DEJAN ILIĆ: Diletantsko pozorište predsednika vlade

Zašto je predsednik vlade lično morao da čita delove iz donedavno tajnih ugovora, kao da su svi ostali građani Srbije nepismeni, pa on mora da im čita naglas pred spavanje?

15. avg 2014

Kakav je smisao predstave koju je juče poslepodne odigrao predsednik vlade pred novinarima i kamerama? Zašto je predsednik vlade lično morao da čita delove iz donedavno tajnih ugovora, kao da su baš svi ostali građani Srbije nepismeni, pa predsednik vlade mora da im čita naglas pred spavanje? Zašto je predsednik na kraju posebno pozvao novinare „Jelenu i Filipa“ da priđu, lično pogledaju ugovore i uvere se šta u njima stoji? Zar nije bilo dovoljno da se svi ugovori objave na internet strani vlade Srbije i tako učine dostupnima svakome koga zanima da ih pogleda, kao što to na kraju i jeste urađeno posle predsednikove predstave? I pošto ugovori sinoć jesu objavljeni na sajtu vlade, čitava ova šarada s mahanjem papirima pred kamerama deluje kao čisti višak.

Umesto što nam je čitao delove iz ugovora, predsednik vlade mogao je samo da odgovori na primedbe koje su upućene vladi u vezi sa njima, kao što to i jeste uradio u jednom delu predstave. Još bolje bi bilo da je pozvao urednike i novinare kojima se direktno obratio i odgovorio na njihove kritike da budu prisutni na konferenciji i sa njim razmene argumente i uporede ugovore kojima raspolažu, pošto se ispostavilo da ne raspolažu istim verzijama ugovora. To bi onda zaista ličilo na sučeljavanje argumenata i demokratsku kontrolu vlasti. A ovako, dobili smo samo još jednu sumnjivu demonstraciju moći pod krinkom „transparentnosti“.

Ništa juče popodne nije izgledalo ubedljivo. Nije recimo jasno zašto je predsednik toliko naglašavao da je reč o „arapskim prijateljima“, koji su nam, eto, „baš danas“, uplatili najavljenu milijardu, pa smo „mirni“ (likvidni) do marta. Ta „milijarda“ ne bi trebalo da ima nikakav značaj za procenu validnosti ugovora, baš kao ni „činjenica“ da su ti ugovori sklapani sa „prijateljima“, pa ostaje nejasno zašto je predsednik time započeo svoje obraćanje. S druge strane, ako neka veza (kako to uporno sugeriše predsednik vlade) ipak postoji između „milijarde“, „prijatelja“ i poslovnih ugovora, onda raste verovatnoća da su i ugovori u stvari „poslovni“.

Zatim, predsednik vlade je ugovore predstavio javnosti tek pošto je u nedeljniku „Vreme“ objavljen njihov sadržaj. Sasvim očekivano, predsednik vlade nam je sinoć skrenuo pažnju na to da u „Vremenu“ („novinama Miroslava Miškovića“, reći će on) nije reč o konačnoj verziji ugovora nego najverovatnije o nekim prednacrtima (zabavno je da je isti argument upotrebljen i kada je bilo reči o krivotvorenim doktoratima). Zašto bismo, međutim, verovali predsedniku vlade na reč, a ne recimo novinarima „Vremena“, sve i ako oni jesu Miškovićevi plaćenici (a nisu, jer ispod teksta u „Vremenu“ lepo stoji ko je podržao njegovo objavljivanje)? S jedne strane imamo reč Vučića a s druge, tobože, Miškovića. Nema razloga da verujemo na reč ni jednom ni drugom.

Nadalje, ako je predsednik vlade zaista izašao sa važećim verzijama ugovora, bilo je sasvim dovoljno da nam samo to saopšti. Potpuno je nejasno zašto nam je čitao delove iz njih. Niti je to pažljivi gledalac mogao da prati, niti je imao sa čim da uporedi, pa je ta informacija bila čisti višak u predstavi. Izuzev ako predsednik vlade nije računao na to da će najvećem broju građana Srbije biti dovoljno da zadovolje svoju radoznalost time što im je on pročitao. Ako je tako, reč je o vrlo primitivnoj manipulaciji koja računa na vrlo primitivnu publiku. Bilo bi lepo da nije reč ni o jednom ni o drugom.

Posebnu zbrku predsednik vlade napravio je podacima u vezi sa ugovorima o prodaji zemljišta u Vojvodini. On je tu na licu mesta pravio uporednu analizu prethodnih i sadašnjeg ugovora. Sve što je iz toga pažljiviji gledalac mogao da izvuče, sažela je u svom izveštaju za nacionalni servis prozvana novinarka „Jelena“: predsednik vlade je naglasio da će pravna država delovati i da će biti sprovedena istraga u vezi sa prethodnim ugovorima. Dakle, red citata, red pretnji, uz malo mahanja fasciklama s dokumentima pred kamerama – dobro poznati scenario koji nam ni ranije nije ništa dobro doneo, a nema razloga da verujemo da će sada biti drugačije.

(Peščanik)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga