DANIJEL SERVER: Ubedljiva, ali umrljana pobeda, sledeća šansa za opoziciju predsednički izbori

"Vučić ne oseća nikakav pritisak da pruži veću slobodu medija, učini pravosuđe nezavisnijim ili popravi brojne druge stvari koje treba popraviti u Srbiji"

24. jun 2020

Srpska napredna stranka i njen lider Aleksandar Vučić ostvarili su ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima, ali je ona urmljana pošto nije postignuta demokratskim sredstvima, kaže za Glas Amerike Danijel Server, profesor na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins.

„U načelu, nisam pristalica bojkota, ali razumem da je u ovom slučaju opozicija identifikovala neke stvarne nedostatke u demokratskom okruženju, posebno nedostatak slobode medija i nezavisnog pravosuđa. To su faktori koji su doveli do bojkota i oni su narušili ovu pobedu“, izjavio je Server.

Vašington će smatrati vladu u Beogradu legitimnim partnerom, kaže američki analitičar i dodaje da će možda biti nekih kritika ali da će one verovatno pre poteći iz OEBS-a nego iz Stejt departmenta.​

Glas Amerike: Da li će bojkot i stav dela opozicije – da učešće na izborima nije bilo moguće zbog neravnopravnih uslova – imati neki dugoročni efekat?

Danijel Server: Pitanje je da li će predsednik Vučić imati ozbiljnog konkurenta kada se bude kandidovao za novi mandat. To je sledeća prilika za opoziciju i nadam se da će je iskoristiti da se ujedini oko snažnog kandidadta i takmiči čak i ako uslovi ne budu mnogo bolji, a ne vidim kako će biti bolji, jer – iskreno – Vučić ne oseća nikakav pritisak da pruži veću slobodu medija, učini pravosuđe nezavisnijim ili popravi brojne druge stvari koje treba popraviti u Srbiji. Evropska unija je delimično odustala od svoje odgovornosti, Amerikanci snažno podržavaju predsednika Vučića i njegove teritorijalne aspiracije u pogledu Kosova, tako da ne vidim odakle bi potekao pritisak.

Glas Amerike: Nevladine organizacije za ljudska prava i medijske slobode konstatuju nazadovanje u toj sferi u Srbiji, koja je u najnovijem izveštaju američke organizacije Fridom Haus o zemljama u tranziciji nazvana „hibridnim režimom.“ Pojedini predstavnici opozicije i analitičari već dugo iznose ocene da Amerika i EU ne reaguju na te negativne pojave i „gledaju kroz prste“ predsedniku Vučiću zato što se nadaju da će on postići sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Ukoliko je tako, da li mislite da će Vučić postići dogovor koji se od njega očekuje?

Danijel Server: Nisam siguran ni da on zna. Vučić je uvek bio otvoren u pogledu toga da želi nešto da bi postigao dogovor, a prilično je otvoreno i stavio na znanje da želi određenu teritoriju unutar Kosova. Ali to neće biti moguće, neki realni dogovor o teritoriji sa Kosovom, jer je kosovska vlada protiv toga, skupština i narod Kosova su protiv toga kao i Srbi južno od reke Ibar. Ne vidim da će se uskoro postići dogovor o osnovnom pitanju pune normalizacije, uspostavljanju diplomatskih odnosa, priznanju i ulasku Kosova u UN. Gospodin Grenel (ambasador Ričard Grenel, specijalni predstavnik Bele kuće za pregovore Srbije i Kosova, prim. nov) sada kaže da se zalaže za ekonomske sporazume, mislim da to mogu da podržim, ako je to zaista slučaj.​

Predstavnici Srbije i Kosova u subotu se sastaju u Beloj kući, gde ih je na sastanak pozvao američki ambasador Ričard Grenel, specijalni predstavnik Bele kuće za pregovore Srbije i Kosova. Grenel je nedavno za Foks njuz izjavio da stalno mora da se bori sa glasinama o dogovoru predsednika Srbije i Kosova o razmeni teritorije.

„Ako se u Beloj kući budu koncentrisali na ekonomska pitanja, posebno uklanjanje necarinskih trgovinskih barijera i implementaciju tehničkih sporazuma koje su već postignuti, 100 odsto bih podržao dogovor u tim oblastima“, kaže Danijel Server.

Glas Amerike: Posle jučerašnjih izbora, stranka predsednika Vučića praktično nema opoziciju u parlamentu. Neki analitičari primećuju da takva dominacija vladajuće stranke postoji još samo u Belorusiji i Rusiji. Kako će Zapad, i ostatak Evrope, reagovati na vladu sa parlamentom bez opozicije koja ima evropske aspiracije?

Server: Teško je reći, jer ostatak Evrope nije jedinstven. Vlada Mađarske će biti prijateljski nastrojena prema Vučiću, vlada Poljske takođe. Britanska vlada, koja bi inače kritikovala ovakav razvoj događaja, sada je van EU, tako da je možda pogrešno i govoriti o ostatku Evrope. Ali činjenica je da ne može biti ozbiljnije demokratije u zemlji gde je parlament formiran na način kao ovaj. Iskreno, mislim da gospodinu Vučiću evropske aspiracije nisu na prvom mestu, trenutno. On aktivno neguje odnose sa Pekingom i Moskvom, bar u istoj meri kao sa Briselom i Vašingtonom. Primećuje da EU verovatno neće skoro primiti Srbiju u članstvo i koristi međuvreme da ojača odnose sa Kinezima, koji imaju mnogo novca, i Rusima, koji imaju mnogo oružja. To je, po meni, pogrešno i suprotno smeru u kojem ide ostatak regiona, koji odlučno ide ka članstvu u EU i NATO, iako postoji oklevanje Evrope (u smislu proširenja).

Glas Amerike: Posle ovih izbora, i sa odzivom od oko 50 odsto, polovina birača u Srbiji neće imati svoje predstavnike u skupštini. Deo njih je, uz to, razočaran u Zapad i Evropsku uniju, jer smatra da ne reaguju na unutrašnja kršenja medijskih i građanskih sloboda i zaokret ka autoritarnom režimu. Šta je vaša poruka za njih?

Server: Preostalo im je da se organizuju za predsedničke izbore. To je sledeće veliko politički takmičenje. Razumem da se utakmica ne igra pod jednakim uslovima, ali to nije bio slučaj ni kada je Milošević poražen, a on je prvo poražen na biralištima – ne samo na ulici. Prvo je poražen na biralištu, a onda na ulici. Mislim da opozicija u Srbiji, ako želi da bude ozbiljan faktor u budućnosti zemlje, mora da izabere političko takmičenje gde misli da može da pobedi – a to su predsednički izbori.

(Helena Đorđević, Glas Amerike / Foto: mc.rs)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Pronađi razliku
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga