DRU SALIVEN: Mislim da se Vučić neće odreći Malog

"Pandemija korupcije dominantno je stanje zastupljeno širom Zemljine kugle"

07. okt 2021

Pandemija korupcije dominantno je stanje zastupljeno širom Zemljine kugle, ocenio je u razgovoru za Glas Amerike Dru Saliven, jedan od osnivača Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), koji je izdavač Pandorinih papira.

Reč je o organizaciji koja je bila uključena u istraživanje procurelih dokumenata poslovanja u ofšor zoni. U Pandorinim papirima našla su se imena brojnih svetskih lidera i javnih ličnosti – koje prate sumnje i navodi da su koristili inostrane destinacije kako bi umanjili poreske izdatke tako što ih ne bi plaćali u matičnoj državi.

“U Pandorinim papirima ima mnogo interesantnih pojedinačnih otkrića. Na primer – o predsedniku Azerbejdžana i njegovoj porodici i 700 miliona dolara imovine samo u Londonu. Ima i mnogo državnih zvaničnika čija je imovina sakrivena na ovim mestima”, ukazuje Saliven – podsjećajući na okolnosti koje su obilježile sličnu aferu od pre nekoliko godina poznatiju kao Panamski papiri.

“Veći problem je što su posle objavljivanja Panamskih papira, ljudi govorili da je Mosak Fonseka loš akter, ali da utaja poreza ipak nije toliko uobičajena. Mi smo istražili 14 različitih pružalaca usluga širom sveta i svi su radili istu stvar. Krili su imovinu ljudi. Svi su osnivali ofšor preduzeća kako bi se to moglo koristiti u kriminalne svrhe. Nisu proveravali prestupnike i odgovorne za organizovani kriminal. I to je zaista epidemija. U stvari, pandemija korupcije širom sveta. I svi to rade”, podvlači Saliven.

“Ne postoji jedan loš akter u ofšor industriji. Cela industrija je trula. U njoj se kriminal i korupcija zaista globalizuju. I ovaj obim kriminala koji vidimo danas ne bi bio moguć bez ove, kako je zovemo, industrije za kriminalne usluge. Trebalo bi da prestanemo da govorimo kako postoje loši akteri i kako je većina ofšora legitimna. Ja bih rekao da većina nije. A nismo ni istražili stvari u Sjedinjenim Državama, gde ima više od 3.000 milijardi dolara korporativnog duga sakrivenog u ofšor sferi koje regulatori i deoničari nisu videli. To je jedna procena i moglo bi da bude mnogo više. To nije samo loše za Ameriku, već i za svet, i sa stanovišta zemalja u razvoju, u mestima gde ovo istražujemo, kao što je Balkan. To je katastrofa”, podvlači jedan od osnivača istraživačkog medija OCCRP.

Glas Amerike: Koliko su otkrića verodostojna i merodavna?

Saliven: Podaci su veoma tačni, zato što posedujemo ugovore, dokumenta, mejlove. Oni u suštini planiraju skrivanje novca. Iako su ljudi sa kojima sarađuju na naslovnicama širom sveta zbog krađe novca, ove kompanije i dalje rade sa njima, i dalje izbjegavaju problem i ne rešavaju ga. Da, ima primera gdje oni kažu da ne mogu više sa nekim da rade i da ga izbacuju. Međutim ti ljudi jednostavno odu kog druge kompanije koja ih pokriva. I to je problem, oni ne mogu da obavljaju posao bez ovih kompanija koje im to omogućavaju.

Glas Amerike: Kakve reakcije bi otkrića iz Pandorinih papira mogla da proizvedu na Balkanu i globalno?

Saliven: Počelo je sa Panamskim papirima. U to vreme se mnogo govorilo o promenama zakona i većoj transparentnosti, napora da se otkriju stvarni vlasnici u tim slučajevima. Međutim, ima mnogo otpora bogatih, moćnih korporacija i same industrije koja pruža krivične usluge. To su ogromne kompanije, koje posluju sa advokatskim firmama, bankama. To je ogromna industrija, vredna desetine milijardi dolara godišnje, u kojoj ima otpora i lobiranja. I moramo to da zaustavimo. Da kažemo da nam nisu potrebe te kriminalne usluge, kompanije i industrija – koji mogu lako da se zloupotrebe.

Glas Amerike: Očekujete li da bi neka država, čiji se pojedinci pominju u vašem istraživanju, mogla da pokrene neki vid istrage – u vezi sa otkrićima u Pandorinim papirima?

Saliven: Mislim da će biti mnogo istraga. Međutim, na primer u Jordanu, kralj kontroliše zemlju. Ne mislim da će neko istraživati milijardu dolara koje je uložio u nekretnine širom sveta. To se neće dogoditi. U Srbiji, ministar finansija Siniša Mali je više puta rekao da nije vlasnik ta 24 stana u Bugarskoj koje je dobio od ruske naftne kompanije „Lukoil“. Uhvatili smo ga u laži u svakoj fazi. Konačno smo utvrdili da je u stvari vlasnik tih stanova od početka do kraja. On je znao sve vreme. On je ministar je finansija Srbije, mislim da ga se Vučić neće otarasiti. Ovo je rezultat korupcije, kada se ne bavite suštinskom korupcijom, ljudima koji su povezani sa organizovanim kriminalom i kradu državnu imovinu. I moraju da budu smijenjeni.

Glas Amerike: Ukazuju li Pandorini papiri da je bilo koja od navedenih osoba prekršila zakon?

Saliven: U mnogim slučajevima – da.

Glas Amerike: Kako?

Saliven: Recimo, u ovom slučaju (Malog) prekršio je zakon zato što je trebalo da prijavi stanove. A on je javno rekao da ne posjeduje tu imovinu. A morao je da je prijavi. To je jasan dokaz da je prekršen zakon. U mnogim slučajevima, u pitanju je novac. Predsjednik Azerbejdžana ima 700 miliona dolara nekretnina u Londonu. Prema britanskom zakonu, mora da dokaže gde je dobio tih 700 miliona. Njegova plata je nekoliko stotina hiljada eura godišnje. Nema šanse da ikada možeda dokaže da je imao 700 miliona dolara. To nije jasan slučaj korupcije, ali sugeriše da ne postoji drugi mogući način za sticanje tih sredstava. Prema britanskom zakonu, sva imovina bi trebalo da mu bude oduzeta zato što ne može da dokaže da ju je zaradio. Teško je kada se korucija događa u zemljama kao što su Kina, Rusija i na drugim mjestima koja nisu transparentna. Sve što vidite je konačan rezultat, ali je jasno da je riječ o korupciji zato što ne možete da objasnite odakle im potiče imovina koju posjeduju.

Glas Amerike: Kakve posledice bi otkrića Pandorinih papira mogla imati u Crnoj Gori – pošto je razotriveno da su aktuelni predsednik i njegov sin navodno krili imovinu u više od pet država?

Saliven: Trebalo bi da bude istraženo kako je ta imovina pribavljena. Prvi posao predsjednika Đukanovića je bio premijerski položaj. Nije bio biznismen. Dobar je primer nekog ko je celog života radio u javnoj službi, i ne bi trebalo da ima nikakvu imovinu. To su lokalna krivična dela i neko bi trebalo da istraži njihove prilive novca i račune u bankama. I u pojedinim zemljama se to nažalost neće dogoditi, zato što su ti ljudi i na njihovom čelu. U Crnoj Gori će vlada to možda razmotriti, ne znam. Međutim, postoje određena očekivanja da će lideri da kradu i to je tužno. Ljudi zaslužuju bolje. Ove istrage su složene i obuhvataju više jurisdikcija i banaka. Čak, i ako neko namjerava da istraži te ljude, to neće biti lako.

Glas Amerike: Ali, Đukanović sam po sebi nije kriv zato što je identifikovan u ofšor zoni, već bi to trebalo da bude predmet istrage?

Saliven: Tačno.

Glas Amerike: Prema zaključcima istraživanja ispostavilo se da je aktuelni ministar finansija Srbije bio vlasnik 24 luksuzna stana u Bugarskoj što nije prijavio institucijama, dok je sa druge strane Nikola Petrović, kum aktuelnog predsednika, tajio vlasništvo nad jednom kompanijom… Kako tu vidite mogući razvoj situacije?

Saliven: Teško je reći. Stvari moraju da se istraže. Naravno, Petrović nikada neće biti istražen u Beogradu, zbog aktuelne Vučićeve vlade. I on je dobar Vučićev prijatelj i sumnjamo da će ikada biti pod istragom. Međutim, istraga je potrebna. I mnoge organizacije iz civilnog društva će početi da podnose zahteve za uvođenje sankcija i tužbe protiv tih ljudi u okviru Magnicki zakona. To je poslednje sredstvo. Ako postoji korupcija protiv koje država neće preduzeti mere – građani mogu da podnesu zahtev za uvođenje sankcija, kao i tužbe preko globalnog Magnicki zakona. Ili pak naloga koji istražuje sumnjivo obogaćivanje u Velikoj Britaniji. Suština je da ti ljudi ne mogu da objasne poreklo novca i da bi ga trebalo oduzeti. Ali to je teško. Na primjer, ruski lideri nisu poželjni u mnogim zemaljama. Ne mogu da putuju… Pisali smo u ovom izveštaju o zvaničniku Sergeju Čemezovu koji je pod sankcijama od 2014. godine i raspolaže imovinom vrednom 360 miliona dolara. Ali, putovanja su mu onemogućena i ta sredstva nedostupna.

Glas Amerike: Koliko je realan scenario po kojem bi se Đukanović, Mali ili drugi pomenuti svetski lideri našli na udaru međunarodnih sankcija ukoliko istrage u njihovim zemljama ne budu pokrenute ili ne daju rezultate?

Saliven: To počinje da se događa. Jednom Azerbejdžancu, koji je na visokom položaju, imovina je nedavno zamrznuta u Velikoj Britaniji. Azerbejdžan je uspio da ne bude pod oštrim sankcijama. Kako bude raslo razumevanje o načinu funkcionisanja ovih zemalja, ko je korumpiran, a ko nije, biće prihvaćenije te vrste sankcije. Predsjednik Azerbejdžana upravlja zemljom kao da je riječ o gulagu, stalno hapsi ljude i mislim da su ljudi prestali da ga posmatraju kao demokratski izabranog lidera. Sledeća faza će biti, da zemlje dozovole da se sprovede proces sankcija protiv tih ljudi. I videćete sve više toga. Raste broj država u kojima se sprovodi takav vid sankcija.

Šta je Mosak-Fonseka?

Mosak Fonseka bila je panamska advokatska kancelarija i pružalac usluga korporacijama. Riječ je o četvrtom najvećem svetskom pružaocu finansijskih usluga u ofšor sektoru.

Način poslovanja, od osnivanja 1977. do 2016. i objavljivanja Panamskih papira bio je nejasan. Poznato je da je sarađivala sa 300.000 kompanija širom svijeta

Više od polovine bilo ih je registrovano u britanskim poreskim oazama, kao i u Velikoj Britaniji.

Njeni osnivači Jirgen Mosak i Ramon Fonseka suočeni su sa krivičnim gonjenjem u Panami i zabranjeno im je napuštanje zemlje – pošto su uz kauciju pušteni na slobodu nakon dvomjesečnog pritvora.

U aferi Panamski papiri 2016. u javnost je procurelo 11 miliona tajnih finansijskih dokumenata – koji su obelodanili načine na koji neki od najbogatijih ljudi na koriste ofšor zone u svrhe smanjenja poreskih davanja u matičnim zemljama.

(Milan Nešić, VOA / Na tekstu je sarađivala Milena Đurđić, Foto: VOA screenshot)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Jamming
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga