DALIBOR STUPAR: Normalizacija fašizma

U Vojvodini se neko iživljava nad migrantima!?

Priredio: Dalibor Stupar
10. okt 2020

Neki anonimni ljudi snimili su se pre neki dan kako uz psovke i uvrede zaustavljaju dva taksi vozila s migrantima u Apatinu i teraju ih nazad u Sombor. Pohvalno je što je protiv NN junaka podneta krivična prijava Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru. Problem je što to nisu uradili ni policija niti lokalno tužilaštvo već Koalicija za zaštitu dece izbeglica i migranata od zlostavljanja i zanemarivanja koju čine Centar za istraživanje i razvoj društva, Centar za kriznu politiku i reagovanje, Danski savet za izbeglice i Indigo.

A moderni SA jurišnik u međuvremenu je ipak uhapšen pa pušten, i još je dobio priliku da za medije kaže i svoju stranu priče. Shvatio je, kaže, da je prekršio zakon ali se onda upustio u objašnjavanje i pravdanje sopstvenog postupka uz standardni izgovor iz „nisam fašista, ali…“ foldera. Jasno je da on ne shvata da ne može sam sebi da dodeli pravo da određuje ko sme da bude u „njegovom“ Apatinu, a ko ne. On ima svoj mali crno-beli svet u kojem su svi drugačiji neprijatelji.

Druže, jednostavno je – kada uzmeš sebi za pravo da određuješ da li je neko vredan nečega ili nije, da li sme nešto da radi, da li pripada negde ili ne pripada samo zato što se tebi ne sviđa, ti propagiraš fašizam. Nema tu mesta za standardna zamagljivanja i razvodnjavanja pričom o ekstremnom nacionalizmu, patriJotizmu ili koječemu sličnom. Ne. Reč je o čistom fašizmu. Ako pojedinac baštini fašističku ideologiju on jeste fašista ili neo-fašista ili neonacista, ako vam je baš bitna terminologija. Jer, često se priča razvodnjava kvaziistorijskim argumentima kako je fašizam postojao i nestao u Italiji, smrću njegovog glavnog protagoniste Benita Musolinija, dok je nacizam vezan isključivo za Nemačku pre i tokom Drugog svetskog rata.
Oni koji to tvrde, znaju sasvim tačno da ti koje brane baštine baš te ideologije i zato su neistinite floskule tipa „ne može Srbin biti fašista“ ili „nikad nije bilo fašizma u Srbiji“ ili šta god vam već srcu milo. Jer fašizam nije vezan za jednu zemlju ili naciju. To je ideologija koja je prijemčiva za pojedince diljem sveta. Pa neonacisti su otkriveni čak i u Izraelu!

Dodatno poražavajuća činjenica je to što se pametnjaković iz Apatina baš u Vojvodini našao pozvanim da propagira fašizam. U Vojvodini, koju su tokom Drugog svetskog rata raskomadale fašističke i kolaboracionističke vojske, terorišući građane. U kojoj u svakom selu postoji, ili je makar postojao do „nacionalnog osvešćenja“ devedesetih, spomenik lokalnim partizanskim borcima i žrtvama fašističkog terora? U Vojvodini se neko iživljava nad migrantima!? Pa ovde su svi migranti, samo je pitanje koji talas ih je doneo.

Začudo, povodom incidenta ne čusmo ni reči od dežurnog Smatrala, a nisu se oglasili ni predstavnici lokane vlasti. Nije zucnuo ni predsednik vojvođanske vlade niti predsednik Skupštine APV, inače i sam pripadnik nacionalne manjine. Misli valjda da se neće naći na meti ovakvih jurišnika jer je dobar s vlastima? Zaboravio je, ili se pravi da se ne seća, da je ta vlast ista ona koja je devedesetih godina prebrojavala krvna zrnca građana ove zemlje, uključujući i njegova.

U međuvremenu, pojavile su se fotografije apatinskog delije sa ranijih protesta protiv migranata – nosi čovek duks „Srbska čast“. Toliko o tome da nije desničar. A kad smo već kod desnice, sinoć je vođa Srbske desnice Miša Vacić prekinuo izložbu „Kapija – i kad boli, istina je lijek“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju, negirajući taj zločin. Slične poteze nekada je vukao i Boško Obradović, prekidajući tribine Peščanika. Ni prvom ni drugom nije se desilo ništa loše, rekli su šta su imali i otišli. Za razliku od, na primer, članova Inicijative mladih za ljudska prava koji su, nakon što su na tribini osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina razvili transparent s natpisom „Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama“, prebijeni i izbačeni iz sale, a zatim još osuđeni na novčane kazne zbog kršenja Zakona o javnom redu i miru. Valja podsetiti i da je Levijatanac, koji je u maju upao automobilom u kasarnu u Obrenovcu, sve tobož se boreći protiv migranata koji „siluju naše žene“, sklopio dogovor s tužilaštvom i kažnjen sa osam meseci zatvora. Po pisanju medija ostalo je nejasno je li to vreme proveo u zatvoru ili kod kuće, uz nanogicu.

Toliko o tome ima li fašizma u Srbiji. Ne da ga ima, nego se još i tetoši, malo se zaliva, malo presađuje i poprilično đubri. To je poruka nadležnih. Tačno nam crtaju kakvo ponašanje je poželjno, a kakvo nije. Pa tako ne valja biti solidaran sa siromašnima i nemoćnima, ne valja se suprotstavljati moćnima i bogatima čak iako čine nepravdu i krše zakone. Ako je potrebno, izmeniće i zakon ne bi li građane onemogućili da budu solidarni i suprotstave se nepravdi. Ali, ako neko želi da lupa glave protivnicima režima ili huška na nemoćne poput Roma ili migranata, bujrum! Možda dobije i za putne troškove.

Ovog vikenda neonacističke grupe bi u Beogradu trebalo da imaju koncert, u čast neonaciste Iana Stjuarta Donaldsona, osnivača mreže „Krv i čast“. Jer, pogađate, nema fašizma u Srbiji.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Podešavanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga