ĐORĐE SUBOTIĆ: Osuđeni ratni zločinac u akciji

Godinu dana od presude, Vojislav Šešelj je i dalje poslanik, i preti neistomišljenicima i pripadnicima nacionalnih manjina

12. apr 2019

Navršilo se godinu dana otkako je optuženi Vojislav Šešelj proglašen krivim (pred Žalbenim većem Haškog tribunala) za podsticanje progona (prisilno raseljavanje), deportacije, i drugih nehumanih dela (prisilno premeštanje), kao zločina protiv čovečnosti, i za činjenje progona (kršenje prava na bezbednost), kao zločina protiv čovečnosti u Hrtkovcima u Vojvodini. Ova presuda je značajna, jer je njena suština u potvrdi da je u Vojvodini bilo etničkog čišćenja, što se dobro znalo, premda se o tome ćutalo.

Godinu dana nakon presude, situacija je ovakva: optuženi zločinac je i dalje poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, preti neistomišljenicima i pripadnicima nacionalnih manjina i kleveće u maniru „omiljenog poslanika“ od pre 25 i više godina. U Hrtkovcima, jednom od najglasovitijih mesta njegovih zločina, na kući novopečenog vlasnika ili suvlasnika, postavljena je svetleća neonska reklama sa naznakom čija je kuća, iako, doduše, nedostaju ključne reči – „osuđeni ratni zločinac“!

Suđenje pred Međunarodnim tribunalom u Hagu je veoma značajno, kao i donesena presuda. Sve vreme se tvrdilo da je dokumentacija iz Tribunala veoma važna jer može (i trebala bi!) pomoći i pravosudnim organima u Srbiji da ovde vode postupak protiv počinilaca ili učesnika u zločinima. Zločin bez kazne, što je bio slučaj do pre samo godinu dana, danas je sa međunarodnom kaznom, ali se i dalje nijedan sudski postupak ne vodi pred domaćim pravosudnim organima!? Dakle, imamo međunarodnu osudu i kaznu, ali bez ikakve (jasne) domaće sudske presude (pred domaćim sudovima). Inspiratori zla i njihovi izvršioci, kao i organizatori „humanog“ preseljenja, nisu kažnjeni u Srbiji!

Podsećam da akt proterivanja lica zbog druge vere i nacije nikada ne zastareva! Godišnjica presude (11. april 2018.) ujedno je bila i prilika da se upitamo da li je Srbija danas kao društvo zrelija i odgovornija? Zašto se država ni nakon ove presude nije (barem) izvinila svojim bivšim državljanima, koji su spasavajući gole živote pobegli iz nje, kao i onim vojvođanskim Hrvatima koji su ostali ovde, a nikad neće zaboraviti muke i patnje koje su pretrpeli zbog nacionalističkog ludila. Srbija, ako želi da bude odgovorna država, treba da stvori uslove za povratak svojih bivših građana hrvatske nacionalnosti i da ih pozove, ako žele, da se vrate.

Đorđe Subotić: Bez jasnog suočavanja sa prošlošću Srbija ostaje nacionalistički verski brlog, umesto uređene države sa vladavinom prava (foto: arhiva)

Srbija se navodno sprema za pridruživanje evropskom društvu, a to znači i prihvatanje i sprovođenje evropskih vrednosti, što opet pretpostavlja i suočavanje sa svim aspektima svoje ružne prošlosti. Jedan od njih je i etničko čišćenje, odnosno proterivanje ljudi samo zato što su različite vere, nacije ili mišljenja.

Godinu dana nakon međunarodne presude, republički parlament nije imao ni volje ni snage a ni inicijative da deklaracijom osudi proterivanje nesrpskog stanovništva iz Vojvodine i izvini se svim građankama i građanima koji su pretrpeli torturu. Ovo suočavanje je neophodno zbog nas samih, građanki i građana Srbije, ali je važno i proglasiti dan sećanja na te ružne događaje, kako se nikad ne bi ponovili.

U vreme sklepanja sada već trinaest godina aktuelnog Ustava, jedan od tada najpopularnijih političara je govorio: „Svi se mi rađamo i umiremo sa Kosovom u glavi!“ Nažalost, suština te besmislice je ugrađena u preambulu Ustava. Nisam zagovornik takvih i sličnih preambula, ali postoji dilema da li ovom društvu ima spasa, dok se makar metaforički ne kaže, parafazirajući ondašnju izjavu: „Svi se mi rađamo i umiremo spoznajući činjenicu (Presuda Međunarodnog suda pravde) da Srbija nije sprečila zločine i genocid u Srebrenici“. A u Vojvodini: „Svi se mi rađamo i umiremo znajući da je bilo etničkog čišćenja“. Jer, to je suština koja proizilazi iz Presude Žalbenog veća Mehanizma za međunarodne krivične sudove.

Bez jasnog suočavanja sa prošlošću Srbija ostaje nacionalistički verski brlog, umesto uređene države sa vladavinom prava, a njeno najviše zakonodavno i predstavničko telo „sigurna kuća za ratne zločince“, u kojem je moguće da i osuđeni ratni zločinac učestvuje u donošenju zakona za celu državu i sve građanke i građane. Iskustvo od pre samo četvrt veka govore da su se u mnogim aspektima pretnje tada „omiljenog opozicionara“ a danas osuđenog ratnog zločinca i obistinile!

(Autor je aktivista civilnog društva Vojvodine)
Foto: Beta

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga