DALIBOR STUPAR: Ubrzano ka dnu

Kako to nikad patriJota nema u borbi za radnička prava

Priredio: Dalibor Stupar
03. maj 2020

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević, čestitajući Međunarodni praznik rada, istakao je da u Srbiji radnička prava nikada nisu bila na višem nivou.

– Ponosan sam što mogu da kažem da smo zaštitili radnike i njihova prava, obezbedili povećanje plata i svakog dana osluškujemo njihove potrebe trudeći se da i u ovim teškim i izazovnim trenucima za našu zemlju pronađemo način da im izađemo u susret i njihov položaj podignemo na viši nivo – saopštio je ministar Đorđević.

Istog dana, kako javljaju Južne vesti, u niškoj fabrici Jura 100 radnika ostalo je bez posla, odnosno nisu im produženi ugovori jer se nisu „dobrovoljno“ javljali da rade tokom epidemije korona virusa. Otkazi su tokom pandemije korona virusa gotovo svakodnevni, iako se i Aleksandar Vučić i njegovi ministri upiru da objasne kako je bez posla ostalo svega par hiljada ljudi i da ćemo imati najveći rast u Evropi.

I tokom finansijske krize 2008. godine su nas državni službenici, od predsednika (Tadić), preko ministara (Dinkić, Đelić) do guvernera Narodne banke (Jelašić) ubeđivali da je kriza naša šansa i da će Srbija uz Kinu, za razliku od ostatka sveta, beležiti visoke stope rasta. Ne da se to nije dogodilo, nego konstantno srljamo ka dnu, s ubrzanjem od 2012. godine.

Ova vlast je usvojila Zakon o radu koji bi, imajući u vidu „dobrobit“ koju je doneo radnicima, trebalo da se zove Zakon o izrabljivanju. Za mandata ove vlasti dobili smo i radnike s pelenama, milioni evra otišli su kroz subvencije različitim investitorima koji radnike menjaju kao na traci, a kada su u pitanju socijalna davanja, ona se konstantno smanjuju.

Ipak, u ovoj krizi postojala je i šansa da neki radnici „profitiraju“. Pre svega tu mislim na zaposlene, mahom žene, u trgovinama. One su konačno radile kraće zbog policijskog časa, a neočekivano su dobile i slobodne vikende. Za platu ne bi trebalo da se boje jer su marketi tokom celog vanrednog stanja radili punim kapacitetima i, apsolutno sam siguran u to, ostvarili ekstraprofite u odnosu na isti period prošle godine.

To poslodavcima očigledno nije dovoljno. I ovog vikenda je najpre bio najavljen novi karantin od 80 i kusur sati, i dok još nije znalo kako će se i šta dešavati, gotovo sve trgovine su najavile kako se neće raditi ceo vikend. Međutim, čim je Vrhovni epidemiolog rekao da će tokom subote i nedelje policijski čas biti isti kao tokom radnih dana, brže-bolje su se predomislili i 2. i 3. maj proglasili za radne. Iako je većina građana prethodno obezbedila sve što im je neophodno za četvorodnevni pritvor, nekome je ipak bitan jedino profit.

Očigledno je da je problem u sistemu koji se raspao već posle dve nedelje epidemije, kada su poslodavci zavapili da neće moći da prežive bez pomoći države. Isti oni poslodavci koji na sam pomen povećanja minimalne cene rada, na najavljene promene zakona s ciljem zaštite zaposlenih, na bilo koji minimum boljitka za radnike, odmah dreknu kako ovo više nije socijalizam i kako ne može država da im određuje poslovanje. Eto gospodo poslodavci, to vaše svemoguće božanstvo slobodno tržište pokazalo je da vaše preduzeće nije održivo, odnosno da ste vi nesposobni da ga vodite. Stavljajte ključ u bravu ili prodajte luksuzne automobile i jahte pa platite radnike, jer oni su ti koji su vam ih i zaradili. Pri tom, u martu su zaposlenima trebalo da budu isplaćene februarske plate, zarađene pre pandemije, u normalnim uslovima. Dakle, niste imali nikakav razlog da im ih umanjite ni za jedan jedini dinar.

Na sve koji su pod izgovorom virusa ostali bez posla, i sve one koji će tek ostati, treba dodati nekoliko desetina hiljada (vlast je govorila o nekoliko stotina hiljada) onih koji su bez posla ostali na samom početku epidemije u zemljama EU. Reč je o ljudima koje su Vučić i njegov režim optužili za unošenje zaraze u zemlju, a koji sigurno neće moći da se odmah vrate na svoje poslove i ostaće ovde, nezaposleni.

Pandemija je pokazala da je trenutni sistem neodrživ, ali do promene neće doći bez masovnih pritisaka na vlast i poslodavce. Ako smo mogli da nekoliko vikenda za redom budemo zaključani u kućama po 60 sati, a jednom i preko 80, ne vidim zašto bi nam bio problem da se i ubuduće organizujemo, pa da nam nedelja gotovo svima bude slobodna. Da se ne ide u kupovinu, u servise, u fabrike, kioske, pekare, već da nam taj dan ostane za bioskope, pozorišta i ugostitelje, ne bi li svi oni koji tokom nedelje spadaju s nogu mogli da se malo odmore, posvete porodicama ili hobiju.

I da, proslava 1. maja nije „komunjarski“ praznik niti je veličanje Josipa Broza Tita. I u kapitalističkim zemljama to je datum kada se organizuju protesti, kada se traže bolji uslovi rada i veće plate. A ako nekome smeta što su levičari tu uvek u prvom planu, neka se zapita kako to nikad desnice, patriJota i inih nema na barikadama tokom borbe za radnička i druga ljudska prava? Kako se nikad ne suprotstavljaju bahatim biznismenima na čijim gradilištima ljudi ginu i koji radnike ostavljaju bez poslova, egzistencije i krova nad glavom? Odgovor na to pitanje je i odgovor na pitanje zašto nam je ovako kako nam je već 30 godina. On je i rešenje kako da to promenimo.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga