ĐORĐE SUBOTIĆ: Srbijalizacija Vojvodine NE, ravnopravna Vojvodina u Srbiji DA!

Ovih dana se mnogo priča i poše o položaju Vojvodine u Srbiji, a ova tema je posebno aktuelizovana nedavanjem saglas…

21. jula 2009

Ko će nositi vojvođansku zastavu?Ovih dana se mnogo priča i poše o položaju Vojvodine u Srbiji, a ova tema je posebno aktuelizovana nedavanjem saglasnosti na Predlog Statuta, kao i inicijativom predsednika Srbije o neophodnosti regionalizacije Srbije i potrebom njene veće decentralizacije. Zato se sve češće postavlja pitanje kakav Ustav nam treba?
Na postavljeno pitanje kada je Vojvodina u pitanju moraju se u vidu imati nekolike činjenice:

– Vojvodina nije nastala na teritoriji Srbije! Vojvodina je u Srbiju unela svoju teritoriju i svoje organe vlasti. Ona je istorijska pokrajina i rezultat je antifašističke borbe. Nije Srbija osnovala Vojvodinu i nije ona osnovana aktuelnim Ustavom kako je to u njemu definisano.

Vojvođansko pitanje raspadom SFRJ, za razliku od ostalih sedam konstituenata jugoslovenskog federalizma nije završeno. Republike su postale samostalne države. Na Kosovu je proglašena nezavisnost i priznata od većeg broja zemalja, a Vojvodina je definisana kao „nesuštinska“ autonomija, odnosno budžetski trošak od sedam odsto, ili autonomija bez autonomije u suštini to je autonomija pod starateljstvom. Nije završeno ni raspadom državne zajednice Srbija i Crna Gora, U tu zajednicu je Srbija prema Ustavnoj povelji ušla u sa autonomnim pokrajinama Vojvodinom i Kosovo.

– Na međunarodnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji, koja je održana u Londonu (26-28. avgust 1992. godine), zaključeno je da se «građanima Kosova i Vojvodine moraju se vratiti ustavna i građanska prava» Danas je valjda svima jasno da građanima Vojvodine nisu vraćena nasilno oduzeta ustavna prava! Svoje obaveze nisu izvršili ni država Srbija, a ni međunarodna zajednica.

– U aranžmanu SAD u Atini (14. i 15. februar 2000. godine) održan je Okrugli sto kojem su prisustvovali predstavnici tada svih relevantnih opozicionih stranaka, a koje su u Srbiji na vlasti nakon 2000. godine. U prvoj tački potpisanog kominikea ističe se: „autonomija Vojvodine unutar Republike Srbije u skladu je sa interesom demokratizacije i decentralizacije Srbije, i sa očuvanjem njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“. Na žalost, aktuelnim Ustavom dobili smo samo autonomiju pod starateljstvom.

– Novi Ustav mora za Vojvodinu predviđati zakonodavne, sudske i izvršne nadležnosti, raspolaganje imovinom i izvornim prihodima, odnosno prirodnim i radom stvorenim resursima. Ove nadležnosti treba da budu deponovne u Ustavu Vojvodine. Ovde je i odgovor na pitanje da li nam treba Ustav ili ustavi. Ustav Srbije i Ustav Vojvodine. Vojvodina u federativnoj Srbiji! Novi Ustav mora za Vojvodinu predviđati i elemente državnosti, jer bez toga nema ni političkog subjektiviteta. Sadašnji Ustav to nažalost nepredviđa, a samim tim ni predloženi Statut.

Neophodna je drugačija Srbija! Država svih građanki i građana, decentrlizovana i asimetrično federalizovana ili regionalizovana sa dva doma u Skupštini Srbiji: Većem građana i većem federalnih jedinica ili autonomnih pokrajina i regija. Potpuna parlamentarna demokratija, a ne polupredsednički sistem koji je sad u praksi. Sekularna država u kojoj će crkva suštinski biti odvojena od države, a ne da bitmo utiče na teritorijalnu organizaciju države, što je sada slučaj sa Predlogom Statuta Vojvodine. Treba nam država u kojoj će i ćirilica i latinica biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi

U celokupnoj transformaciji ustavnog sistema, a to je neophodnost, mora se uzeti u obzir i Vojvođansko NE na ustavnom referendumu. Građanke i građani Vojvodine bili su protiv ovog Ustava zbog načina njegovog donošenja, ali i zbog sadržaja. Novi Ustav mora napraviti definitivni raskid i diskontinuitet sa Memorandumskom Srbijom. Taj miris Memoranduma, a kad je o Vojvodini reč i ukus prokislog jogurta, prisutni su u oba partijska ustava, i onom iz devedsete i ovim redizajniranim iz 2006. godine. Novi Ustav mora raskinuti i sa srbijalizacijom Vojvodine, a njena multikulturalnost i multietničnost moraju se uvažavati u svakodnevnici, a ne samo da se time dičimo pred Evropskim institucijama. Činjenica je da se politički subjektivitet Vojvodine uvažava više u međunarodnom okruženju, nego u domaćim krugovima je zabrinjavajuća. Vojvođanski politički subjektiivtet je predmet stalnog licitiranja centralnih srbijanskih vlasti uključujuću i političke stranke. Pred izbore takmiče se delaracijama, izjavama i drugim programskim dokumentima ko će „izboriti više prava“ za Vojvodinu. U normalnom životu, mimo izbornih aktivnosti, teško im je u Parlamentu dići ruku i za saglasnost vojvođanskom predlogu Statuta, koji je čak ispod ustavnih migućnosti i Vojvodinu praktično dovodi samo u ustavnu poziciju, što bi bilo normalno u pravnoj državi.

Da bi se Vojvodina uvažavala i u Srbiji i konačno prestalo sa omalovažavanjem njenih institucija, neophodan je praktičan zaokret sistema vladavine. To znači prestanak dominacije centralnih vlasti nad životima ljudi!

(Autor je predsednik Vojvođanskog kluba)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Raspust
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga