(REAGUJ) Drastične promene u obrazovanju: Nastavnici podneli veliki teret, ali je izostala edukacija svih učesnika

"Mnogo toga nije jasno ni deci, a ni roditeljima"

04. maj 2020

Obrazovne institucije u Srbiji zbog vanrednog stanja velikom brzinom su prešle u onlajn sferu i na nastavu na daljinu, ali bez adekvatne edukacije svih strana: nastavnika, đaka ali i roditelja koji treba da nadgledaju svoju decu i pomažu im u onim delovima u kojim bi to inače nastavnici radili u učionicama.

Sa jedne strane plasiraju se pohvale za snalaženje – pogotovo nastavnog osoblja, dok sa druge strane pojedini roditelji pa i đaci „šepaju“ – pokazuje analiza novog izdanja podkasta „Reaguj!“, Nezavisnog društva novinara Vojvodine.


Podkast „Reaguj!“

008 – Obrazovanje na klik


Obrazovanje na maternjem jeziku – donekle

Kada je reč o logističkom delu prelaska na nastavu na daljinu posebno je veliki izazov bio kako pokrenuti nastavu za decu koja pohađaju časove na manjinskim jezicima, jer je većina nastavnih alata pratila potrebe razreda na srpskom jeziku, a tek kasnije je nastava krenula i na drugim jezicima. Dodatni izazov bio je i taj da deo obaveznih predmeta nije prilagođen manjinskoj nastavi preko različitih platformi.

Tako se dešava da deca pojedine predmete prate na srpskom umesto na maternjem jeziku.

Olenka Živković, čija ćerka Ema ide u peti razred na rusinskom jeziku za “Reaguj!” objašnjava da su svi morali uložiti napore da bi se prilagodili novom sistemu i da bi se edukovali kako funcioniše školstvo u novonastaloj situaciji, kako se ne bi desilo da đaci ispaštaju zbog tehničke greške.

„Što se tiče učenja preko ‘google učionica’ koje je na maternjem jeziku – čini mi se da je mnogo toga ostalo nedorečeno i mnogo toga nije jasno ni deci, a ni nama roditeljima. Verujem da je roditeljima koji su stariji i koji se ne razumeju toliko u tehniku zapravo bilo teže prilagoditi se. Jer, ne prilagođavaju se samo nastavnici, učenici nego i roditelji na ovaj način učenja“, objašnja Živković i dodaje kako na primer, srpski kao nematernji jezik u školi izučavaju drugačije a na televiziji se prikazuje kao maternji jezik, te se i nastava mnogo razlikuje. To, prema rečima naše sagovornice, ne mora nužno da šteti đacima, „jer više mogu da nauče na tim časovima“.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је neformalno-obrazovanje-infografik-410x1024.png

Studenti opušteniji i organizovaniji, profesori koncizniji

Studenti svoju akademsku godinu završavaju kod kuće. Nastava se uglavnom bazira na domaćim zadacima, seminarskim radovima i ponekim, uglavnom neobaveznim predavanjima preko onalajn plaftromi.

Studentkinji Sanji Kosović vanredno stanje je donelo mnogo promene u svakodnenovm radu.

„Počela sam da se budim mnogo ranije nego inače kako bih iskoristila dan pre početka policijskog časa. Budim se oko šest, sedam časova ujutru da bih na vreme obavila higijenu, doručkovala, i onda se trudim od devet da radim svoje fakultetske obaveze ili radne zadatke na poslu pošto sam se nedavno zaposlila i radim od kuće. Iskreno, koliko god pogršeno zvučalo, meni je ovo bio preporod, i osećam se produktivnije nego ikada. Možda je to samo i do mene, ali bolje sam organizovala svoje vreme. Mislim da će mi biti jako čudno kad prestane sve ovo i kada budem vraćena u pravi svet“, navodi Kosović i dodaje da su joj predavanja preko platformi korisnija jer manje studenata učestvuje na njima, pošto se ne vodi evidencija prisustva pa profesori imaju više vremena da posvete onima koji su malo više zainteresovani.

Sa tim se slaže i Snežana Božić, docentkinja na Departmanu za srpsku i komparativnu književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu – nastavnica na metodičkim predmetima.

Božović kaže da joj je utisak da su i nastavnici prilikom pripremanja za predavanja i vežbe fokusiraniji, u smislu da moraju dobro da promisle kakve će sadržaje ponuditi studentima.

„Nema prevelikih digresija, morate tačno da znate šta s tim časom želite da postignete. Čini mi se da u sadržajnom smislu oni dobijaju neki dodatni kvalitet, a studenti u anketi su odgovarali da dobijaju i neke materijale koji inače ne bi dobili na predavanjima u učionici. Ono što se javlja kao problem jesu tehničke stvari, jer se može vrlo lako komunicirati onlajn ukoliko grupa nije velika, ukoliko ima do 10 ili 15 učesnika. Čim imate veću grupu, što je na predavanjima slučaj, onda to bude komunikacija koja je jednostrana i nastavnik je taj koji drži predavanje, mikrofoni i kamere studenta su uglavnom isključeni da bi se izbegla mikrofonija… Ali, sve u svemu, studentima se dopalo i neke kolege su primetile da zapravo na onlajn predavanjima ima više studenta nego što ih ima u realnim okolnostima tradicionalne učionice„, kaže Božić.

Ona takođe objašnjava da je do početka krize obično bilo dilema oko pitanja zainteresovanosti nastavnika.

„U suštini, mislim da su se nastavnici jako dobro snašli i da su brzo reagovali i da su zapravo poneli na svojim plećima teret te drastične promene. To je bila velika promena koja se odigrala za vrlo kratko vreme. Treba napomenuti i da se od 2010. godine krenulo sa zvaničnim strategijama za usavršavanje nastavnika u oblasti digitalnih kompetencija, ali naš obrazovni sistem, kao i svaki obrazovni sistem, je prilično glomazan i vi u njemu imate pojedince koji su prosto zainteresovani, entuzijastični i koji pre vremena prihvataju promene i one koji se nerado prilagođavaju nekim promenama. Kada uzmemo kompletnu situaciju u obzir, možemo reći da su nastavnici bili spremni. Čini mi se da su oni bili najspremniji deo tog sistema“, kaže Božić.

Dok formalno obrazovanje šepa – neformalno cveta

Prema sajtu shiftlearning.com glavni razlozi zašto se ljudi opredeljuju za onlajn učenje je to što ih privlači mogućnost da sami određuju tempo kojim će učiti i količinu vremena koju će posvetiti kursu. A kako izgleda dinamika učenja na ovaj način pokazuje istraživanje „Michaels & Associates“. Naime, najveći broj korisnika, čak 52 procenta, uči u krevetu nakon buđenja, a druga polovina, oko 46%, pre spavanja.

Ono što je nekoliko istraživanja pokazalo jeste da je korisnicima aplikacija za online učenje bitno da tim aplikacijama mogu da pristupe i sa svog mobilnog telefona. Interesantno je i to da prema nekim istraživanjima, korisnici 45% brže rešavaju zadatke na mobilnom telefonu nego na kompjuteru.

Pored individualnog korišćenja takvih platformi, sve veći broj kompanija i univerziteta shvata značaj i prednosti online učenja. Pa tako omogućavaju svojim zaposlenima da koriste neke od platformi kako bi razvili svoje profesionalne veštine, odnosno razvijaju studentske online programe ili implementiraju online vidove učenja u već postojeće programe.

Iz američke kompanije Coursera za podkast „Reaguj!“ kažu da je od proglašenja pandemije porastao broj korisnika ovog sajta.

Naime, od marta je preko 2.2 miliona ljudi upisalo kurseve društvnih nauka, umetnosti i humanističkih nauka, ali i kurseve za lični razvoj. Popularnost ovih programa je znatno porasla u odnosu na isti period prethodne godine.

Interesantno je da se znatno povećala i zainteresovanost za kurseve koji se tiču zdravlja, posebno kursevi o zaraznim bolestima, pandemijama i epidemijama. Najpopularniji kurs koji je napravljen 2020. godine je kurs „Science Matters: Let’s Talk About COVID-19“, odnosno „Nauka je važna: Hajde da pričamo o Kovidu-19“.

Primer srpskog sajta koji je namenjen onlajn obrazovanju jeste Kampster. Koordinatorka razvoja projekta Milica Jovanović kaže da je porast korisnika očekivan, ali i da je polaznicima kurseva olakšan ovaj period pomoću određenih besplatnih sadržaja.

„Kao što smo i očekivali, od proglašenja vanredne situacije došlo je do značajnog povećanja korisnika na svim tržištima gde poslujemo, dakle ne samo u Srbiji. Mi smo, s druge strane, preuzeli neke korake da olakšamo polaznicima ovaj period i određene sadržaje smo pustili besplatno, što je takođe naišlo na jako dobar odziv. Tu spadaju kursevi koji se tiču pre svega onlajn poslovanja zbog same situacije. Na primer sve savete za frilens poslovanje i kurs o Instagramu. Takođe smo pokrenuli kampanju ‘Sedi u kući, uči’, gde osim ovih besplatnih kurseva polaznicima redovno šaljemo određene materijale na mejl. Oni su u vidu saveta za rad od kuće i u vezi sa ostalim izazovima sa kojima se suočavamo zbog ove situacije. To sve zajedno dovodi do velikog porasta svakodnevno. Mi smo pre početka ove situacije imali oko 60 hiljada polaznika, a sada imamo preko 110 hiljada polaznika, a imamo i mnogo veći broj logovanja dnevno“, navodi Jovanović.

Aleksandra Bučko (redakcija „Reaguj!“/Autonomija)

Naslovna fotografija: Jovan Živković

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Udružena mladost
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga