VOICE: Diskriminacija i uznemirujući izazovi sve zastupljeniji među omladinom na TikToku

Kako se izboriti sa mržnjom i izazovima?

29. jul 2020

Uznemirujući izazovi, diskriminišući komentari i mržnja sve su zastupljeniji među mladima na TikToku, društvene mreže koja naravno ima mnoge korisne aspekte, a teret borbe protiv toga pao je na nas kao društvo, zajednički je zaključak sagovornika koji su govorili za VOICE.

Tik-Tok mreža javnosti je postala dostupna u septembru 2016. godine, dok je popularnost među mladima širom sveta stekla pre dve godine. Prema poslednjim objavljenim podacima, Tik-Tok je za četiri godine postojanja skupio 800 miliona korisnika, dok je sa onlajn prodavnica aplikacija preuzeta više od dve milijarde puta.

Tik-Tok je od svog osnivanja predstavljen kao društvena mreža za mlade, pa tako prema podacima objavljenim prethodne godine, čak 41 procenat korisnika ove mreže ima između 16 i 24 godine. Koncept medija je jednostavan, zasniva se video-zapisima u kojima mladi najčešće predstavljaju svoje talente, od kojih su najzastupljeniji ples, pevanje, različiti humoristički skečevi, imitacije i slično.

Međutim, već početkom ove godine u svetu su se pojavili različiti uznemirujući izazovi. Neki od najpoznatijih su tzv. Skull Breaker challenge, poznat većinski među muškom populacijom, gde jedni druge ruše i padaju na glavu, zatim „Cha Cha Slide challenge“, gde mlade osobe voze auto brzo i u ritmu muzike naglo menjaju trake u kojima voze rizikujući da naprave udes, a tu je i  „Cereal challenge“, u kom jedna osoba legne na krevet, dok joj druga osoba sipa mleko i pahuljice u usta.

Tik-tok ima sistem otklanjanja nepoželjnog video sadržaja, što je slučaj sa „Cha Cha Slide“, izazovom gde je većina materijala otklonjena, dok su drugi izazovi i dalje aktuelni na ovoj mreži. Postoji opcija u podešavanjima gde korisnik može da označi koji materijal ne želi da mu se prikazuje, a tu je i sistem prijavljivanja sadržaja koji imaju sve aktuelne društvene mreže.

Pre nešto više od dve godine pojavio se znatno veći broj „tiktokera“ na Balkanu, a zajedno s tim došli su i izazovi. Među mladom aktivnom publikom Tik-Toka na Balkanu postali su viralni različiti materijali, pa su tako pojedinci udisali otrovne supstance, lepili nalepnice na oči, čak i glumili trudnoću. Ono što je na ovoj društvenoj mreži postao običaj jeste video u kojima pojedinci ili grupa pronalaze fotografije osoba za koje oni smatraju da su „ružni“, i slično i komentarišu ih, a neretko se dešava da se istakne i profil komentarisanog pojedinca, kako bi svi mogli da pristupe njegovim fotografijama.

Tipično za adolescente

Psihološkinja Jovana Trbojević kaže za VOICE da se osnovna ideja iza društvenih mreža danas drastično promenila i pretvorila u tržište sopstvenim identitetom.

„Mladi koriste društvene mreže, tako i TikTok, kao način iskazivanja, ali ujedno i definisanje ličnog identiteta i lične vrednosti. Odavno su prestali da se broje prijatelji u stvarnom svetu, već se broje lajkovi, pratioci. Na ovaj način, lična vrednost ne nastaje kao produkt sopstvenih veština, razvoja i truda, već se gradi na osnovu nerealnih pseudoodnosa i veštačkih oblika ‘veština’. Stoga mladi moraju da budu stalno prisutni (vidljivi), da rade sve što drugi ne bi radili, kako bi se istakli i tako dobili ‘nešto’. Kada imamo generaciju za generacijom koja je zamenila teze ličnog identiteta, kao i sam pojam ljubavi, imamo mlade koji su spremni da urade sve kako bi dobili makar malu dozu nečega što smatraju ljubavlju. Različita ponašanja, isprobavanja i istraživanja granica su karakteristična za period adolescencije, samo sada postoji izraženija ekspresija svega toga koja se meša sa unutrašnjim shvatanjem sebe“, smatra Jovana Trbojević.

Jovana Trbojević: Odrasli moraju da budu prisutniji u životu mladih

Sociološkinja Maja Mijajlović ističe da su se slični izazovi pojavljivali i na drugim društvenim mrežama i da su u njima učestvovali i odrasli ljudi, ali i da je odgovaranje na razne izazove igra koja liči na „osvajanje slobode“.

„Pokazujući smelost mladi misle da dokazuju zrelost, sposobnost da se ‘upisuju’ u odrasle. Pomeranje granica koje se odnose na bezbednost postupaka, potiče iz javne sfere zasićene trivijalnim sadržajima, rijaliti programima i drugim banalnim sadržajima. Vrednosti i teme na koje mladi tu nailaze sugerišu da je individualnost na prvom mestu bez istinskog rada i razvoja individue“, kaže Mijajlovićeva.

Razgovarajući o trendu komentarisanja izgleda koji postoji i na drugim društvenim mrežama i o čemu se na VOICE-u već pisalo, Jovana Trbojević ističe da koliko god bizarno izgledalo, ovaj trend ima izvitoperenu psihološku korist za korisnike.

„Budući da mladima nedostaju veštine kako bi na razvojni način zadovoljavali svoje unutrašnje potrebe, koriste ove iščašene načine. Kroz praćenje trenda se stiče utisak pripadanja, povezanosti, kao i sopstvene relevantnosti – jer ako sam ja neko ko prati trend i neko ko se nalazi u toj grupi ljudi, ja sam isto tako velik kao i oni. Komentarisanje tuđeg izgleda odvlači pažnju sa procene samog sebe. Pomešane su potrebe: postoji potreba za pripadanjem (kud svi, tu i ja), ali i potreba da se bude moćan (ja donosim sud o nekome, a ne neko o meni) kao vid odbrane od narcističke povrede“, kazala je psihološkinja.

Diksriminacija i hejt najveći problemi tiktokera

Irena Marković mlada je tiktokerka iz Crne Gore koju na toj društvenoj mreži prati oko 100 hiljada korisnika. Irena kaže da je ova mreža postala dosta toksična i da u početku, kada je ona počinjala, scena nije bila krcata kao sada, i samim tim – bilo je i manje negativnosti.

„Sve je više ljudi sa Balkana koji kreiraju video-zapise, i tu je dosta toksičnih videa. Velik su problem deca ne starija od 14 godina koja ostavljaju vulgarne komentare. Kad pročitam nešto takvo na svom ili tuđem videu, često uđem da vidim ko je ostavio komentar i to uglavnom bude dete koje ima 10 ili 12 godina. Ti komentari mogu da unište nekoga ko nema dovoljno razvijeno samopouzdanje, a i nije dobro po tu decu. Po mom mišljenju, roditelji su previše olako shvatili tu aplikaciju, kao da je ta aplikacija namenjena  za decu i to je neki dečiji kutak, zbog čega i ne kontrolišu svoju decu. Trebalo bi ako neće da kreiraju video barem da imaju tu aplikaciju, da budu u toku šta njihova deca gledaju i šta pišu i postavljaju na društvenim mrežama”, rekla je ona.

Irena Marković: Roditelji previše olako shvataju aplikaciju

Zajedno sa širenjem TikToka među mladima, pojavile su se i Instagram stranice na kojima autori stranica kače video zapise preuzete sa TikToka, za koje oni smatraju da su sramotni i smešni i koje korisnici ove mreže dalje vređaju u komentarima. Matija Mijaljević, mladi tiktoker iz Beograda kog na TikToku prati oko 200 hiljada korisnika, nekoliko puta bio je predmet vređanja na ovim stranicama.

 “Video sam da su se pojavile stranice na kojima ismevaju nas tiktokere. Ušao sam da pogledam šta se dešava i video nekoliko snimaka koje sam objavio na svom TikToku. Ušao sam u video i pogledao komentare. Deca starosti između 10 i 15 godina pisala su odvratne  komentare, od kojih neke čak nisam mogao ni da pročitam. Isti problem imamo i na TikToku, ista ta deca konstantno vređaju tiktokere na osnovu izgleda, boje kože, pa i vere”, kaže mladi tiktoker.

Psihološkinja Jovana Trbojević kaže da su mladi u velikoj meri prepušteni sami sebi, jer su “ oni na internetu dok roditelji grabe za egzistencijom i pokušavaju da žongliraju mnogobrojnim ulogama”. Ona takođe navodi da zabrana pristupa internetu ne bi imala značajnu ulogu jer su deca veoma maštovita.

„Štaviše, doprinele bi da to izgleda kao osvajanje najvišeg vrha – pronaći način kako prekršiti zabranu. Cilj bi trebalo da bude prisutnost odraslih u životu mladih. Potrebno je da proniknemo u to šta mladima nedostaje, koji vid psihološke i emotivne podrške, i da zajedno radimo na tome da to obezbedimo. Da bi dete poštovalo pravila koja roditelj uspostavi, potrebna je doslednost roditelja, kao i objašnjenje određenog pravila. Deca ne razumeju u potpunosti dugosežnost određenog ponašanja. Zato smo mi tu da im pomognemo i objasnimo“, navodi Jovana Trbojević.

Irena Marković pričala je za VOICE o pretnji koju je dobila zbog materijala koje je kačila na TikTok.

“Jedan momak od 30 godina postavio je moju sliku na svoj instagram i napisao preteću poruku: ‘Samo da sretnem ovu devojku, iznabadaću je nogama u glavu’. Bila sam šokirana, dosta ljudi koji me prate su mi to poslali. Odmah sam obavestila svoje roditelje i reagovali su tako što su mu se obratili i pitali čemu takvo ponašanje i da odmah obriše to ili će ga tužiti. Odmah je obrisao objavu i izvinio se. Najbitnije je da imate oko sebe ljude koji će vas stalno podsećati na to ko ste i na vašu vrednost, bez toga ne bih opstala”, kaže mlada tiktokerka.

Kako se izboriti sa mržnjom i izazovima?

Psihološkinja Jovana Trbojević ističe da su komentari na društvenim mrežama doveli  do usavšavanja vršnjačkog nasilja i da je omogućeno postojanje platforme gde je agresija otvorena i usmerena na umanjenje druge osobe, kao i da postoje različiti načini kako se izboriti sa mržnjom.

“Ako neko želi da bude javno vidljiv, potrebno je raditi na otpornosti na ‘udarce’ koji će uslediti. Otpornost se gradi, ali za početak, ono što može pomoći u održavanju otpornosti jeste jasno definisanje sebe pre samog uključivanja u ovaj javni svet kroz definisanje svojih vrednosti, veština i – pre svega – ciljeva. Na ovaj način imamo jasnoću sebe kao i cilja kojim se teži kroz prisustvo na društvenim mrežama, što može da posluži kao prva odbrana od hejta“, navodi ona.

Sociološkinja Maja Mijajlović zaključuje da svaka osoba koja se eksponira treba da shvati i uvaži da nije moguće da se njeno ponašanje i objave dopadnu svima.

„Uvek će postojati grupe ili pojedinci koji će odgovarati na negativan način (hejtom) i to je sasvim prirodno. Važno je da mlada osoba to shvati kao sastavni deo života i funkcionisanja u zajednici, to jest da ne prima negativne reakcije lično. Negativne reakcije i komentari na društvenim mrežama nemaju realnu težinu i ne treba da predstavljaju nikakvu prepreku u funkcionisanju mlade osobe“, zaključuje naša sagovornica.

Ipak, da ne budemo nepravedni prema TikToku, ovo je platforma na kojoj obični mladi ljudi neumorno i predano promovišu saradnju, solidarnost, pomoć, a mnogi hendikepirani ljudi koriste platformu da govore o svojim bolestima i upoznaju druge sa problemima koje imaju.

Aleksandar Bugarin (VOICE)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Podešavanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga