DALIBOR STUPAR: O SrBskoj Atini i zapišavanju teritorija

Bahatost, primitivizam i poslušništvo mogu se pobediti jedino posvećenošću, prosvećenošću i upornošću

08. nov 2019

“Jedina istina”, mural koji je francuski umetnik Gijom Albi Remed u Novom Sadu nacrtao u saradnji sa dvojicom domaćih kolega Dušanom Bjeljcem i Mrdakom Luburićem, po drugi put je ubijen. Prvo je volšebno nestao 2017. godine, kada je jednostavno prekrečen, uz glasno i upadljivo ćutanje gradskih vlasti i nadležnih organa. Više je nezvaničnih verzija ovog nestanka i nijedna zvanična. Ipak, čaršija je zauzela stav da je gradska vlast delala po direktivi crkvenih velikodostojnika koji su bili revoltirani porukom murala.

Po drugi put, “Jedina istina” ubijena je prethodne nedelje, kada se na istoj fasadi otelotvorilo nešto bez imena, s fusnotom “Srpska Atina”, na kojem je predstavljena novosadska Njegoševa ulica i viđeniji Srbi iz XIX veka. U proteklih bezmalo tri godine, koliko je fasada sa “Jedinom istinom” bila prekrečena, farba je pod atmosferskim uslovima počela da popušta pa su se delovi Remedovog dela mogli nazreti kroz sloj kreča. Verovatno je to jedan od razloga što se požurilo sa realizacijom tog novog, pre svega politički podobnog crteža, iako nije dobio sve potrebne dozvole, čak ni od nadležne komisije za murale (ma šta to bilo).

“Jedinu istinu” tako je zauvek uništilo udruženje građana “Bute dobri”, na čijem čelu je naprednjak, predsednik MZ “Omladinski pokret” Dane Basta. To udruženje stoji i iza “najvećeg murala u Srbiji”, onog na kojem se nalazi kralj Petar I Karađorđević, oslikanom na jednoj od fasada istoimenog bulevara. Inače, Basta vodi mesnu zajednicu koja je “zaboravila” da na javni uvid stavi drastičnu izmenu urbanističkog plana po kojem će neposredno pod prozorima stanara nići dvanaestospratnica, demonstriravši nam tako još jednom neraskidivu vezu između gradskih vlasti i “investitora”. Zanimljivo je i da udruženje murale potpisuje svojim, a ne imenom umetnika, iako poznavaoci tvrde da takva dela ne smeju biti nepotpisana.

Karikatura: STUPS

Sam Basta je još onomad, prilikom nastanka murala kralju Petru I, objasnio da je na taj način obeleženo 100 godina od Prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji. I tu se, pored definitivnog obračuna s Remedom, krije glavni razlog za nastanak murala kolokvijalno nazvanog “Srpska Atina”. Naime, iako je u Novom Sadu oduvek živelo najviše Srba, nikad nije bio samo srpski. Ravnopravno su tokom čitave istorije u njemu živeli i Mađari i Nemci i Jevreji i brojni drugi narodi. “Poveljom slobodnog kraljevskog grada” dobijenom od austrougarske carice Marije Terezije, grad je dobio zvaničnio ime na četiri jezika – Novi Sad, Ujvidek, Nojzac i Neoplanta.

Epitet “Srpska Atina” poneo je zbog prosvetiteljske uloge za srpsku kulturu u Habzburškoj i zatim Austrougarskoj monarhiji; u njemu su osnovani Srpsko narodno pozorište, Srpska čitaonica, iz Budimpešte je preseljena Matica Srpska, iz koje su zatim nastale i Biblioteka i Galerija Matice Srpske, muzeji i druge kulturne institucije. To je sve nesporno i nikome ne može da smeta. Međutim, oni koji umesto Novi Sad neprekidno potencirajuimeSrpska Atina ne vide u Novom Sadu nikakvu paralelu sa Periklovom Atinom, koja je uzdigla grčku kulturu. Realno, Novi Sad danas nije ni blizu nekadašnjem sjaju, nije Srpska Atina, već obična kasaba. Ne, čistače prošlosti to nikako ne zanima, Njima je bitan samo pridev srpska (uskoro verovatno srBska), jer im je jedino važno zapišavanje teritorije. Jačaju tako libido, šta li!?

Kao i obično, kada su u pitanju nacionalističke ujdurme, ima tu jedan paradoks – što je obeležena teritorija manja, to je urlik zapišavača veći. To nervozno, to bi da bije, da proteruje, da raseljava. Zato vlast, ovoga puta kroz stranačko “udruženje građana”, forsira likove iz jednonacionalne istorije multietničkog grada. Zato su prethodno na silu u centar ugurali spomenik kralju Petru I, iako čovek nikakve veze s Novim Sadom nema. Primereniji bi bio spomenik Mariji Tereziji, jer zahvaljujući njoj uopšte i postoji Vojvodina koju svojataju. Da ne bi njenih kanala za odvodnjavanje, kralj Pera bi prisajedinio jedino malarične komarce i žabe. I to je “jedina istina” o ovom potezu i jasno je s kojom namerom je povučen.

– Novi Sad je jedinstven slučaj. Nijedan od mojih radova nikada nije bio cenzurisan i u Novom Sadu se prvi put dogodilo da je slika bila uznemirujuća za neke ljude – rekao mi je Remed u intervjuu 2017. godine. Zahvaljujući nazadnjacima Novi Sad je zaista postao jedinstven u svetu. Po zlu, naravno. Jer oni samo uništavaju, od drveća i parkova, preko kulturne baštine do urbanog nasleđa. Plaše se svega što ne razumeju i gledaju da to zatru. Zato jedna opaska za kulturno nepismene gradske oce i ekipu iz Fondacije Novi Sad nosi titulu Evropska prestonica kulture 2021, a ne Evropska prestonica srpske nacionalističke kulture 2021!

Zahvaljujući isključivo naporu mladih ljudi iz organizacija “Chain reaction” i KC Lab, Remed je Novom Sadu podario novi mural i tako mu oprao obraz. Mural je na privatnom zidu, gde ga (valjda) neće pojesti mrak. Dvostruka smrt njegovog prvog murala i rođenje drugog takođe čine Novi Sad jedinstvenim u svetu. Pokazali su da se bahatost, primitivizam i poslušništvo mogu pobediti posvećenošću, prosvećenošću i upornošću. I najvažnije – neuzmicanjem.

(Autonomija)
Naslovna foto: Dragan Gojić

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga