Drakonske kazne protiv Radija Slobodna Evropa u Rusiji

Analitičari procenjuju da ruske vlasti pojačavaju pritisak na nezavisne medije i organizacije uoči parlamentarnih izbora na jesen ove godine

22. feb 2021

Radiju Slobodna Evropa (RSE) prete kazne od milion dolara u Rusiji prema kontroverznom zakonu kojim mu se nalaže da označi svoj sadržaj kao proizvod „stranog agenta“. To može dovesti do obustavljanja medijskih operacija RSE u Rusiji.

Reč je o aktu, usvojenom prvi put 2012. godine i od tada nekoliko puta proširivanom, po kome vlasti mogu da obeleže kao „strane agente“ – što je pežorativan termin iz sovjetske epohe – grupacije za ljudska prava, medije i ostale organizacije koje se finansirauju iz inostranstva.

Donji dom ruskog parlamenta, Duma, usvojio je 16. februara najnoviju verziju ovog zakona kojim se pomenute organizacije i pojedinci podvrgavaju birokratskom nadzoru i proverama na licu mesta. Oni takođe moraju da izveštavaju o svojim troškovima i finansiranju.

Ukoliko ne ispoštuju ovu odredbu, prete im novčane kazne.

Novinari RSE u Rusiji, prema pomenutom zakonu, izloženi su riziku od krivičnog gonjenja i zatvorskim kaznama do pet godina.

Analitičari procenjuju da ruske vlasti pojačavaju pritisak na nezavisne medije i organizacije uoči parlamentarnih izbora na jesen ove godine te pripreme terena za 2024. kada će se Putin, kako se očekuje, po peti put kandidovati za predsednika. Kao razlog za dodatne represivne mere navodi se i strah od prelivanja opozicionih protesta iz Belorusije zbog izborne te rast popularnosti Radija Slobodna Evropa u Rusiji.

Otkako je Putin 2012. godine ponovo preuzeo dužnost šefa države, zvanična Moskva konstatno sužava prostor za delovanje nezavisnih medija, pa se Rusija nalazi na 149. mestu od 180 na svetskom indeksu slobode štampe „Reportera bez granica“.

RSE: Kampanja prinude

Radio Slobodna Evropa je saopštila prethodno, 11. februara, da Rusija ovim zakonom krši bilateralni ugovor o investicijama jer je u poslednjih nekoliko sedmica izložena višestrukim novčanim kaznama regulatora u Moskvi.

Medijski regulator Roskomnadzor zatražio je od Radija Slobodna Evropa da poštuje ovaj zakon, uključujući i objavljivanje ograde (disclaimer) u trajanju od 15 sekundi na početku svakog programa, u kojoj piše:

„Ovaj prilog je proizvela i distribuirala medijska kuća registrovana na listi Ministarstva pravde Ruske Federacije kao strani agent.“

RSE, jedan od tri strana medija koja su označena kao „strani agent“, nije se povinovala ovim zakonskim odredbama. Kao odgovor, Roskomnadzor je dostavio 260 obaveštenja o kršenju zakona. Naplaćene kaznu mogu dostići skoro milion dolara.

Advokati Radija Slobodna Evropa žalili su se 5. februara na odluke Okružnog suda u Tverskoj u Moskvi da odobri nekoliko administrativnih protokola koje je podneo Roskomnadzor.

Pravni zastupnici RSE-a su naveli da potezi Roskomnadzora onemogućavaju novinare u obavljanju profesionalnih aktivnosti i sputavaju konkurenciju što je protivno ruskom Ustavu i zakonima o medijima.

„Ove novčane kazne nisu ništa drugo nego državno sponzorisana kampanja prinude i zastrašivanja medijske kompanije čija je uređivačka nezavisnost zaštićena zakonom“, rekao je regionalni direktor RSE za Evropu i TV produkciju Kiril Suhotski.

To je prvi put da ruske vlasti novčano kažnjavaju po osnovu ovog zakona.

Kazne do pet godina zatvora

Prethodna verzija ovog kontroverznog zakona stupila je na snagu 30. decembra.

Tada su po prvi put i pojedinci označeni kao “strani agenti”. Među njima i troje novinara Radija Slobodna Evropa Ljudmila Savitskaja, Sergej Markelov i Denis Kamaliagin, te još dve osobe.

„Žalosno je što su profesionalni novinari među prvima koje je Rusija označila kao ‘strane agente’ „, navela je Dejzi (Daisy) Sindelar, potpredsednica i glavna urednica RSE.

„Naše kolege su odgovorno izveštavale o svim pitanjima – od prava na slobodu govora do korupcije u lokalnoj upravi i gubitaka od korona virusa. Današnjom akcijom Ministarstvo pravde nedvosmisleno ističe da je izveštavanje zasnovano na činjenicama krivično delo i da ga ništa neće zaustaviti u nameri da ućutka one koji žele da informišu, zaštite i angažuju svoje sunarodnike, građane Rusije“, istakla je Sindelar.

Putin je istovremeno potpisao i poseban pravni akt kojim se uvodi kazna zatvora do pet godina za one koji se nisu registrovali kao “strani agenti”.

RSE: Obratićemo se međunarodnoj arbitraži

Na udaru su servis RSE na ruskom (Radio Svoboda), “Sadašnje vreme”, televizijski program koji se priprema u saradnji sa Glasom Amerike, digitalna mreža, kao i „Stvarnost Sibira“ i „Stvarnost Volge“ – na tatarskom jeziku – dva regionalna vebsajta sa informacijama namenjenih publici u Sibiru i oblasti oko Volge i Urala.

RSE je navela da zvanična Moskva time krši bilateralni ugovor o investicijama potpisan 1994. godine između Rusije i Češke, gde je sedište kompanije, koji obavezuje Kremlj da zakonito tretira investicije između dve zemlje.

Radio Slobodna Evropa je pozvala ruske vlasti na pregovore u cilju prevazilaženja spora. U suprotnom, sporazumom je predviđen međunarodni arbitražni postupak protiv zvanične Moskve, saopštio je RSE.

RSE – jedan od najvećih stranih medija u Rusiji

Sa nekoliko desetina novinara u Pragu, oko 50 stalno zaposlenih u Rusiji i blizu 300 honorarnih dopisnika širom zemlje, Radio Slobodna Evropa na ruskom jeziku – TV, radio i Internet – jedan je od najvećih stranih nezavisnih medija u njoj.

Organizacije za praćenje rada medija smatraju da je cilj ruskih vlasti blokiranje svih sadržaja RSE u ovoj zemlji, koji dopiru do 6,7 miliona ljudi sedmično.

Tako je vebsajt Radio Svoboda u januaru zabeležio 17 miliona poseta, dok je u 2020-oj godini zabeležio rast od 40-50 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Radio Slobodna Evropa na svojim platformama uživo prenosi proteste opozicionih aktivista – što prate milioni građana širom Rusije – o kojima državni mediji govore pogrdno ili ih prećutkuju.

Radio Slobodna Evropa, koji finansira Kongres SAD, jeste privatna neprofitna organizacija. Njegovo sedište je u Pragu u Češkoj republici od 1995. godine, kada se preselio iz Minhena, gde posluje preko domaćeg pravnog lica.

Zbog toga RSE tvrdi da su njene investicije u Rusiju obuhvaćene ugovorom između Praga i Moskve iz 1994. godine.

Radio Slobodna Evropa navodi da su ruski regulatori izdvojili samo njega za kažnjavanje od stranih medija. Naime, naloženo je i Glasu Amerike češkom mediju Medium Orientm– koji trenutno fizički nisu prisutni u Rusiji – da označe svoje sadržaj kao proizvod „stranog agenta“, ali do sada nisu kažnjavani.

Prošlog meseca grupa američkih kongresmena je zatražila nove sankcije protiv Moskve ako primeni najavljane novčane kazne.

Rusija: ‘Simetričan odgovor’ na potez SAD-a

Zakon o stranim agentima iz 2012. godine, proširen je 2017. obuhvativši i medije. Tada je zvanična Moskva saopštila da je to bio „simetričan odgovor“ na zahtev Vašingtona da se ruski državni kanal „Rusija danas“ (RT) na engleskom registruje u SAD u skladu sa Zakonom o registraciji stranih agenata (FARA).

Međutim, Vašington je uzvratio da to nisu „simetrični“ potezi, tvrdeći da se američki i ruski zakoni razlikuju i da Moskva koristi Zakon o stranim agentima da ućutka disidentske glasove.

Hjumen rajts voč (Human Rights Watch) je saopštio 2017. godine da je pomenuti zakon „poguban“ po lokalne nevladine organizacije, ističući da je nekoliko desetina njih bilo prinuđeno da okonča rad.

Međunarodne osude ruskog zakona

Mnoge međunarodne organizacije su osudile ovaj kontroverzni zakon.

„Označavanje pojedinaca, uključujući novinare, istraživače i branitelje ljudskih prava, kao stranih agenata – vodi njihovoj stigmatizaciji i skopčano je sa rizikom od dodatnog podrivanja pluralizma i demokratije u Ruskoj Federaciji“, naveo je Savet Evrope krajem decembra.

„Ruske vlasti redovno smišljaju nove metode za ometanje protoka informacija, na štetu sopstvene javnosti“, izjavila je Gulnoza Said iz Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), sa sedištem u Njujorku

Istovremeno, evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj (Josep Borrell) rekao je da se EU „odlučno protivi ovim odlukama ruskih vlasti“.

Pojačavanje pritiska ruskih vlasti uoči izbora

Analitičari smatraju da ruske vlasti pojačavaju restriktivne mere kako bi osnažile svoju poziciju uoči parlamentarnih izbora u septembru ove godine i pripremile teren za ključni događaj 2024, kada Vladimiru Putinu ističe drugi uzastopni, sveukupno četvrti predsednički mandat, ali mu je ustavnim promenama omogućeno da se ponovo kandiduje.

Andrej Kolesnjikov, analitičar Karnegi centra u Moskvi, kazao je za RSE da Kremlj strahuje zbog promenjenih socijalnih i političkih okolnosti u kojima će ovi izbori biti održani.

„U toku je ‘rat’. Bojim se da će se tokom 2021. godine intenzivirati. Situacija bi mogla postati mnogo konfliktnija. To je vrlo opasan trenutak“, smatra Kolesnjikov.

Pad Putinove popularnosti

Putin i vladajuća stranka Jedinstvena Rusija u slabijem su položaju nego ranije kako se približavaju izbori, piše redakcija RSE na engleskom. Posledice pandemije korona virusa ubrzale su društvene procese u Rusiji koji su uočljivi u poslednje tri godine.

Putinov rejting je pao na najniži nivo od turbulentnog perioda 2011-12. u vreme kada se vratio na mesto šefa države nakon četvorogodišnje zamene mesta sa premijerom Dmitrijem Medvedevom. Tada su Rusiju potresali masovni protesti građana koji su smatrali da su parlamentarni izbori bili pokradeni, a pomenuta zamena pozicija između Putina i Medvedeva nelegitimna.

„Ranije smo mogli sa sigurnošću da razgovaramo o postojanju proputinovske većine“, rekao je Kolesnjikov.

„Sada je vrlo teško reći da li postoji ta većina i može li se mobilisati za izbore. Najverovatnije se raspada na nekoliko manjih grupacija čiji pripadnici možda nisu demokratski nastrojeni, ali su nezadovoljni trenutnom situacijom“, dodaje Kolesnjikov.

Građani nezadovoljni ekonomskom situacijom i promenom Ustava
Uzroci nezadovoljstva su pre svega ekonomski, ističu analitičari.

„Prihodi su se kontinuirano smanjivali od 2014. do 2017. godine. Krajem 2020. biće niži za 10 odsto nego u ‘pretkrimskoj’ 2013. godini (pre aneksije Krima 2014. nakon čega su SAD i EU uvele sankcije Rusiji)“, napisao je u decembru ekonomski urednik kanadskog analitičkog vebsajta RBC Ivan Tkačjov.

Za najsiromašnije Ruse situacija je postala toliko teška da je vlada u decembru ograničila maloprodajne cene za neke osnovne namirnice.

Mnogi građani su takođe bili razočarani načinom na koji je Ustav izmenjen početkom 2020. godine u postupku za koji su smatrali da je motivisan Putinovim ličnim interesima, a ne njihovim i državnim.

„Svima je bilo jasno da su amandmani na ustav usvojeni s jednim ciljem – da se omogući Putinu kandidatura za više predsedničkih mandata“, rekao je Boris Grozovski, urednik ruskog kanala Telegram.

„To je podrilo Putinovu popularnost i legitimitet političkog režima. Zbog toga je odmah nakon usvajanja amandmana morao da znatno da pojača represivne mere kako na zakonodavnom nivou, tako i u praksi“, ističe Grozovski.

Kremlj menja paradigmu

Instinktivno ili sračunato, čini se da je Putin promenio svoju političku paradigmu. A najjasniji primer ove izmene je sudbina njegove godišnje televizijske sesije Direktna Linija u kojoj građani u živom programu zovu sa pitanjima na koja on daje odgovore, piše redakcija RSE na engleskom.

Zvaničnici su bili primorani da prate kako Putin sluša žalbe građana, a zatim ih kritikuje zbog problema sa kojima se suočavaju građani. U nekim slučajevima, oni su se vratili u istoj emisiji kako bi izvestili, na primer, da su poslali građevinske radnike da poprave put.

Ukratko, Putin se pozicionirao kao tradicionalni ruski „dobri car“, koji je bio spreman da podari blagodeti narodu, ali su ga u tome sprečili „loši boljari“ odnosno plemići.

Međutim, emisija Direktna linija je potpuno otkazana 2020., iako je nekoliko njenih elemenata ugrađeno u Putinovu konferenciju za mediju krajem godine.

Ako je neko bio kriv za probleme prosečnih Rusa, onda su to CIA i drugi „zlonamerni“ strani uticaji u cilju ograničavanja Rusije po svaku cenu, smatra Putin.

Kasjanov: Od autoritarizma ka totalitarizmu

„Populizam je pokušaj da se privuku ljudi, da se bude na njihovoj strani, da se kritikuju zvaničnici i razni šefovi, dok se istovremeno obećava građanima da će se stvari popraviti“, rekao je Mihail Kasjanov, koji je bio premijer tokom prvog Putinovog mandata, 2000-04, a sada je opozicioni političar.

„Ovoga puta Putin to nije mogao da učini zbog vlastitog negativnog rejtinga kod većine Rusa. Putin više nije iznad svih ostalih“, naglašava Kasjanov.

Umesto ovog tradicionalnog populističkog autoritarizma, započeo je „standardni autoritarizam“, smatra Kasjanov, dodajući da bi „mogao da se razvije u totalitarizam“.

Po njegovim rečima, ljudi žele promene.

„To je jasno. Više od polovine Rusa želi promene, od kojih strahuju ljudi na vlasti. Oni se plaše da bi mogle da odu predaleko. Mislim na ulične proteste. Znamo da naši lideri, ako obraćaju pažnju na bilo šta, onda su to ulični protesti. Videli smo to u decembru 2011. i početkom 2012“, kaže Kasjanov.

Nakon toga je, inače, i usvojena prva verzija Zakona o stranim agentima.

Zbog toga se, po njegovim rečima, Kremlj fokusirao na svog najžešćeg kritičara Alekseja Navaljnog, koji je opet u zatvoru. Ostali analitičari navode da u nastojanju da zadrže kontrolu uoči predstojećih izbora, ruske vlasti pojačavaju i ostale represivne mere, uključujući i protiv medija kao što je Radio Slobodna Evropa.

Dragan Štavljanin (RSE)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Naposletku
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga