DALIBOR STUPAR: Nisu krivi samo profiteri

Ako je ovo samo još jedan od nastavaka serijala iz devedesetih, onda nam tako i treba

21. mar 2020

Te 2005. godine katastrofalne poplave zadesile su opštinu Sečanj, a najgore je prošlo selo Jaša Tomić, na samoj granici s Rumunijom. Izveštavao sam odatle često, razgovarajući pri tom sa brojnim lokalnim, pokrajinskim i republičkim zvaničnicima i službama, lokalnim kriznim štabom, građanima kojima je poplava odnela sve ili gotovo sve, s onima koji su pomagali unesrećenima…

Vojska je od samog početka tamo postavila kontrolne punktove, te sam za jedan izveštaj želeo da porazgovaram s nekim od njih. Mislio sam da je vojska tu zbog blizine granice i nemalo se iznenadih što mi je za sagovornika određen oficir koji je zapravo veterinar. Objasnio mi je da oni sprečavaju da životinje iz te zone izađu zbog potencijalne zaraze. U prvi mah sam zamislio vojnike koji su primorani da love životinje koje vlasnici nisu mogli da povedu bežeći od poplave, te da uklanjaju leševe kako bi sprečili zarazu. Međutim, on mi je ispričao kako su već prvog dana uhvatili nekoliko švercera koji su iz Mačve došli kamionima da jeftino kupe svinje. Videvši moje iznenađenje, objasnio mi je da su to uobičajene mere koje se preduzimaju u takvim situacijama. Svakakvih detalja mi je ispričao, ali meni je kao najjači utisak i danas, 15 godina od te tragedije, ostala činjenica da neko ima gotov plan da se okoristi o tuđu nesreću.

Dakle, dok je normalna ljudska reakcija na nesreću tuga i, eventualno, želja da se na bilo koji način pomogne unesrećenima, postoje i ti neki ljudi koji odmah misle na sopstvenu zaradu. I dok smo mi novinari u autobusu na putu ka poplavljenom području razmatrali šta ćemo videti na licu mesta, kako da se ponašamo i na šta da obratimo pažnju, neko je u istom tom trenutku imao osmišljen biznis plan – organizovao je ekipu, kamion, našao potencijalne kupce i zaputio se 200 kilometara dalje da nabavi „repromaterijal“. Da od ljudi u nesreći, kojima je voda odnela živote, otkupi budzašto stoku koja bi se i onako verovatno podavila, a zatim je preproda na stočnim pijacama u sopstvenom komšiluku. Bez obzira na to kakvo je zdravstveno stanje iste. Bitan je samo profit. Inače, baš u Mačvi je često bilo žarišta svinjske kuge zbog koje je bila neophodna vakcinacija, a zbog čega je opet bio onemogućen izvoz u EU. Dakle, zbog pojedinaca ispaštali su svi.

Ne znam jesu li se isti ponovo angažovali i danas, ali svakako jesu oni koji su shvatili vrednost maski, rukavica i sredstava za dezinfekciju. Sutra će možda deficitarna biti hrana ili gorivo. Sreća da dolazi lepše vreme, inače bi i ogrev sigurno bio interesantan za brzo bogaćenje. Nije da država nije počela nešto da radi – uhapšena su dvojica Leskovčana s 6.000 maski koje su pokušali da preprodaju. Inspekcija je krenula da proverava cene po apotekama i navodno se sada cene maski vraćaju na staro. Osim što ih sada nema. Bojim se da je ovo samo početak i da će, kako epidemija odmiče, biti sve više primera domaće „radinosti“ i „inventivnosti“. Mnogo više. Brojni su oni koji će pokušati da ućare nešto u ovoj tragediji.

Ali, što bi nas to čudilo, pa na vlasti su nam isti takvi. Profiteri, i figurativni i stvarni. To su profiteri nacionalističke i ratnohuškačke politike kojima ni dlaka s glave nije zafalila u vremenima u kojima su stotine hiljada ostale bez života, rođaka, imovine, otadžbine… Nije potrebno mnogo napora da se čovek priseti kako su se ti profiteri, u danima kada smo čuvali žive glave i razum po podrumima i skloništima, useljavali u nove kvadrate. Dok je neko ostajao bez svoje dedovine, sa glavom na ramenima i malenim zavežljajem, gospoda se bahatila po novim državnim stanovima, birala dezene zavesa i tepiha. Tokom vanrednog stanja. Šta je to, ako ne profiterstvo?

I sada ti isti opet pokušavaju da profitiraju na nesreći. Da uberu koji politički poen pljujući neistomišljenike, vodeći permanentnu predizbornu kampanju dok urlanjem pokušavaju da sakriju nesposobnost koja izbija iz njih od prvog dana krize. Neozbiljnost i nesposobnost, nedoraslost situaciji sakrivena iza poluga moći je opasna kombinacija. Najgora je, ipak, nezainteresovanost. Očekivao sam da, kada jednom stane bombardovanje i bude ukinuto ratno stanje, Sloba padne u roku od par meseci. Pogrešno sam mislio da su svi na njega besni kao ja, jer je bespotrebno žrtvovao ljude i zemlju. Još kad je potpisan Kumanovski sporazum, pomislio sam da će biti gotov za mesec dana. Pogrešio sam, naravno. Trebalo je da prođe gotovo godina i po, da bi konačno pao.

Zato se bojim da će njegovim naslednicima danas to isto poći za rukom. Da će volšebno dobiti još veću podršku na izborima. Bojim se, jer su se izvukli i za helikopter, i za Savamalu, za Obrenovac, za Staniku, za sve one bezimene na ulicu izbačene i opljačkane, obespravljene… A mogu i da se ne izvuku. Problem je što mora da prevlada svest kontra profiterstva. Ako ovo vanredno stanje bude samo još jedan od nastavaka serijala iz devedesetih, onda nam tako i treba. A za to nam onda nisu krivi samo profiteri.

(Autonomija)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga