DINKO GRUHONJIĆ: Junaci našeg doba

... jer smo bili najobičnije kukavne kukavice, a ne Srđani

Priredio: Dinko Gruhonjić
30. jan 2021

Najnoviji nacistički skandal, kada se u poseti izložbi posvećenoj žrtvama fašističke Racije u Arhivu Vojvodine pojavio izvesni neonacistički android, izazvao je novo “ju-ju, šta nam se dešava” kod običnih građana, koji su kanda prespavali poslednjih 30 godina života i demografsko-etničkog inžinjeringa u nekada multi-kulti Vojvodini. Reč je o još jednoj epizodi u sapunici “Memorandum 2 – Srpski svet”, sa podnaslovom “nastavak zapišavanja Vojvodine”, uz sasluženije institucija i ortodoksne crkve.

Direktor Arhiva je osoba koja se kliče dr Nebojša Kuzmanović. Ako se sećate, reč je o pojavi koja je svojevremeno slavila ratnog zločinca Stojana Župljanina, bivšeg načelnika regionalnog Centra javne bezbjednosti u Banjaluci, koji je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju osuđen na 22 godine zatvora jer je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio da se trajno uklone Bošnjaci, Hrvati i drugo nesrpsko stanovništvo s teritorije “planirane srpske države” u Bosni i Hercegovini. Da bi se ostvario taj plan, počinjena su masovna ubistva civila, poput onog na Korićanskim stijenama na planini Vlašić. Tada je na zverski način ubijeno oko 200 bošnjačkih zarobljenika iz Prijedora i okoline, koje su zlikovci gurnuli niz litice u ponor, u avgustu 1992. godine. Osuđen je Župljanin i zbog osnivanja zloglasnih koncentracionih logora, poput Keraterma kod Prijedora, a u kojima su zlostavljani, ubijani i ponižavani Bošnjaci i Hrvati. Protiv Župljanina je optužnica podignuta još 1999. godine. Junački se krio godinama – gde bi drugde – u Srbiji, a uhapšen je 2008. godine u Pančevu.

“Stojanova literatura je stvorena iz životne muke i nesreće, a posvećena je životu…”, veli Kuzmanović dr Nebojša u osvrtu na nekakav Župljaninov pisani uradak koji je nastao “u haškim kazamatima”. Piše dr.K.N. o Župljaninu i kao o “haškom isposniku”, koji je zbog toga postao i “prvosveštenik našeg novog Hilandara”, kao i o tome da će osuđeni ratni zločinci biti “zlatnim slovima upisani u sećanje srpskog naroda”, a sam Župljanin će zbog svoje “časti, poštenja i ljubavi u tom sećanju zauzeti jedno od najsjajnijih mesta”.

Govorio je Kuzmanović i o tome kako ga je Župljanin u “kazamatu” dočekao sa skromnim posluženjem: losos, krmenadle, medena pita sa kokosom… Ne kaže drnebojša otkud Stojanu lova za ovu gozbu i ne bavi se time da nije možda od onih žrtava koje su za vreme njegove vladavine u Bosanskoj krajini prvo opljačkane pa onda ubijene ili – u najboljem slučaju – opljačkane pa mučene i proterane.

Kačio je Kuzmanović po bespućima Fejsbuka i svoje fotografije sa osuđenim ratnim zločincem, jednim od ubica Vukovara, Veselinom Šljivančaninom, na promociji njegove knjige ciničnog naziva “Sine, budi čovek…”

To je sve doktora K. preporučilo da 2016. godine, kada su “naprednjaci” preuzeli Pokrajinsku vladu, bude imenovan za zamenika pokrajinskog sekretara za kulturu i informisanje. Tom sekretarijatu je tada pridodato i ono “…za odnose sa verskim zajednicama”. Na čelu Pokrajinske vlade bio je tada, a i sada je, ovdašnji poeta laureatis Igor Mirović, poznat i pod nadimcima “behaton” i “ATP Vojvodina”, a onim starijima i kao notorni radikalski etnički čistač iz devedesetih godina prošloga nam veka. Na mesto zamenika pokrajinskog sekretara za ovo i ono, a naročito za crkvu, drkuzmanović je došao kao kadar – sećate li ih se – Narodnog pokreta Dinara-Drina-Dunav. To su oni što su Novi Sad učinili širom sveta poznatim predmetom sprdnje, jer su krštavali vodovodne i kanalizacione cevi.

Na dan 9. novembra 2020. godine, kada se obeležava Svetski dan borbe protiv fašizma i antisemitiza, kao sećanje na dan kada su nacisti u Nemačkoj 1938. godine organizovali “Kristalnu noć” kao uvod u Holokaust, direktor je drkuzmanović našao za shodno da upriliči doček slovenačkom “političaru” Zmagu Jelinčiču “Plemenitom”, u Arhivu ko fol multikulturalne i ko fol multietničke Vojvodine. “Razmotrene su mogućnosti potencijalne saradnje sa naučnim i kulturnim ustanovama u Republici Sloveniji…”, pisalo je u saopštenju sa tog fašističkog ćaskanja.

Kako je to “Plemeniti” Zmago zaslužio prijem kod plemenskog Nebojše? Odgovor je jednostavan: “Kosovo je apsolutno unutrašnje pitanje Srbije”, stav je koji zastupa Jelinčič. On je, eto čudne podudarnosti, predsednik Slovenske nacionalne stranke, koja deli skraćenicu “SNS” sa “istočnom braćom”.

Koautor izložbe žrtvama Racije u Čurugu bio je i onaj neki Vladan Simić, koji nosi crkveni čin “protoprezviter” (nije poznato da li je složenica od pro-top ili ipak drugačije, mada bi ovo bilo logično, jer “prvo su došli popovi, pa topovi, pa lopovi”). Iako voli da se oglašava, jer verovatno veruje da zna da piše, pop Vladan zasad ćuti o tome da mu je nacista posetio izložbu žrtvama Racije. Ne ćuti, doduše, kada treba baciti anatemu na antifašiste i novinare. Ali, ćuti kad oni sa heklerima ispod sivih mantija nemaju ni toliko srama nego se smatraju pozvanima da upravo oni – promoteri fašističkih ideja iz devedesetih godina prošlog veka i Miloševićevi i Arkanovi prijatelji – odaju počast žrtvama fašističkog zločina Racije, najkrvavijeg u istoriji Novog Sada.

Onda je 27. januara usledila “srpska slava, Sveti Sava”. U 70 km zabačenoj varoši koja se kliče Beogradom toga je dana održan spontani skup otkrivanja monstruoznog spomenika Savinom ćaći, Stefanu Nemanji. Toga dana, doduše, u svetu se obeležava Međunarodni dan sećanja na Holokaust, kada treba ćutati i žaliti. Toga dana, doduše, u “regionu” se obeležava godišnjica smrti Srđana Aleksića, pravog heroja jugoslovenskih ratova. I na taj dan je najbolje ćutati, žaliti i kajati se što smo bili najobičnije kukavne kukavice, a ne Srđani. Srbija nije ćutala, već slavila, a poziciono-opoziciona bitka se svodila na filozofsku dilemu zašto Nemanja u ruci ima mač a ne krst. Holokaust i Srđana Aleksića nisu pominjali.

Toga istog dana, dakle 27. januara, Arhiv Vojvodine pohodila je grupa novosadskih gimnazijalaca, među koje se ugurao i onaj naci-android s početka teksta. Nosio je na sebi masku sa “keltskim krstom” ili “Frontom”. Reč je o simbolu koji je veoma široko rasprostranjen na internetskim portalima i forumima neonacističkih grupa u Srbiji i diljem globusa. Inače je simbol rasizma i antisemitizma, kao i ideologije “bele moći”.

Mediji su objavili da je izložbu o žrtvama Racije iz 1942. godine pohodio taj “inspirativni mladić”. Reakcija prozvanog je bila da je sebe na Tviteru opisao ovako: “скандалозни ученик са скандалозном маском са скандалозним келтским крстом”. Drugim rečima, on ne samo da ne vidi nikakav problem u tome, već se vodi onom starom “čega se pametan stidi, budala se ponosi”. Jer poseduje ipak kakvu-takvu svest koja mu kaže da ovde ne da nije sramota biti budala, nego je to jedna od najvažnijih osobina da biste se kvalifikovali za “srBskog patriJotu”. Te se patriJote najbolje poznaju tako što – u po’ izrazito dominantno srpskog Novog Sada – šaraju grafite “srBska Vojvodina”, “Ratko Mladić”, “Kurac-Palac”… Oni “najbolje vole” da Kosovo, Crnu Goru, Bosnu, “Republiku SrBsku Krajinu” brane iz Vojvodine. Jer, jasno je i budali, Kosovo se najbolje brani na Horgošu! To je jedan iz edicije onih, masovno rasprostranjenih, srpskih heroja koji su junaci samo u kladionicama i u deseteračkim pesmama. Inače se, pred pravom opasnošću, vode onom starom: “Bjež’te noge, posra vas guzica!”

Novinari se sećaju tog naci-androida sa protesta koje je organizovala Pravoslavna Opozicija Srbije u Novom Sadu. Pogledom na njegov FB profil, kombinovanim sa početnim metodama istraživačkog novinarstva, dolazimo do nepobitnog zaključka da je reč o “opozicionom aktivisti”, koji se slikao u zagrljaju sa nekim opozicionom “liderima”, inače wannabe četnicima. Zaista, ima zanimljivih persona među ufejsbučenim prijateljima mladog neonaciste. Tu su i korifeji demokratskih promena, ponuđači muda pod bubrega, pardon – naša politička alternativa, koja je i nakon svinjarije koju je napravio ostala u prijateljskim odnosima s njim. I iako su ih neki njihovi PONGO prijatelji obavestili o kakvom je čemernom liku reč. A čak je i sam drkuzmanović, nakon pisanja medija, naložio da se skinu fotografije sa sajta Arhiva Vojvodine.

S jedne strane pozicioni Kuzmanović dr Nebojša, s druge strane opozicioni neonaci-android. Paradigma Srbije, kako ju je definisao mudar čovek, ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade: nasuprot Vučićevog besmisla stoje oni kojima taj besmisao služi za proizvodnju veštačkog smisla. Odnosno, prodaju nam fazon: prvo da se njega oslobodimo pa će onda sve biti lakše. Samo glup čovek dvaput naseda na istu fintu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Bindžovanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga