Dok kultura ima budžet koji počinje nulom i društvo će biti velika nula

Povodom predloga da budžet za kulturu za 2020. bude 0,73 odsto od ukupnog budžeta, što je najmanje izdvajanje u poslednjih šest godina

24. nov 2019

To da je budžet za kulturu jedan posto nije tačno.

Ovogodišnji budžet za kulturu i informisanje je manji od jedan odsto, kada bi dodali još zdravstvo i obrazovanje, onda bi verovatno prešao jedan odsto – kaže za Danas Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope (CESK), vođa istraživanja o izdvajanjima za kulturu u zemljama u regionu, komentarišući izjavu ministra za finansije Siniše Malog na usvojeni Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu i budžeta za kulturu.

Cvetičanin dodaje da ono što takođe ministar Mali nije rekao na prekjučerašnjoj sednici jeste da je budžet za kulturu i informisanje milijardu i sto miliona dinara manji nego za prošlu godinu i da je procentualno za 0,995, kako je on i rekao, najmanji u poslednjih šest godina, ističe sagovornik Danasa.

Upitan kakvu poruku onda vlast šalje s tako skandalozno niskim procentom izdvajanja za kulturu, koji je ipak 0,73 odsto, Cvetičanin odgovara da vlast poručuje da nam kultura nije potrebna i da je potpuno opredeljena da podržava kič kroz rijaliti programe, koji bi REM trebalo da sankcioniše zbog nasilja i nemorala, umesto što ih fanatično brani.

Uz to, odluka Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu da je doktorat ministra Malog plagijat govori o tome da on ima ozbiljnih problema sa istinom, konstatuje Predrag Cvetičanin.

Minja Bogavac, direktorka Šabačkog pozorišta, zamoljena da za naš list prokomentariše budžet za kulturu za 2020, kaže da ne bi da omalovažava Danas niti deo javnosti kojoj je do kulture stalo, ali da pitanje budžeta u ovom trenutku deluje kao razgovor o menjanju tapeta dok se kuća ruši.

– Bez namere da omalovažim vašu novinu i deo javnosti koji se trudi da situaciju u kulturi promeni nabolje, moram da primetim da je razgovor o državnom budžetu za kulturu, u ovom trenutku, nešto kao razgovor o menjanju tapeta dok se čitava kuća ruši. Ne mislim ovim da kultura u društvu ima funkciju tapeta, već na činjenicu da je ministar finansija dokazani prevarant, kriminalac i plagijator – ističe Bogavac, dodajući da bi Siniša Mali u svakom pristojnom društvu bio u zatvoru.

– Kod nas je na jednoj od vodećih državnih funkcija, pa se čak i raspravlja o odlukama njegovog ministarstva, kao da nas čudi to što su skandalozne! Ipak, to da je budžet za kulturu skandalozno mali nije počelo od Malog i nije nikakva novost. Čini mi se da istu raspravu vodimo decenijama unazad, pa je procenat koji se dodeljuje kulturi tako i zvanično najmanja suma o kojoj se najviše raspravlja. Dokle god kultura bude imala budžet koji počinje sa nulom, sve će u ovom društvu biti jedna velika nula, jer zadatak kulture, između ostalog, jeste da artikuliše, promoviše i brani bazične vrednosti jedne zajednice. Ukoliko je to društvo siromašno, utoliko je važnije da procenat namenjen kulturi bude viši jer to nije bacanje novca, već ulaganje u razvoj onih koji novac treba da naprave. Dakle, u građane. U ljude. U život. U vrednosti… Zato mi se čini da nije samo Mali kriv za mala izdvajanja za kulturu, već da su decenije malih izdvajanja dovele do hipokrizije u kojoj je moguće da državni budžet kroje plagijatori naučnih radova i kupci diploma. Nažalost, donosioci odluka tu stvar ne prepoznaju kao važnu – konstatuje Bogavac. Ona dodaje da je „časni izuzetak“ u tom smislu Grad Šabac čija lokalna vlast kulturu stavlja u centar razvoja grada, pa uz davanja od 7% dokazuje kako je moguće napraviti jedan mali grad velikim, dinamičnim i živim.

– Šabac ima najveći broj kulturno-umetničkih manifestacija u zemlji, što ga svrstava među najvažnije kulturne centre u državi. Zbog toga državnim vlastima treba poručiti da prepišu ovaj primer dobre prakse. Prepišite, jer i tako znamo da vam prepisivanje nije strano! – poručuje Minja Bogavac.

– Nizak budžet za kulturu predstavlja poruku da kultura nije važna. I to nije samo pitanje novca ili siromašnog društva, nego je zapravo stvarna i simbolička poruka u kojoj dominira poverenje u moć propagande, moć estrade i moć različitih populističkih tehnika za skretanje pažnje, osvajanje i zadržavanje vlasti – kaže Gojko Božović, potpredsednik Srpskog PEN centra. Prema njegovim rečima, kultura u takvom poretku se zapravo doživljava kao remetilački faktor pa se onda prema njoj na takav način i odnosi. – To se može videti na čitavom nizu primera – skreće pažnju Božović, navodeći da će struktura raspodele i ovog skromnog budžeta za kulturu ostati približno ista kao 2019. godine, s tim što je procentualno povećano jedino izdvajanje za zaštitu kulturnog nasleđa (11,03% u odnosu na 10,36% u 2019), dok su izdvajanja za savremenu kulturnu produkciju procentualno još manja u odnosu na 2019. Za 2020. ona će biti 6,01 odsto a za 2019. je u procentima bilo opredeljeno 6,22 odsto od ukupnog budžeta za kulturu.

– Pogotovo je savremena kultura izložena jednoj vrsti stalnog nerazumevanja i stalnog sumnjičenja i mnogo je veće razumevanje za ono što se uobičajeno naziva baštinom, a savremena kultura je na potpunim marginama svake vrste interesovanja i svake vrste organizovane sistemske podrške. Stvar je u tome da baština, koliko god da nam je suštinski važna, zapravo sa stanovišta onih koji kontrolišu poredak deluje bezopasno. Dok je savremena kultura kritička, subverzivna, pa je samim tim pod jednom vrstom prismotre i sumnjičenja – zaključuje Gojko Božović.

(Aleksandra Ćuk, Danas / Foto: N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Terapija
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga