravstvene ustanove u Rumuniji su kupile takođe male količine maski, kada ih je još uvek bilo na tržištu. Pre nego što je proglašena epidemija gripe, Vlada je izračunala državni deficit od 1,75 miliona zaštitnih maski i odobrila po hitnom postupku, 4. februara, njihovu nabavku zbog koronavirusa. Desilo se to pet dana posle odluke Svetske Zdravstvene Organizacije o proglašenju bolesti COVID-19 kao opasne za javno zdravlje na globalnom nivou. Pored toga, 6. februara Rumunije je tražila, tajno, 200 miliona evra od Svetske banke za borbu protiv novog koronavirusa. Centralizovane nabavke su kasnile mesec i po dana, do 19. marta, kada je Rumunija tražila dodatnih 200 miliona evra od Svetske Banke.

“Pokupili smo sve što se našlo u bolnici”

Manuela Šestak je neurohirurg u Županijskoj Bolnici Sućeava, prvi grad koji je ušao u totalni karantin, a trenutno se leči u odeljenju za infektivne bolesti bolnice iz grada Jaši, u kome živi. Utvrđeno je da je pozitivna na COVID još pre dve nedelje, pošto se zarazila u bolnici u kojoj radi. Pored toga utvrđeno je prisustvo i sezonskog gripa, odnosno drugog virusa koji je takođe agresivan u navedenom periodu. Doktorka se, za divno čudo, pre mesec dana vratila iz Milana i ostala kući dve nedelje u samoizolaciji, pod nadzorom Uprave za Javno Zdravje grada Jaši. Bolest je ipak čeka na poslu, u bolnici.

Greške njenih šefova koje su u nizu učinjene upalile su vatru i Sućeva je postala crvena tačka na karti, sa preko 200 medicinskih radnika koji su zraženi novim virusom. „Ja sam pokupila sve što sam mogla u bolnici, COVID i grip tipa B, koji se pojavio nekoliko dana ranije“, kaže doktorka Šestak.

Županija Sućeava inače stoji u izveštajima o sezonskom gripu sa nula slučajeva, od 1. oktobra 2019. godine i sve do 23. marta 2020. kada su objavljene poslednje statistike Državnog zavoda za javno zdravlje, nad kojim vrši nadzor Ministarstvo zdravlja.

U februaru, grad Sućeava je zatvorio pojedine škole i vrtiće upravo zbog sezonskog gripa. Osnovne mere za zaštitu lekara i medicinskih radnika tokom gripe su identične sa merama za novi koronavirusi SARS-Cov2 (koji izaziva bolest COVID-19): rukavice, maske, mantili. Još od prošle godine Ministarstvo zdravlja je donelo dodatne preporuke za zdravstvene ustanove kako bi se unapredila zaštita lekara i onih koji dolaze u istanove.
Hitno obnavljanje zaliha maski, rukavica i mantila je bila jedna od dodatnih preporučenih mera. Druge dve preporuke su od vitalnog značaja danas: „Pravilno korišćenje adekvatne opreme (maske, rukavice, mantili) od strane posetilaca i medicinskog osoblja i hitno obnavljanje zaliha antiseptika i dezinfekcionih sredstava, za rigurozniju higijenu površina“. Problemi nove epidemije COVID mogli su biti sprečen, da je Rumunija primenila pravilno mere za sprečavanje sezonskog gripa, mišljenje je Emanuela Ungureanua, pоtpredsednika obora za Zdravlje Poslaničkog doma Skupštine Rumunije.

„Osnovna zaštitna oprema i mere za suzbijanje epidemije su potpuno identične kao i mere za suzbijanje epidemije COVID. Ako bismo imali prve na snazi sa obnovljenim zalihama, efekte koje sada imamo imali bismo u mnogo manjem obimu. Paradoksalno, bolnice su sada postale najopasnija mesta u Rumuniji, upravo zbog nedovoljne zaštite lekara“.

Preporuke o zaštiti lekara su donete i ove godine, kada nadležni još nisu bili sigurni da li će ih novi koronavirus ugrožavati. Prvi put su saopštene 24. januara 2020. godine,u prvoj nedelji razvoja epidemije, sa vrhom od preko 170 hiljada akutnih infekcija (klinički grip, infekcije respiratornih puteva, upale pluća).

Na samom početku epidemije Adrian Streinu Ćerćel, direktor Instituta za infektivne bolesti „Matei Balš“, minimizirao je efekte novog koronavirusa.
„Kina je velika, da napravite specifikaciju ovog žarišta, na nivou pokrajine Hubiei, sa oko 11 miliona stanovnika, to je tačkica na karti Kine. Znači da je rizik da jedan takav slučaj imamo u Rumuniji je veoma smanjen“, izjavio je Streinu-Ćerćel 27. januara 2020. godine.

Ipak, uticaj epidemije sezonskog gripa, nadležni su bili svesni. Javne izjave, saopštenja i upozorenja upućena populaciji o ovim rizicima pojavile su se već u drugom danu nove godine. Aleksandru Rafila, predsednik Rumunskog Društva za mikrobiologiju, izjavio je novinskoj agenciji Mediafaks, 2. januara 2020. godine: „Imaćemo više slučajeva gripa u 2020. godini u odnosu na prethodne dve godine. (…) možemo proceniti da će verovatno kraj januara i početak februara biti vrh epidemije gripe, kao i svake godine, sa manjim ostupanjima“.

Slučaj Sućeava

Županijska Bolnica Sućeava, najveće žarište zaraze novim koronavirusom u Rumuniji, počinje da obnavlja zalihe zaštitnih maski tek 29. januara 2020. Godine. Kupuje 250 profesionalnif FFP2 maski (2,99 leja/ komad, odnosno 0,6evra) i takođe i maske tipa FFP3(7,95 leja/komad, odnosno 1.65 evra). Za ove dve nabavka plaća se ukupno 2.700,00 leja, odnosno oko 550 evra.
Maske FFP imaju stepen zaštite protiv prenosa zaraza od minimum 95%, a FFP3 od najmanje 99%. Bolnica ima 233 lekara i 1.100 lica pomoćnog medicinskog osoblja, a maske su za jednokratnu upotrebu.

Samo dva dana ranije, 27 januara, Ambulantna Služba županije Galaci, kupuje 1000 maski tipa FFP za 20.000 leja (20 leja/ komad, odnosno 4.13 evra ). Županijska Bolnica u Konstanci 28. januara kupuje 500 maski tipa FFP3 za 17.500 leja (35 leja/ komad, odnosno 7.23 evra). Treća direktna nabavka, po vrednosti je nabavka Županijske Bolnice u Klužu. Ova bolnica je istog dana realizovala dve nabavke FFP3 maski 17. januara (400 komada za 16,55 leja, odnosno 3.42 evra, i dodatnih 200, po ceni od 21,5 leja po komadu, odnosno 4.45 evra). Bilo je još tri nabavke maksimalne vrednosti 10.000 leja. Ostale nabavke su bile skromnije. Od 140 nabavki, tokom januara, polovina je bila vrednosti do nekoliko stotina leja. Tek 11. februara, Županijska Bolnica u Sućeavi pokušava nabavku još 500 maski tipa FFP3, ali nabavka nije uspela, pošto prodavac traži duplo veću cenu. Bolnica je nudila takođe 7,95 leja(1.65 evra), kao 28. januara, ali je to odbijeno. Narednog dana, prodavac ima u ponudi samo 300 maski, bolnica nudi istu cenu. Nabavka je opet neuspešna. Bolnica menja plan. Kupuje 600 maski FFP1 tipa, sa zaštitom od 80%, 27. februara, po ceni od 7.9 leja(1.6 evra) po komadu, koliko je nudila dve nedelje ranije za maske tipa FFP3. Uspela je još samo jedna nabavka maski tipa FFP2(500 komada) 22. marta. Sada plaća 19 leja (3.9 evra) po komad, što je duplo u odnosu na cenu koju je odbila u februaru.

Ovo je kontekst u kom su tokom noći između 22. i 23. marta oko ponoći, svi lekari bolnice dobili istu SMS poruku od medicinskog direktora Mirće Makoveja: “Dobro veče! U 7:30 svi zdravstveni radnici koji su potvrđeni kao pozitivni, sumnjivi ili negativni, očekuju se u bolnici. Ministarska naredba! Dr. Makovei”. Zatim, u 6 ujutru, poziv se proširuje na svim zaposlenima: “Dobro jutro, celokupno osoblje očekuje se u bolnici u 7.30. Ministarstka naredba. Biće održana rasprava o epidemiološkoj situaciji sa ministrom!!! Hvala Vam!”.

Mnogi zdravstveni radnici kod kojih je bilo potvrđeno prisustvo virusa, drugi koji su imali simptome i čekali su rezultate testa, bez zaštitnih maski, guraju se svi u jednoj Sali na sastanku. Jedan sestra iz odeljenja za hitne slučajeve obe bolnice, koja je bila na ovom sastanku a kasnije je kod nje potvrđeno prisustvo virusa, ispričala nam je šta se sve desilo tog dana.
Želela je da ostane anonimna: „Ni do dana današnjeg ne razumem zašto su nas zvali na taj sastanak. Ja sam tek završila smenu i počeo je neprestano da mi zvoni telefon, nešto pre sedam ujutru. Dobila sam SMS poruku ali nisam je pročitala, a zvale su me i koleginice pošto su ih šefovi obavezali da zovu sve koji nisu bili u bolnici i da ih pozivaju da dolaze. Rekli su im da ćemo razgovarati sa ministrom. Neke su zvale da ponesu i stvari, neke samo da dolaze. Meni nisu rekli da ponesem stvari, već da dolazim što je pre moguće u bolnici. Obukla sam se i otišla tamo. Svi smo se gurali u jednoj sali, nije niko došao kod nas. Posle jedno sat vremena je počela rasprava pošto nismo razumeli zašto nas zovu, šefovi su ulazili i izlazili sa ovih razgovora, mi smo čekali da nam saopšte nešto. Bilo je puno ljudi koji su imali simptome, kašljali su, imali su temperaturu. Stajali smo tamo sa njima. Konačno, pustili su nas da idemo kući, a kolege koji su stajali sa nama, ostali su da rade, bila je njihova smena.“

Nakon toga, rukovodstvo bolnice je smenjeno zbog učinjenih propusta. Imenovano je novo rukovodstvo. I novo rukovodstvo je ubrzo podnelo ostavku, pa je na čelu bolnice imenovano novo rukovodstvo koje su činili vojni lekari. „Kada sam čuo novo vojno rukovodstvo kako je reklo da je medicinsko osoblje odbilo da nosi zaštitnu opremu, krenule su mi suze“, nastavila je sestra, „Kako, kad ja nisam nikada videla jednu FFP masku? Jedan jedini skafander sam videla u bolnici, nosio ga je jedan doktor iz posebnog odeljenja za infektivne bolesti. Ja sam samo jednom obukla tako nešto kad sam ušla kod jednog pacijenta. Toliko. Ali mnogo kasnije, kada je već bilo alarmntno, devojci kod trijaže su dali jednu FFP3 masku, pošto je šef odeljenja otišao i tražio. Ni mi, ni lekari nikada nismo dobili tako nešto. Oni su još i imali, kupovali su sami, ali mi nismo mogli sebi da priuštimo, i svakako nije ni moglo da se nađe. Znam da svi govore sada o nama svakakve stvari, ali morate razumeti da smo mi tamo prošli traumu veću od bilo kog koronavirusa. Bili smo povređeni, omalovažavani, kako smo digli glavu tako su nas premeštali na drugim odeljenjima ili kaznili“.

Doktorka Šestak potvrđuje: „Ove godine nisam primetila u bolnici nijednu meru ograničavanja epidemije“. One se dopunjuju međusobno. Praktično, izašli su iz zime bez hirurških maski, objašnjava sestra: „Nismo imali skoro nikako u februaru. Zatim, u martu su počeli da nam daju poneku po smeni i o tome su šefovi vodili evidenciju i izveštavali nadređene. Tako su dobili nalog, nije to bilo do njih. Ja, ako sam imala dve uzastopne smene, dobila sam samo jednu masku. Ponekad, sam je nosila kući, oprala sam je i ispeglala. Kupila sam sebi i u apotekama, kad sam mogla naći, ali ne puno, već su bile skupe. (Počinje da plače) Pa kako da kažeš da smo bili razmaženi?“

Potom, 6. februara, kada je zvanično proglašena epidemija gripa, Županijska Bolnica Sućeava kupuje još 10.000 hirurških maski (za jedan lej po komadu / 0.2 evra), o kojima lekari govore da imaju stepen zaštite od virusa tri puta manji od profesionalnih FFP. „Poslenjih 10.000 komada !!!“. Tako je zvučalo saopštenje kompanije koja je prodala hiruške maske u državnom sistemu za javne nabavke. Transakcija sa bolnicom se završava.

Zvanične preporuke za grip predviđaju da bolnice obezbeđuju zaštitne maske i posetiocima bolnica, odnosno rodbini i prijateljima pacijenata.
Idu zatim još 22 obaveštenja tipa “poslednji komadi zaštitnih maski” u elektronskom sistemu javnih nabavki, gde svi oni koji su registrovani mogu odmah naručiti proizvode. Kupuju 18. februara još 10.000 hirurških maski.
Bolnica pokušava konstantno da kupuje sve više maski. Mnogi pokušaji nisu uspeli. Kupljeno je ukupno 65.000 hiruških maski, između 28. januara i 22. marta.

Vasilie Rmbu, menadžer bolnice pre ove krize ima drugu priču: “Naravno da su dobili maske, imali su i u januaru i u februaru. Imali su maske zbog gripa, a znam da ih je bilo i za posetioce. Dobro, govorimo o običnim maskama, one su beznačajne svakako, više pomažu moralu. Ja sam im stavio na raspolaganje sve što sam imao u magacinu, nije moja krivica što iste nisu upotrebljene od strane direktora. Specijalne maske tipa FFP2 i FFP3 nisam više našao, ali znam da sam za trijažu dao FFP2 maske.“
Mirća Makovei, medicinski direktor, odbio je da govori. „U bolnici sam, molim vas da me ostavite“. Vasile Rmbu, koji je bio u kućnom karantinu pošto je i kod njega utvrđeno prisustvo koronavirusa, dodaje da je od početka godine kupljeno 67.000 hirurških maski: „35.000 su date jedinici za urgentni prijem pacijnata. Nije posao menadžera da prati da li ih i nose, ili da li šefovi odeljenja ih drže zaključane. Oni treba da dostave izveštaj o potrošnji i da traže ono što im je potrebno. Učinio bih isto ako bi se ponovo vratili od početka. Nemam za šta da krivim sebe. Nije bilo nesavesnog rada, bila je nemogućnost. Imali smo novca, ali nismo imali gde da kupimo. Takvi smo mi, zli, napadni, optužujemo i krivimo. Dobro, neka se istražuje i ko je pogrešio neka plati.“.

Februara 2020. godine, Županijska Bolnica prihvata ponudu za 25 direktorskih fotelja, vrednosti 6.200 leja (1280 evra). Nabavka je poništena četiri dana kasnije, 10. februara 2020. firma nije prihvatila rokove isporuke i uplate koje je tražila bolnica. Bolnica ipak ne odustaje od fotelja, iako maski ima sve manje svakim narednim danom. Ipak, kupuje 31 direktorsku fotelju 18. februara 2020. godine za cenu od 9.765 leja (2016 evra). Prilikom prve ponude, cena jedne fotelje je bila 248 leja (51 evra). Druga ponuda je bila za cenu od 315 leja (65 evra). Prošle godine, bolnica je kupila još 22 direktorskih stolica, za koje je platila više od 12.000 leja (25.00 evra). Od kojih četiri su koštale svaka po skoro 2000 leja (400 evra).

Slučaj Rumunije

Temperatura u rumunskim bolnicama rasla je na alarmantni nivo, posle slučaja Sućeava. Sve više lekara u državi počeli su da prete otkazima pošto im nadležni ne omogućavaju minimum zaštite kako bi mogli bezbedno da leče pacijente.

Neki direktori bolnica su uspeli da bolje zaštite lekare, tvrdi Vasile Rotile, predsednik Federacije „Sanitarna solidarnost“. On dodaje: „Koliko ja znam, prošle godine su bolnice bolje primenile mere zaštite u slučaju epidemije sezonskog gripa“.

Vlada je utvrdila hitnost vezan za koronavirus 4. Februara 2020. godine, dva dana pre proglašenja epidemije sezonskog gripa. Tada, usvaja hitnu uredbu sa ovim ciljem: „Zalihe za hitnu medicinsku negu“. Novi koronavirusa, ušao je već u Evropi, a Svetska zdravstvena organizacija proglašava COVID za hitnu globalnu pretnju na javno zdravlje. U Rumuniji, interresorne ministarke analize su bile alarmirajuće:
„Našoj državu nedostaje obezbeđivenja neophodne opreme za intervencije transporta pacijenta sumnjihiv ili potvrđenih na novi koronavirus, odnosno: oprema za zaštitu koju čine skafanderi, viziri, rukavice za jednokratnu upotrebu i FFP2 maske, oprema za intenzivnu negu (npr. respiratori), sobe za izolaciju i transport“ (Izvod iz beleške o pripremi hitne uredbe od 4. februara). Odeljenje za vanredne situacije, već je sprovelo procenu potrebne opreme koju treba hitno nabaviti.

„Tada, početkom februara je preduzeto potrebno, ali mesec dana kasnije nisu imali kupljeno ništa od potrebnog“, tvrdi Vasile Rotile, predsednik Federacije „Sanitarna solidarnost“ koji je tih dana učestvovao u razgovorima sa predstavnicima Ministarstva Zdravlja. „Bili su podešeni na privatizaciju (liberalizacija pristupa privantnih bolnica javnim fondovima), nisu razgovarali o ničemu drugom. Mi smo očekivali da razgovaramo i o koronavirusu“.

Na centralnom nivou, nabavke su išle teže nego u Sućeavi, iako je Rumunija tražila i stranu hitnu finansijsku pomoć vrednosti 200 miliona evra. Novac je tražen od Svetske banke za borbu protiv koronavirusa i deo su šireg programa za finansiranje u slučaju katastrofa. Nijedan rumunski zvaničnik još nije nište govorio o ovom novcu. Korisnik programa je upravo Odeljenje za vanredne situacije, koji je zaključio i koje su potrebe u pogledu zaštitne opreme. Svetska banka narednog dana odobrava zahtev Rumunije, 7. februara, na osnocu dopisa ministarstva finansija. Pokušali smo da saznajemo šta se desilo sa novcem.

Florin Kcu, ministar finansija je potvrdio da je novac povučen ali nije želeo da zvanično razgovara o ovoj temi. Raed Arafat, šef odeljenja za vanredne situacije, institucije koja je direktni koristnik programa i koja je sprovela analizu i nabavku potrebne opreme nije odgovorio na pitanja vezana za ovu temu. Mihai Teodor, savetnik šefa odeljenja za vanredne situacije, Raeda Arafata: „Uloga odeljenja za vanredne situacije u ovoj pozajmici od Svetske banke je više ekspertskog tipa, mi dolazimo sa statistikama i argumentima kojima potkrepljujemo potrebu, potvrđujemo za šta su potrebne te pare, mi donosima dokumenta. Uostalom, dokument se potpisuje na nivou Vlade i čak predsednika države, koliko ja znam. Naše odeljenje ne može direktno da dobije novac. Uglavnom, u takvim programima sa Svetskom bankom u kojima smo korisnici, novac ide Generalnom inspektoratu za vanredne situacije, koji je pod našim nadzorom, mi radimo, ukoliko je potrebno procenu potrebnih materijala a inspektorat na osnovu istog vrši nabavke. Sada, na ovom programu vrednosti 400 miliona, kažem vam sigurno da novac nije stigao u inspektoratu. Ni ne znam da li je novac stigao u Rumuniji (kažemo mu da jeste). Stvarno i mene zanima.“

Marin Adrian, portparol Generalnog Inspektorata za Vanredne Situacije: „Sve nabavke za COVOD, u kojima je inspektorat učestvovao, izvršene su novcem iz vladinog fonda za vanredne situacije.“

O proceni potreba za nabavkama od 4. februara, starala se Državna Kancelarija za Centralizovane Nabavke, po nadzorom ministarstva finansija. Prvi poziv za nabavku je od 18. februara 2020. godine, za prve pet grupe zaštitne opreme. Radi se o količinama koje je procenilo odeljenje za vanredne situacije:
• 1.75 miliona zaštitnih maski FFP2 i FFP3
• 1.75 miliona rukavica
• 1.75 miliona skafandera
• 1.75 miliona vizira

Tokom tri nedelje, ova državna kancelarija uspela je da nađe samo rukavice i 38 hiljada skafandera. Za ostale stavke postupak se ponavlja nekoliko puta.
Do 19. marta, državna kancelarija nije imala završenu nijednu nabavku zaštitnih maski, iako su one glavno oružje u ratu protiv koronavirusa. Istog dana, ministar finansija, Florin Kcu, zahteva dodatnih 200 miliona evra od Svetske Banke. Zahtev je odobren 22. marta.
Kornelija Nađ, predsednica Državne Kancelarije za Centralizovane Nabavke: „Centralizovane nabavke kroz našu kancelariju počele su sa Uredbom br. 11 od 4. Februara. Procedure su tada započete. Februar je ipak bio mrtav mesec, nismo dobili ponude i to malo što smo dobili nisu bile usklađene. Tek 15. marta se ponovo otvorilo kinesko tržište i počeli smo da dobijemo ponude. Maske smo našli tek 23. marta. Apsolutno svuda smo tražili, mi smo radili i u februaru, na samom početku, ali nismo imali. Mi zaključavamo okvirne sporazume, zatim se Generalni inspektorat za vanredne situacije bavi plaćanjem i ugovaranjem, oni dobijaju proizvode.“
Prvi okvirni sporazum za maske zaključen je 19 marta, sa Renania Trade DOO, ali samo za 80 hiljada komada. Zatim, drugi sporazum, 23. marta, sa Romwine & Cofee DOO, za 875 hiljada maski. Poslednju nabavku je proverila i nadležna inspekcija ministarstva finansija, nakon što su mediji objavili detalje o načinu realizacije nabavke, kroz posrednike.

Tokom februara, bolnice i druge ustanove su pokušale da izvršavaju 549 direktnih nabavki maski FFP2 i FFP3. Samo 331 nabavki je uspešno završeno, sa ukupnom vrednošću od 1,61 miliona leja (0,33 miliona evra).
Do 3. aprila, u Rumuniji je bilo 474 zdravstvenih radnika zaraženih koronavirusom. Od kojih, 318 su bili iz istog grada – Sućeava.

Preveo: Mirčea Lelea

(Elena Dumitru, Daniel Božin, Viktor Ilie/https://www.riseproject.ro/doua-epidemii/)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga