DALIBOR STUPAR: SNS u klinču sa građanima

Bitka za mesne zajednice i pravo na samoorganizovanje

Priredio: Dalibor Stupar
23. maj 2021

Izbori za savete mesnih zajednica u opštinama diljem Vojvodine prethodnih meseci ozbiljno dižu političku tenziju. Ne kao što bi to bilo za očekivati između vlasti i opozicije, već na relaciji Srpska napredna stranka – građani.

Zapravo, stranke na tim izborima ne bi smele ni da učestvuju, te je sukob s građanima time apsurdniji. Ispada da opozicija neučestvovanjem na izborima poštuje zakon, a zapravo se radi o tome da je bukvalno prepustila naprednjacima apsolutno sve institucije i mehanizme pomoću kojih bi neki, makar usamljeni glas, mogao da naruši harmoniju zlatnog doba.

I dok opozicija mudro ćuti i pravi se blesava, a zapravo se dezintegriše do nivoa subatomskih čestica, građani polako ali sigurno uzimaju stvari u svoje ruke. Angažuju se različite neformalne inicijative, aktivisti i pojedinci izlaze na crtu pošasti koja im je oduzela i poslednju šansu da utiču na svoje živote. Zapravo, oduzela im je prvu stepenicu samoorganizovanja na tom najnižem, komšijskom nivou, mestu gde će razmotriti najraznovrsnije potrebe svog najbližeg okruženja. Gde će se konsultovati oko različitih predloga i rešenja koja bi trebalo da im olakšaju život u zajednici.

Prethodnih godina vlast je, nakon što se opozicija sama povukla iz te trke u kojoj, ponovimo, niko od njih zapravo ne bi ni smeo da učestvuje, te izbore koristila za uvežbavanje poslušnosti i osposobljenosti najnižih ešalona stranačke mašinerije. Gotovo tajno je organizovala izbore na kojima je sama javno učestvovala. Onda su sporadično, pre na nivou ekscesa nego pravila, na tim izborima počeli da se pojavljuju i neki ljudi koji nisu bliski vlastima. I vlastima to ne beše pravo. A prvi je novosadski gradonačelnik u više navrata pozivao članove različitih inicijativa i nevladinih organizacija da se kandiduju i pobede, pa tek onda da se petljaju u gradska posla.
I sad, kada su neki od njih taj i slične pozive prihvatili, vlast se poplašila. Bržejačebolje raspisala je izbore, uvodeći brojne prepreke kako bi odvratila tvrdoglavce od trke. Tako se izbori raspisuju u najkraćem mogućem zakonskom roku, održavaju se tokom leta kada brojni građani nisu tu; tokom perioda u kom bi trebalo da se odvijaju izborne radnje mesne zajednice su zatvorene pod najrazličitijim izgovorima; teško ili gotovo nemoguće je doći do obrazaca za kandidovanje; u nekim lokalnim samoupravama je uvedeno overavanja potpisa, u drugim nije…

Očigledno je da je ozbiljan trud uložen u to da se što manje nezavisnih kandidata na tim izborima zaista pojavi. A ako se i pojavi, rešava se to kreativnim tumačenjem propisa – u Čelarevu je, na primer, jedini nezavisni kandidat, koji je uspeo da se kandiduje pre svih i zauzme „tradicionalnu“ naprednjačku poziciju, izostavljen s listića kojima se građani pozivaju na glasanje. Svuda se oni koji su istupili već uredno satanizuju na društvenim mrežama iako svi znamo da će izborni dan proći kao i svaki do sada – uz spiskove i poklone, džipove i batinaše, kršenje zakona i procedura. Policija će okretati glavu i građani će biti prepušteni sami sebi. Uprkos tome, u opštini Sečanj su, u mesnim zajednicama Boka i Sutjeska, naprednjaci potučeni do nogu.

I tu opet dolazimo do opozicije. Iako stranke ne bi smele da učestvuju na izborima za savete mesnih zajednica, opozicija ima zicer da pokaže kako će biti drugačija od naprednjaka. Može, recimo, da preporuči svojim pristalicama da na neki način podrže svoje komšije, da glasaju u tišini, bez stranačkih obeležja i pompe. Mogu da daju svoj potpis komšiji, uz obećanje da neće tražiti nikakvu protivuslugu za to. Mogu da zaduže nekoga od iskusnih članova da prati te izbore. Takođe, stranke bi mogle da ustupe građanima svoje pravne stručnjake i pomognu im da se izbore s pravnim zavrzlamama i nakon što izbori prođu. Očigledna kršenja zakona moraju dobiti epiloge, a građani najčešće nemaju dovoljno sredstava ni stručnosti da precizno usmere prigovore. Nemaju ni energije za dugotrajne procese.
Opozicionari mogu da pozovu prijatelje i poznanike da bez straha glasaju za svoje komšije. Neprijatelj je zajednički a ulog je cela država. Ako su već prepustile SNS-u državu, opozicione partije bi trebalo zajedno s građanima da se izbore za njeno ponovno oslobođenje. Na taj način bi pokazale da zavređuju da im se jednom nekad, u budućnosti, ponovo pokloni poverenje. Opozicija bi morala da obeća da će vratiti nužne ingerencije mesnim zajednicama i da će prestati da ih zloupotrebljava. Da će ih ubuduće zaobilaziti u širokom luku. Da će vratiti pravo na samoorganizovanje i pustiti građane da sami odlučuju o tome da li im je potrebniji park ili parking.

Očigledno je da duvaju neki novi vetrovi, da dolaze nekakvi novi građani koji znaju svoje mesto u političkom sistemu. Izgleda da je sve više onih koji smatraju da nema mesta ignorisanju politike. Dolaze generacije koje se neće miriti s tim da je njihov glas važan samo formalno, na dan glasanja, dok je njihovo mišljenje opterećujuće i nepotrebno. Oni koji će strankama redovno isporučivati zahteve i predloge koji neće moći da se ignorišu. Građani očigledno uzimaju stvar u svoje ruke. Onima koji ih ne shvate ozbiljno i nastave da se konfrontiraju s njima sledi ispraćaj u zaborav.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Fajront
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga