DUŠAN RELJIĆ: Podilaženje Trampu, Putinu i Siju izaziva odbojnost EU prema Srbiji

"Sva trojica svetskih moćnika su neprijatelji suštinskih vrednosti na kojima počiva EU, pre svega vladavini prava i demokratskoj političkoj kulturi"

01. jul 2020

Značaj jugoslovenskog prostora za SAD se precenjuje. Za američku politiku, sa ili bez Trampa, neće biti neka šteta ukoliko sa Rusijom i Kinom ne nađe zajednički jezik u vezi sa Kosovom – kaže za Danas Dušan Reljić, direktor kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Briselu. Kada je reč o nemačkom polugodišnjem predsedavanju EU koje počinje danas, Reljić kaže da se Berlin nada da će uspeti da postavi osnove za prevazilaženje posledica epidemije i trajno jačanje Unije.

*Šta očekujete od nemačkog predsedavanja Evropskom unijom, s obzirom na okolnost pandemije koja je poremetila prioritete Berlina?

–Nemačka vlada ima priliku da bitno podstakne evropsko ujedinjenje time što će pokrenuti dalekosežne reforme Evropske unije. U njihovom središtu trebalo bi da bude jačanje međusobne socijalne i ekonomske solidarnosti, unapređenje ekološkog preobražaja energetike i privrede kao i jačanje pravne države i demokratskih vrednosti svuda na kontinentu. Teške posledice pošasti uticale su da u Nemačkoj, pre svega u redovima konzervativaca, bitno oslabi otpor prema merama za dugoročnu bespovratnu pomoć slabije stojećim delovima Unije. Drugim rečima, da se ojača solidarnost na delu. Kancelarka Angela Merkel zbog mirnog i odvažnog sučeljavanja sa pandemijom uživa iznova izvanrednu podršku javnosti tako da je malo prepreka pred njom ukoliko se odluči na dalekosežne korake.

*Srbiji tokom hrvatskog predsedavanja nije otvoreno nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU, što predstavlja najveći zastoj od početka tog procesa. Srpska vlast izgleda da time nije naročito pogođena, a kako na tu stagnaciju gleda EU?

–Najvažnije je šta se misli u parlamentima i vladama zemalja-članica Unije. Proces pristupanja spada najvećim delom u njihovu pravnu nadležnost. Evropska komisija može u suštini samo da ispunjava njihove naloge. Evropski parlament je politička bina na kojoj se bučno raspravlja, a prilično malo odlučuje zbog ograničenih nadležnosti. Zbivanja u jugoistočnoj Evropi ne pogađaju većinu članica Unije i ne privlače posebnu pažnju. Zato upadljivi, a za većinu građana EU neprihvatljivi postupci, kao što je neskriveno nastojanje vlasti u Beogradu da podiđu Trampu, Putinu i Si Đinpingu, izazivaju odbojnost prema Srbiji kao kandidatu za prijem u Uniju. Sva trojica svetskih moćnika su neprijatelji suštinskih vrednosti na kojima počiva EU, pre svega vladavini prava i demokratskoj političkoj kulturi, na unutrašnjem i međunarodnom polju. Kada se tome pridoda da su pripreme i sami skupštinski izbori u Srbiji izazvali opravdane sumnje u pogledu njihove političke ispravnosti i pravne valjanosti, neminovno je bilo da se pojave zahtevi u Evropskom parlamentu da se zamrznu pregovori sa Srbijom o pristupanju Uniji.

*Koliko Nemačku dotiče urušavanje demokratije u Srbiji, s obzirom na njene ekonomske i druge interese i dobre odnose Berlina sa vlastima u Beogradu?

–Nemačka više nego bilo koja druga država u EU učestvuje u zbivanjima na jugoistoku Evrope. Nemačke vlade su tokom protekle tri decenije više nego bilo koji drugi spoljni činilac, izuzev SAD, uticale na tok raspada jugoslovenske federacije i nastojanja da se taj prostor politički preoblikuje. Ekonomski interesi su pri tome neznatni, Srbija je na 57. mestu među spoljnotrgovinskim partnerima Nemačke, a ceo region učestvuje sa manje od jedan odsto u njenoj spoljnoj trgovini. Zbog opšteg utiska, ne samo u Berlinu, da su vladavina prava i demokratija na silaznoj putanji u Srbiji i drugde u regionu sa izuzetkom Severne Makedonije, samo je stvar trenutka kada će se u parlamentu zatražiti da vlada oceni koliko još ima smisla da se nastavlja ustaljena politika prema takozvanom zapadnom Balkanu. Da li je politika proširenja EU u tom regionu put bez povratka koji mora da se završi ulaskom u Uniju? Ili se zapalo u ćorsokak i to treba priznati. Odgovor će zavisti, pre svega, od toga da li će vlastodršci nastaviti sa gaženjem ionako slabih zametaka demokratije u regionu.

*Za „put Srbije ka EU“ ključan je značaj rešavanja kosovskog pitanja. Šta u tom smislu očekujete s obzirom na dualizam SAD i EU u pristupanju problemu?

–Značaj jugoslovenskog prostora za SAD se precenjuje. Za američku politiku, sa ili bez Trampa, neće biti neka šteta ukoliko sa Rusijom i Kinom ne nađe zajednički jezik u vezi sa Kosovom. Niti to pogađa posebno Moskvu i Peking. Evropska unija, međutim, još od izbijanja rata u Jugoslaviji 1991. godine, nastoji da dokaže da je u stanju da rešava sukobe na “svom” kontinentu i da je ravnopravan svetskopolitički činilac. To EU mora da dokaže na Kosovu, a ne učešćem u intervencijama u Avganistanu ili Maliju. Trampovu politiku, unutrašnju i spoljnu, ne opisuju samo njegovi protivnici kao haos. Tu reč, na primer, često koristi bivši Trampov šef Nacionalnog saveza za bezbednost, Džon Bolton, u opisu prilika u Beloj kući. Haotično se postupalo i u pokušaju da se bez temeljnih priprema u Beloj kući priredi “dil” Beograda i Prištine. To je propalo tako da sada EU ima još jednom priliku da se iskaže.

*Da li je objavljivanje optužnice protiv Hašima Tačija uoči planiranog sastanka sa Vučićem u Beloj kući, koji je potom otkazan, predstavljalo evropsku sabotažu Amerike, kako kažu neki tumači?

–Moramo da sačekamo da neki vredni novinari iskopaju detalje tih zbivanja ili dok neko od učesnika ne objavi svoje memoare. Sada su moguća samo nagađanja.

*U širem kontekstu, očekujete li u narednom periodu rivalitet između EU i SAD, makar dok je Tramp predsednik? Moto nemačkog predsedavanja „učiniti Evropu ponovo jakom“ neodoljivo podseća na poznati Trampov slogan.

–Privredno i tehnološko jačanje Kine preokrenulo je geopolitičku vagu. Politička elita u Vašingtonu, sa ili bez Trampa, toga je svesna i spremna je da ubeđivanjem i prinudom brani položaj svetskog hegemona. Ipak, bolje je imati nego nemati Nemačku i EU za saveznika. Naravno, i suprotno: za EU je savez demokratskih država uvek bolji nego da ih podjarmljuju despotije. Što u zbiru znači da postoji crvena linija koju u međusobnim razmiricama SAD i EU neće hteti da pređu. Ali ne smemo da prenebregnemo da je virus pretumbao ceo svet. Jedino pouzdano saznanje koje na osnovu toga može da se stekne jeste da nijedno predviđanje nikad nije sasvim pouzdano. Nemačka počinje polugodišnje predsedništvo u Evropskom savetu u nadi da će uspeti da postavi osnove za prevazilaženje posledica epidemije i trajno jačanje Unije. Krajem godine znaćemo koliko su namere bile ostvarljive.

(Miloš Mitrović, Danas / Foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga