Društvene mreže: Falsifikovanje činjenica za raspirivanje šovinizma prema migrantima

VOICE fektčeking: Govor mržnje i diskriminacija

19. apr 2020

Ksenofobne i šovinističke grupe i stranice na društvenim mrežama, zajedno sa portalima slične tematike, nastavile su da dele lažne vesti i poluistine i u vreme vanrednog stanja u Srbiji.

Portal Vestidana, čiji su tekstovi veoma zastupljeni u antimigrantskim grupama na društvenim mrežama, objavio je više tekstova koji nisu potkrepljeni činjenicama ili su informacije pogrešno interpetirane od svojih izvora.

Ovaj portal često prenosi vesti stranih medija, ne naglašavajući u naslovu koje su zemlje u pitanju. Takođe, dele informacije o “masovnim” dolascima migranata ljudi tokom vanrednog stanja, kao i teorije o tome šta se “zaista” dešava sa migrantima tokom pandemije, o čemu je VOICE već pisao.

Pomenuti portal, zajedno sa drugim grupama i stranicama, mesecima objavljuje tekstove o navodnom “naseljavanju” migranata. U tekstu  „ŽELE DA OSTANU: Čak 10.000 migranata zatražilo da živi u Srbiji za samo 2 meseca“, preneseno je da je preko 10.000 ekonomskih migranata pravnim putem izrazilo nameru da živi i ostane u Srbiji, što nije tačno.

Naime, u istom tekstu, istaknut je citat direktora Centra za pomoć tražiocima azila Radoša Đurovića, koji je kazao je da je tek 31 uspešno u tom periodu dobio azil. Ni u jednom momentu nije izjavljeno da preko 10.000 migranata ima nameru da živi i ostane u Srbiji.

Ne postoji plan o „naseljavanju“ migranata

O teorijama o navodnom “naseljavanju” migranata u Srbiju, u Komesarijatu za izbeglice ističu da je teza o “naseljavanju” izmišljena i proistekla iz pogrešnog tumačenja činjenica i pravnih propisa.

“Više puta je saopšteno da ne postoji plan o ‘naseljavanju’ migranata u Srbiji, niti migranti žele da ostanu u našoj zemlji”, kazali su za VOICE u Komesarijatu za izbeglice i migrante Republike Srbije.

Radoš Đurović: Informacije koje se dele su zlonamerne (foto: N1)

Pored više tekstova sa senzacionalističkim naslovima o navodnim “zločinima” migranata, koji su mahom vesti iz inostranstva, portal Vestidana, između ostalih, objavio je i vest 15. aprila ove godine da je grupa migranata silovala devojku u Banji Koviljači.  U tekstu se navodi da je istraga i dalje u toku, a da su policajci mogli da potvrde da se slučaj desio i da je grupa azilanata iz Banje Koviljače silovala stranu državljanku koja je posetila to mesto. Tek pred kraj teksta, u zagradi, navedeno je da se slučaj desio u oktobru 2011. godine.

U arhivi nedeljnika “Vreme” navode da je je slučaj dogodio u oktobru 2011. godine i da je tada državljanka Velike Britanije prijavila silovanje. Priveden je Avganistanac, a dve godine kasnije je prvostepenom presudom i osuđen na pet godina zatvora. Žalbu su uložili i javno tužilaštvo i advokat osuđenog, te se po tadašnjim navodima Vremena, predmet nalazi u Apelacionom sudu u Beogradu, a migrant je i dalje u pritvorskoj jedinici u Šapcu. U arhivi Vremena se ne pominje grupa azilanata.

Redakcija VOICE je pronašla oko 20 aktivnih stranica i grupa koje promovišu i zastupaju šovinističke ideje. Najveća među njima je “STOP naseljavanju migranata” koja broji više od 300.000 članova. U njoj se svakodnevno dele vesti portala Vestidana.rs, te se tamo stvara utisak da azilanti svakodnevno čine “zlodela” u Srbiji, kao i da među migrantima nema žena i dece, iako barem četvrtinu korisnika azila čine žene i deca.

Govor mržnje i diskriminacija

Istraživač SHARE fondacije Bojan Perkov navodi da je situacija u vreme pandemije još komplikovanija kada je reč o moderiranju onlajn sadržaja, jer se velike platforme prvobitno oslanjaju na algoritme, pa tek onda na ljude.

“Govor mržnje i diskriminacija postali su svakodnevna pojava na društvenim mrežama, a jednostavna mogućnost organizovanja, poput Fejsbuk grupa, dovodi do brzog širenja ovakvog sadržaja. Pored toga što korisnici prijavljuju ovakve grupe i stranice, one se retko u potpunosti uklanjaju sa platformi”, kazao je Perkov za VOICE.

On je takođe naglasio da opasne posledice mogu biti pojave poput „narodnih patrola“ na ulicama, koje migrantima dele uputstva kako treba da se ponašaju.

Bojan Perkov: Pored toga što korisnici prijavljuju ovakve grupe i stranice, one se retko u potpunosti uklanjaju sa platformi (foto: N1)

Jedna od Fejsbuk stranica koja često deli tekstove portala Vestidana, pod nazivom Narodna patrola, takođe deli video-zapise i snimke sa netačnim opisima, predstavljajući ih kao datost.

Administratori te stranice podelili su 19. marta ove godine snimak, sa natpisom Migranti juče u Francuskom Lidlu! Na snimku je moguće videti grupu muškaraca koji prave nerede u radnji. Međutim, snimak za koji stranica Narodna patrola tvrdi da je prenos dešavanja od 18. marta ove godine i da nerede čine migranti, u stvari je stari snimak koji je u Francuskoj nedavno već bio materijal za lažne vesti.

Originalni video zapis snimljen je 6. marta 2019. godine, a kako portal Leparisien.fr navodi, lokalni policajac je za taj medij rekao da je u pitanju bila tuča između dve rivalske bande, te ni u jednom momentu, u čitavom tekstu, nisu pomenuti migranti. Po navodima portala, ovaj snimak je već bio materijal za lažne vesti u Francuskoj na društvenim mrežama, samo što se kod njih dovodio u vezu sa neredima povezanim sa korona virusom.

Ova stranica je 11. aprila, takođe objavila i video-zapis krišom snimljene osobe, sa opisom „Danas oko 11 časova, migrant sa sekirom u ruci se šeta ispod mosta Gazela“. Na snimku se veoma slabo vidi kako izgleda osoba, pa “muškarac” sa snimka može biti bilo ko.

Radoš Đurović navodi da informacijama koje se šire najviše pogoduju okolnosti.

“Informacije koje se dele su zlonamerne. Tome pogoduje ovo stanje, koje izaziva kod građana pažnju na stvari na koje oni inače ne bi obraćali pažnju, a dezinformacije koje pojedinci i interesne grupe intenzivno šire su počele još od početka godine sa predizbornom kampanjom”, rekao je Đurović za VOICE.

Sanja Kosović (VOICE, naslovna fotografija: Komesarijat za izbeglice i migrante) 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga