ĐORĐE SUBOTIĆ: Vojvodina i njeni regioni

Poštujući međunarodne dogovore i sporazume, vraćanje ustavnih prava građanima Vojvodine, u novim uslovima u samostalnoj Srbiji, podrazumeva njen federalni status

09. dec 2010

Vojvođansko pitanje raspadom SFRJ, za razliku od pitanje ostalih konstituenata jugoslovenske federacije, nije završeno. Ono nije završeno ni raspadom SRJ, odnosno osamostaljenjem Crne Gore i raspadom državne zajednice Srbija i Crna Gora, u koju je Srbija ušla sa autonomnim pokrajinama – Vojvodinom i Kosovo. Vojvođansko pitanje nije realizovano ni aktuelnim Ustavom i to iz više razloga:
Prvo, zbog toga što građanke i građani Vojvodine ili, ako to nekom lepše zvuči, građanke i građane Srbije koji žive na teritoriji Vojvodine – nisu na ustavnom referendumu prihvatili Ustav;
Drugo, zato što Ustav vojvođansku autonomiju definiše kao nesuštinsku autonomiju, što u prevodu znači autonomiju pod starateljstvom, ili jednostavnije rečeno autonomiju bez autonomije.
Treće, što nisu ispunjene obaveze sa međunarodnih skupova o položaju Vojvodine:
a) Na međunarodnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji, koja je održana u Londonu (26-28 avgusta 1992.god) zaključeno je „građanima Kosova i Vojvodine moraju se vratiti ustavna i građanska prava“. Valjda je svima jasno da građanima Vojvodine nisu vraćena ustavna prava! Svoje obaveze nisu izvršili ni država Srbija, a ni međunarodna zajednica.
b) U aranžmanu SAD u Atini je (14. i 15. februara 2000. godine) održan Okrugli sto kojem su prisusustvovali predstavnici tada svih relevantnih opozicionih stranaka, a koje su u Srbiji na vlasti, nakon 2000. godine. U prvoj tački potpisanog kominikea ističe se „autonomija Vojvodine unutar Republike Srbije u skladu je sa interesom demokratizacije i decentralizacije Srbije, i sa očuvanjem njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“. Na žalost, aktuelnim Ustavom nismo dobili takvu autonomiju Vojvodine.
Četvrto, vojvođansko pitanje nije završeno, zato što Ustav ne predviđa Vojvodini zakonodavne, sudske i izvršne nadležnosti i raspolaganje imovinom i izvornim prihodima, odnosno prirodnim i radom stvorenim resursima. Ovaj Ustav Vojvodini samo poverava pojedina ovlašćenja, a ne predviđe izvorne nadležnosti.
Peto, Vojvodina nije nastala na teritoriji Srbije. Vojvodina je u Srbiju unela svoju teritoriju i svoje organe vlasti. Ona je istorijska pokrajina i rezultat je antifašističke borbe. Nije Srbija osnovala Vojvodinu i nije ona osnovana Ustavom iz 2006. godine, kako je to definisano!

Vojvodina beskućnik

Aktuelnim Statutom vojvođansko pitanje se ne rešava, jer se ono može rešiti samo novim Ustavom donetom u demokratskoj proceduri na ustavotvornoj skupštini.
Povodom predloga Statuta bili smo svedoci prljave i orkestrirane kampanje koja je usmerena pre svega na postojanje Vojvodine, kao autonomne pokrajine. Statut je tu bio samo povod! Tu kampanju su predvodili oni koji su za unitarnu i centralizovanu državu. Oni koji zagovaraju tezu „jedna država, jedan narod, jedna crkva, jedan bog“. Protiv Vojvodine, a ne samo protiv Predloga Statuta udružili su se Srpska pravoslavna crkva, nelustrirani akademici SANU, memorandisti, političari, pisci Ustava iz 1990. godine, koji su, uzgred rečeno, tada prekršili i ustavnu proceduru za donošenje Ustava, ali i aktuelni ustav SFRJ.
Nažalost, odugovlačenjem davanja saglasnosti na Predlog Statuta stvorena je atmosfera linča. Za to je najodgoovrnija koalicija „Za demokratsku Srbiju“, na čelu sa Demokratskom strankom. Podsećam da je u pregrejanoj antivojvođanskoj kampanji upućena i pretnja smrću onima koji se zalažu za drugačiju Srbiju i drugačiju Vojvodinu u njoj. Jedan broj tih ljudi je i danas prisutan na ovom Okruglom stolu.
Zakonom o nadležnostima Vojvodina ostaje jedan od najvećih beskućnika. NEMA SVOJU IMOVINU I NE RASPOLAŽE IZVORNIM PRIHODIMA. I to je suština.

Vojvodina – federalna jedinica

Nezadovoljni ustavnim položajem Vojvodine i nerešavanjem celine vojvođanskog pitanja i decentralizacije Srbije i njenog ustavnog organizovanja kao grubo centralizovane i unitarne države, organizacije civilnog društva Vojvodine, vojvođanske političke stranke i veliki broj društvanih, kulturnih, naučnih radnika Vojvodine doneli su pre dve godine, 20. decembra Rezoluciju Treće vojvođanske konvencije, kojom se zahteva donošenje novog Ustava i drugačije organizovanje države. Zahteva se dogovor dva istorijska entiteta Vojvodine i Srbije, što doslovno znači federalizaciju Srbije.
Vojvođansko pitanje treba rešiti tako što će se novim ustavom Srbija asimetrično federalizovati. Poštujući međunarodne dogovore i sporazume, a posebno zaključke Londonske mirovne konferencije, vraćanje ustavnih prava građankama i građanima Vojvodine, u novim uslovima u samostalnoj Srbiji, pre svega podrazumeva njen federalni status u Srbiji. Dakle, Republika Vojvodina u Saveznoj repiblici i Srbiji. Vojvodini je potreban Ustav u kojem će biti deponovane zakonodavne, sudske i izvršne nadležnosti u svim oblastima izuzev onih klasičnih državnih (vojska i odbrana, spoljna politika, monetarna politika, carine, državna bezbednost), koji će biti u nadležnosti Savezne republike Srbije. Vojvodini su neophodni elementi državnosti.
Najrazvijenije zemlje u svetu su federalizovane ili regionalizovane. Federalizam je lek za osiromašenu, opustošenu i iscrpljenu Vojvodinu i koristan za sve delove Srbije i državu u celini.
Na ovom tragu je delimično i jedan od najboljih ustavnih projekata, Projekt Ustava Foruma JURIS.
Vojvođansko pitanje moguće je rešiti samo u drugačijoj Srbiji, državi svih građanki i građana, koja će biti sekularna u kojoj će i ćirilica i latinica biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi i koja će biti stvarno decentralizovana. U takvoj Srbiji, Vojvodina svojim konstititivnim aktom mora da definiše raspolaganje zakonodavnim, sudskim i izvršnim nadležnostima i pravo raspolaganja imovinom, izvornim prihodima i prirodnim i radom stvorenim resursima,
Time će se definitivno rešiti Vojvođansko pitanje.

Srem, Banat, Bačka

Na pitanje iz naslova teme „Vojvodina i njeni regioni“, samo nekoliko komentara,
Prvo. neophodno je što pre doći do političkog subjektiviteta Vojvodine. Vojvodina sa takvim nadležnostima i ulogom treba u svojim institucijama, pre svega u parlamentu i Vladi Vojvodine da odlučuje o svojoj decentralizaciji i konstituisanju regionalnih samouprava. Vojvodinu ne treba niti bi bilo uputno da regionalizuje i decentralizuje Srbija. To mora ona sama učiniti u dogovoru sa građanima i lokalnom samoupravom. To podrazumava ukidanje okruga na teritoriji Vojvodine.
Drugo, u Vojvodini se nalaze tri prirodna regiona: Srem, Banat i Bačka. Srem verovatno svojom površinom i brojem stanovnika zadovoljava da bude samouravni region, ali su Banat i Bačka veliki, pa će tu morati dići do smanjenja, što treba pažljivo sagledavati i činiti u dogovoru sa stanovništvom i lokalnom samoupravom.
Treće, veoma je važno što pre prići novoj organizaciji lokalne samouprave, odnosno povećati broj opština u skladu sa evropskim standardima, formirati opštine sa daleko manjim brojem stanovnika, nego što je to sada slučaj, koje bi bile efikasnije i bliže građanstvu i imale svoje izvorne prihode, kako bi zaista postale servis građana.

(Reč na okruglom stolu „Vojvodina i njeni regioni“, održanom 8. decembra 2010.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga