DINKO GRUHONJIĆ: Učeničke ekskurzije – tragovima masovnih grobnica

Prženje mozga: Pravljenje malih neonacista

Priredio: Dinko Gruhonjić
11. juna 2019

Prema novom Pravilniku o ekskurzijama, učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji će moći da putuju samo po Srbiji i Republici Srpskoj, sem u “izuzetnim slučajevima”, kada će moći putovati i u “inostranstvo”, jerbo – jelte – Republika Srpska nije inostranstvo, već sama srž serbskoga bića. Imajući u vidu navedene lokacije, možda je namera onoga ko je pisao taj “pravilnik” bila da deca u Srbiji na ekskurzije idu – tragovima masovnih grobnica.

Jedna tura ekskurzije koja bi išla samo Srbijom mogla bi tako da se kreće trasom Batajnica kod Beograda, Petrovo Selo u istočnoj Srbiji, pa jezero Perućac kod Bajine Bašte, sve do Rudnice kod Raške. Za učenike koji dobace do bratsko-sestrinske Republike Srpske izbor lokacija je više nego bogat, jer su u tom delu Bosne i Hercegovine tragovi genocida i etničkog čišćenja doslovno na sve strane. Kao nacistička Nemačka u malom. Imaće, sigurno, i priliku da se provozaju autoputom protivustavnog imena “9. januar” i da vide kulturno-istorijski spomenik zvani tunel, iznad kojeg piše “Svjetlo na kraju tunela”, a transparent je ilustrovan fotografijama Aleksandra Vučića i Milorada Dodika. Doduše, ispod transparenta je i ime izvođača radova, firme “Integral inženjering”, čije bi poslovanje u Srbiji i Republici Srpskoj sasvim sigurno bila zanimljiva tema i za jedno kvalitetno istraživanje feljtonističkog tipa.

Pravilnikom je predviđeno i da učenici popunjavaju anketni list i da pišu o svojim utiscima sa putovanja. To otvara mogućnost i da se đaci, na primer, bave istraživačkim novinarstvom. Odnosno, da pronađu nove masovne grobnice po Srbiji i Republici Srpskoj i tako doprinesu rasvetljavanju sudbina hiljada osoba koje se još uvek, 20 i 25 godina nakon ratova u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, još uvek vode kao “nestali”.

U osnovnim školama učenici će moći putovati samo po Srbiji, sem učenika sedmog i osmog razreda, kojima, dakle, ruke širi i u lice ih ljubi Republika Srpska. U srednjoj školi na meniju su Srbija i Srpska, dočim će učenici završnih razreda moći, ukoliko to žele, otputovati i u “pravo” inostranstvo. Ministar prosvete Mladen Šarčević objasnio je da je namera autora pravilnika bila da naglase potrebu da učenici prvo trebaju da upoznaju otadžbinu, pa tek onda neka putuju u inostranstvo, ako eventualno gore od želje za tim.

“Srbija je podeljena na osam regija – Vojvodinu, regije zapadne, centralne, južne i istočne Srbije i beogradsku regiju. Za osam godina osnovne škole moraju da obiđu celu Srbiju. Mogu da zamene svoju regiju, u kojoj žive, za Republiku Srpsku, što smatramo da je blisko nama”, objasnio je svoj patriotski nagon ministar Šarčević.

Na spisku, međutim, nema Kosova, kao “južne srpske pokrajine” pa se postavlja zdravorazumsko pitanje kako je to moguće, s obzirom da u Ustavu Srbije piše da je Kosovo “sastavni deo teritorije Srbije” te da “ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima”? Da li to znači da je Ministarstvo prosvete donošenjem ovog pravilnika zapravo priznalo nezavisnost Kosova? Ili je sam ministar Šarčević zapravo albanski lobista? Ili je zagovornik politike “kompenzacije” zvane “Kosovo za Republiku Srpsku”? I kako učenici mogu u Vojvodinu, a ne mogu na Kosovo? Da li je ministar zapravo vojvođanski separatista?

Stotinu i jedno pitanje, a niti jedan odgovor, majku mu poljubim, kako je to moguće!? I to u Vučićevoj Srbiji, tako reći lideru regiona, u kojoj se i mlado i staro, i obrazovano i neobrazovano, i kuso i repato, i pravoslavno i ultrapravoslavno slažu oko toga da je Kosovo deo Srbije, kao i Republika Srpska, uostalom. I Crna Gora, i Makedonija, i tzv. Republika Srpska Krajina. Sve su to, k vragu, privremeno posednute teritorije, koje ćemo povratiti, samo da malo dođemo do snage, dok sačekamo da svet ode u božju mater, a vladavina zla se poput pandemije raširi zemaljskim šarom. To je naše prirodno okruženje!

Razlog broj dva za ovakve trase eksurzija je, kaže ministar, bezbednost učenika. Jer, opšte je poznato, nema ništa bezbednije od Srbije, a naročito Republike Srpske! I ovamo i tamo će vam bezbedno ukloniti zemaljske ostatke, da ih niko nikada ne pronađe. Sem ako niste spremni platiti za informaciju o lokaciji masovne grobnice. Što je još jedan ovdašnji razvijeni mali i srednji biznis.

Putujući Srbijom i Republikom Srpskom, učenici će tako moći da se opuste i da na miru, ogrnuti u serbske zastave, sa podignuta tri prsta, kliču Kosovu i Ratku Mladiću. Kao pravi mali neonacisti. I u pravu je ministar, iz razloga bezbednosti učenici ne treba da putuju u inostranstvo, jer incidenti ne bi bili isključeni tamo, u nekom normalnom svetu, gde još uvek jasno razlikuju dobro od zla i gde im je i jasno i poznato da je pod troprstim simbolom počinjen genocid. Da se deca bezveze ne zbunjuju, neka – brate mili – ostanu u svoja četiri srpska patriJotska zida. U kojima se patriotizam ispisuje tuđom krvlju.

(Lupiga, foto: Facebook)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga