DALIBOR STUPAR: SLBČ – Srbski limeni borbeni čamac

EXIT, Joko Ono, šajka, nacional-romantičari i pobeda palanke

04. jula 2019

Petrovaradinska tvrđava bogatija je za još jednu umetničku instalaciju, pored skulptura Jovana Soldatovića i brojnih drugih vajara, ubuduće će je krasiti i spomenik mira „One Day…“, delo svetski poznate udovice rahmetli bitlsovca Džona Lenona. Instalacija je, navode iz EXIT fondacije, koautora ovog dela, inspirisana i napravljena na osnovu izgleda tradicionalnog srpskog broda – šajke. Ili makar onog što je Joko Ono zamislila da je šajka, na osnovu priča nacional-istoričara koji su je, očigledno, snabdeli pažljivo probranim podacima.

Nema veze što neostrašćeni istoričari kažu da limeni čamac na Đavi zapravo ne liči na šajku, niti što prave šajke nisu bila nikakva ekskluzivna etnički srpska plovila. Čak i ofrlji pogled na Wikipediju pokazuje da su šajke upotrebljavali Srbi u Vojvodini, Mađari i Turci na Dunavu i Kozaci na Dnjepru.

„Manji brodovi su koristili vesla, a veći su bili jedrenjaci. Ti jedrenjaci su svojim izgledom najviše podsećali na male galije“, kaže Wikipedija. Pošto se na toj onlajn enciklopediji često mogu pročitati i neistine, DW je konsultovao istoričara i kustosa u Muzeju Vojvodine Vojislava Martinova, koji je potvrdio navode Wikipedije.

„Šajkaški bataljon jeste pretežno bio srpskog etničkog karaktera, što se pokazalo u revoluciji 1848. kada je većina tog bataljona stala na stranu borbe za srpske nacionalne interese unutar Habzburške monarhije, ali da je u pitanju nekakav srpski brod, to definitivno ne stoji“, rekao je Martinov. Ali, ovde odavno nije važno šta je istina, već šta nadležni kažu da je istina. A istina je da se sve ima posmatrati kroz vizuru nacionalnog. I mora biti neke vojske, borbe, neke epske pobede ili, još bolje, epskog poraza! A ako to i dalje nema veze s istinom, tim gore po istinu.

Stand up nastup premijerke Ane Brnabić, o simboličnosti Vidovdana i navodne promocije mira od strane Srbije, teško je racionalno komentarisati u situaciji u kojoj ona i članovi njenog kabineta sve glasnije i češće daju izjave kojima zaoštravaju odnose među zemljama regiona. Sa druge strane, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević otkriva da je suština pomenutog spomenika da „ne pobedi palanački duh u Novom Sadu i da on bude snažan polumilionski, srednjeveropski grad“. Kasno je, gradonačelniče. Vi i Vaši istomišljenici udarnički ste se obezbedili da pobedi upravo taj palanački duh i spusti Novi Sad na nivo bezimene kasabe. Jer, jedino u takvom okruženju ništaci mogu da dođu do izražaja i bilo kakve javne funkcije.

Prvi čovek Exit festivala Dušan Kovačević podsetio je da je Exit „u svojim korenima imao mirovni aktivizam i tako je i nastao pre 19 godina u kampusu Novosadskog univerziteta“. Kovačeviću je verovatno promaklo da su upravo u tom kampusu prebijena trojica slobodomislećih građana ovoga grada! Mirovnih aktivista koji se svakodnevno sukobljavaju sa režimskim falangama. A njegova fondacija se nije oglasila o tim slučajevima, evo, već gotovo mesec dana. Pre 19 godina bio sam i sam u tom kampusu, na takozvanom Nultom EXIT-u, i mogu da svedočim o dobroj energiji pobune i nepristajanja na zlo koje nas je tada okruživalo.

A danas? Danas se Kovačevićev festival uhvatio u kolo upravo s onima protiv kojih se borio, protiv antimirovnjaka, ratnih huškača. Preostaje još da ga preimenuju u „SrBski Egzit“, pošto se očigledno stidi svog dosadašnjeg kosmopolitskog karaktera. Pa, čak je i za datum otkrivanja besmislenog spomenika izabran kontroverzni, gubitnički, mitomanski Vidovdan. Paganski Vidovdan. Kao da Novi Sad u svojoj istoriji nema neki prigodan datum? Kao da otvaranje ove instalacije nije moglo da se sprovede kao uvertira za EXIT, dan ili dva pred početak festivala? Autorka se svejedno javila snimljenom porukom, te je ista mogla biti emitovana i juče. Ili danas, neposredno pred otvaranje kapija tvrđave.

Šta tvituje twitter…

Ali, očigledno je još jednom bilo neophodno istaći da je Novi Sad srBska Atina. Da nije, niti može istovremeno biti i tamo neki Ujvidek, Nojzac ili, božemeprosti Neoplanta? Da se utuvi ponovo da je njegova multikulturalna istorija anomalija, da su to samo periodi nesrpstva u njegovom postojanju. Jasno je zašto predstavnici vlasti forsiraju nacionalističku retoriku. Nejasno je zašto im u tome tercira EXIT? Pa je l’ moguće da se sve meri isključivo finansijskim benefitima? Procentima, „projektima“? Je l’ preostalo makar malo obraza, kičme, ideologije? Muda?

Ili se EXIT na kraju pretvorio upravo u tu dlakavu guzicu, koja nas sa bilborda pita znamo li odakle je roba? Hoće li u poteri za profitom početi da uvaljuje i „zvaničnu robu“ festivala, uz prigodan nastavak medijske kampanje – „Vrhunski kvalitet od poznatog prodavca; ispunjavamo HACCP i HALAL standarde“?

Iskreno, nadam se samo da ćemo dočekati taj „One day…“ u kojem će politička podobnost biti otežavajući faktor i zauvek ostati iza kvaliteta i struke. U kojem će mediokriteti s političkim vezama nestati iz naših života. I u kojem će čitava ekipa trovača zaista okajati sve svoje grehe, koristeći usluge ustanova zatvorenog tipa. Uz zaplenu nezakonito stečene.

(Autonomija, foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga