DALIBOR STUPAR: Povelja za inat, verbalni linč, obračune i druge zasluge

Do nekog novog oslobođenja...

Priredio: Dalibor Stupar
24. okt 2020

I, bi Dan oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu. I prođe tradicionalna dodela Oktobarske nagrade i Novembarske povelje zaslužnima i „zaslužnima“. Utisak je da je poslednjih godina sve više ovih drugih.

Jedan od ovogodišnjih laureata Novembarske povelje jeste i vladika bački Irinej Bulović. Par je tu stvari zanimljivih, ali najupadljivija je ona najaktuelnija – on i kolega mu sveštenik jedini nisu nosili maske na uručenju priznanja. Nije to sigurno nikoga iznenadilo jer je čovek radio samo ono što inače radi – inatio se. Da može kako hoće potvrđuje i to što mu, iako je po protokolu sedeo baš pored načelnice Infektivne klinike Kliničkog centra Vojvodine koja, ona nije skrenila pažnju na to da nema masku, a tako nešto nije se usudio da učini ni gradonačelnik Miloš Vučević, iako je i sam poštovao mere i nosio masku. Vladici je, očigledno, dozvoljeno ono što običnom građaninu nije.

Vladika bački Irinej Bulović dobio je Novembarsku povelju grada Novog Sada za doprinos “obnavljanju religijskog života, razvoj duhovnosti i plodan naučno-bogoslovski, književni, prevodilački i prosvetiteljski rad”. Nepoznati su ostali kriterijumi komisije koja je ovo sročila, ali blagosiljanje vode iz citerne JKP “Vodovod i kanalizacija”, zbog čega je Novi Sad bio predmet podsmeha i sprdnje diljem regiona ili uvođenje slava javnim komunalnim preduzećima u sekularnoj državi upravo je suprotno od prosvetiteljstva. To je juriš u srednji vek.

Mada, možda se u prosvetiteljstvo računa javni, za sada još uvek samo verbalni, linč koji vladika redovno promoviše u eparhijskim saopštenjima, a koja upućuje svima koji se usude da komentarišu neku od brojnih brljotina koju on i nevladina organizacija čiji je predstavnik čine. „Autošovinistička histerija“, “mrzitelji crkve božje”, “mediji sa soroševskog spiska” samo su neki od termina kojima vladika, valjda, svakodnevno razvija duhovnost. Dok u njegov naučno-bogoslovski rad verovatno spada progon nastavnika Bogoslovskog fakulteta, na šta mesecima unazad upozoravaju čak i članovi SPC.

Fer je što na Dan oslobođenja Novog Sada vladici nije pripala Oktobarska nagrada, jer on ne propušta da u svojim javnim istupima iskazuje izrazito antikomunistički i nacionalistički stav. Zapravo, jedina prilika kada javno govori o nekom datumu iz Drugog svetskog rata jeste tragična Novosadska racija. Ali i nju neretko zloupotrebljava i politizuje, deleći gradske vlasti na podobne i nepodobne. Kad grad vode oni koji mu nisu bliski, onda dolazi do problema u komunikaciji, pa i odvojenih komemoracija, dok u slučaju kada s vlastima deli ideologiju sve pršti od simfonije.

Za vladiku se tokom poslednjih godina vezuju brojne, nikad javno demantovane, čaršijske priče – od proterivanja Zmajevih dečjih igara do uništavanja Remedovog murala “Jedina istina“. Čaršijska priča nije da su se 7. oktobra 2007. godine, kada su Goran Davidović i ini pokušali da organizuju neonacistički marš ulicama Novog Sada, pripadnici kasnije zabranjene klerofašističke organizacije Obraz okupili baš u porti Saborne crkve, neposredno kraj Vladičanskog dvora. Odatle su, sprečeni kordonom policije da provociraju okupljene antifašiste, marširali centralnim ulicama Novog Sada “šireći hrišćansku ljubav” parolama podrške ratnim zločincima Karadžiću i Mladiću. Irinej nije tada ni reč prozborio. Ali se zato hrabro obračunavao sa predstavama, festivalima, koncertima, izložbama, kobasicijadama, novinarima, političarima…

Ima zaista i jedan lep detalj u celoj priči – vladika Irinej reče da će novčani deo nagrade biti prosleđen dobrotvornoj ustanovi Eparhije bačke za realizaciju projekta Narodne kuhinje koja će uskoro biti otvorena. Šteta je samo što nije otvorena još pre 30 godina, kada je nesrećnika bilo daleko više, a kada su popovi, umesto da im pomažu, drugovali s Arkanima i ostalim zločincima, i dan danas ih pravdajući i rehabilitujući. Treba pozdraviti svaki dobar potez. Još stotinak sličnih, pa će nagrada možda, s naglaskom na možda, i biti zaslužena.

A o značaju Dana oslobođenja za političare na vlasti i njihove inspiratore poput pomenutog vladike dovoljno je podsetiti da je Novi Sad nekada imao Bulevar 23. oktobra. Devedesetih, kada je ta ekipa, koja deli Irinejev svetonazor, po prvi put zajahala ovu zemlju i pokrenula svoj nacionalistički i revizionistički pir, taj naziv je izbrisan. Biće, valjda, snage i pameti da se ponovo vrati. Za to nam je potrebno neko novo oslobođenje, pre svega mentalno. Moramo da shvatimo da su ti ljudi nedostojni i da ne bi trebalo da budu tu gde jesu i rade to što rade. To je najmanje što možemo da učinimo za ovaj grad, za našeg narodnog heroja.

(Autonomija, foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Podešavanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga