DALIBOR STUPAR: Pogrešna pokrajina

Baš ovako je počelo...

Priredio: Dalibor Stupar
14. mar 2021

Dobar dan i dobro nam došli, danas nas očekuje, onako, baš bogat istorijski program. Kao što možete da vidite, veliki broj razdraganih građana okupljen je ispred hrama Srpske pravoslavne crkve, nismo za sada sigurni koji je hram u pitanju, još uvek ne čujemo reportera s lica mesta. Dok ne uspostavimo vezu, bacite pogled na ta razdragana lica koja s ponosom i neupitnom ljubavlju nose ikone najvećih nacionalnih heroja i bogougodnih ličnosti – velikomučenike Momčila Đujića, Dražu Mihailovića i Ratka Mladića. Sve tradicionalni vesnici srBske ljubavi, bratstva i mira.

Nezvanično, nalazimo se negde nadomak Kosova i Metohije ono što bi trebalo da se dogodi ući će u istoriju. Biće to događaj o kojem će se decenijama guslati uz ognjište. Događaj koji će u istorijskim knjigama stajati rame uz rame sa veličanstvenom pobedom iz 1389. godine! Povod? Po odabiru muzike čini se da vraćamo Kosovo. To! „Dogodine u Prizrenu“ postalo je konačno „Danas u Prizrenu“. A sutra u Kninu, nakon čega je samo nebo granica. Mada, za nebeski narod ta granica je najobičnija administrativna linija. Konačno će ova mladost učiniti ono što generacijama nije pošlo za rukom – oslobodiće srce Srbije jednom za svagda! Neće više duša i srce da nam budu u otetoj zemlji, Srbija će konačno biti celovita…
Šta? Čekajte, javljaju nešto iz režije. Ne čujem vas dobro… biće i hapšenja? Opet neki jak šum, oprostite… Molim? Pogrešna pokrajina? Kako mislite, pogrešna pokrajina?

A, evo sad je konačno dobar zvuk, kako naš reporter javlja sve se odigrava u Novom Sadu, u severnoj srBskoj pokrajini. Onoj koja je na potpuno suprotnoj strani od Kosova. Da, onoj pljačkanoj od prisajedinjenja. Eto, ništa od događanja naroda. Opet ništa od oslobođenja. Neka, dogodine. Toliko za ovo uključenje.

Tako je nekako nemušto okončan, u Novom Sadu organizovan, ekstremno desničarski revizionističko-crkveno-antivakserski dernek pod nazivom „Krsni hod“. Bukvalno patetični pokušaj replike onoga što ste cele jeseni gledali u komšijskoj Crnoj Gori – četnici s popovima i ikonama organizuju takozvane litije kojima se, kao, suprotstavljaju kriminalnom režimu Mila Đukanovića. Zapravo, orgijalo se za račun Srpske pravoslavne crkve koja se uplašila da će zbog novousvojenog Zakona o slobodi veroispovesti ostati bez dela imovine koju svojata i ogromnih neoporezovanih prihoda. A usput se dočepala vlasti da se osigura da se ništa slično ne ponovi. Sličnosti između Novog Sada i Crne Gore tu se završavaju, jer je novosadska litija organizovana za one s jeftinijim ulaznicama i bila je značajno siromašnija po broju učesnika. Ali, par dana kasnije, baš pred današnje lokalne izbore u Nikšiću, oglasio se vojvođanski premijer Igor Mirović i odagnao sumnje u stvarne organizatore wannabe litije.

„Bratska podrška iz srpske Vojvodine!!! Mladi ljudi, poneseni idealima slobode, bratstva i zajedništva, osvojiće ubedljivu pobedu na lokalnim izborima u Nikšiću“ – napisao je između ostalog Mirović na svom Instagram profilu poželevši sreću na izborima litijaškoj listi.

Kobajagi, zaboravio je da se nalazi na čelu pokrajine u kojoj je, pored srpskog jezika, u službenoj upotrebi još pet – mađarski, slovački, rumunski, rusinski i hrvatski. A ne može da zaboravi. Svrbi ga Vojvodina ceo život. Zato mu je prvi angažman bio u stranci koja je želela da je ukine u potpunosti. Pa, radikali su jedna od retkih stranaka koja u svom ustrojstvu nema pokrajinski odbor, ali su zato uredno primali platu u Skupštini AP Vojvodine i zaradili penziju negirajući svoje radno mesto.

Da se ne bavimo sada tim kako je uopšte „Krsni hod“ mogao da bude organizovan uprkos epidemiološkim merama i da li je istina da je odobrenje stiglo iz Beograda, uostalom kao i deo litijaša? Policija jeste obezbeđivala taj skup, što znači da iza njega u nekom obliku stoji država. Nejasno je da li je u pitanju upozorenje ili demonstracija sile, kao nekakav pandan letošnjim bakljadama po krovovima? I zašto baš Novi Sad? Hoće li litijašiti svako malo u Novom Sadu ili će da menjaju lokacije, ne bi li pokrili celu teritoriju Vojvodine? I, šta uopšte znači „mobilizacija pravoslanih Srba“? Protiv koga mobilizacija kad su Srbi većina u zemlji, uključujući „severnu pokrajinu“. I što guslaju o Kosovu s ovolike distance? Nikako da napune autobuse ili kamione pa pravac Jarinje.

Ovaj treći nastavak popularne nacionalističke franšize „Jogurt“ ispao je nekako jadan. Produkcijski je potpuno promašen. Bledunjavo je to, ne može da se poredi s originalnim delom iz 1988. godine. Lošiji je i od „Jogurta 2“ iz 2012. koji je snimljen čisto para radi. Pored loše glume, tu je i potpuno neoriginalan zaplet. Jednostavno, patriJote se ovde na silu kurabecaju i forsiraju pro-četničku sabornost. Ali, šta očekivati od zemlje u kojoj decenijama zvanična ideologija slavi redom i bez greške gubitnike i zločince. Koja se ispisuje iz pobednika i hrli na pogrešnu stranu istorije? U kojoj crkva nekažnjeno kanonizuje koljače.

Mnogo je pitanja, ali najvažnije je hoće li Vojvodina to mirno gledati? Je l’ moguće da nije naučena lekcija iz devedesetih? Pa baš ovako je počelo. Šačica ludaka i ekstremista je uz državnu podršku brzo narasla u armiju. Ovo litijašenje, ovo podsticanje mržnje i nacionalizma jeste dolivanje goriva u tu mašineriju koja, ako je za utehu, sada može da naudi samo nama u Srbiji. Komšije su bezbedne, ali potezi poput mešanja u izbore u Crnoj Gori pokazuju da bi duh, kad jednom izleti iz boce, mogao da napravi novi haos.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Napredak
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga