DALIBOR STUPAR: Nepodnošljiva lakoća lupetanja

Megalomanija u obećanjima i obraćanjima

Priredio: Dalibor Stupar
26. apr 2020

Ako uspemo da realizujemo da dve velike strane kompanije dođu ovde, Novi Sad je ekonomski spašen. Dolaze takvi brendovi i firme da bi to bila revolucija za grad. To nije još 100 odsto sigurno, ali smo veoma blizu konačnog dogovora. Čekamo svi da pobedimo nevidljivog neprijatelja i da se vratimo u borbu za radna mesta i ekonomiju, da pričamo o novim mostovima i bulevarima i novim autobusima, a da bismo to uradili, moramo ostati disciplinovani do kraja – rekao je 11. aprila gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, a preneo Radio 021.

Samo deset dana kasnije, dakle 21. aprila, prilikom obilaska vijadukta u Čortanovcima, Aleksandar Vučić je rekao da su Vučević i on pogrešno najavili da će dve velike multinacionalne kompanije doći u Novi Sad i zaposliti hiljade ljudi.

– I ja sam to verovatno rekao negde. Obojica smo pogrešili, ali uveren sam da uskoro sledi najava jedne od najvećih investicija koje smo imali u Srbiji i biće verovatno vezana za Novi Sad – kazao je Vučić, a prenela Beta.

Šta li se to dogodilo za samo deset dana? Izgleda da nismo pobedili nevidljivog neprijatelja i nismo bili disciplinovani do kraja.

Šta je tu novo, pitate se? Pa, i ima i nema. Nema ako se setimo da je do sada, od 2012. od kada se dočepao vlasti, Vučić izrekao na stotine obećanja od kojih je ispunio svega par ili možda neku desetinu. Opet, novo je to što je, umesto da se pravi blesav i pita ko je ikada obećao tako nešto, vrlo brzo priznao da neće biti ništa od dve najavljene investicije. Ali, kako bi odmah zatrpao to priznanje, prešao je na potpuno novi nivo – sada najavljuje najavu: „uveren sam da uskoro sledi najava jedne od najvećih investicija“. Čovek kojeg realnost uopšte ne sputava u svakodnevnom činjenju, opušteno najavljuje kako je uveren da će uskoro najaviti investiciju. Najveću, naravno. Drugačija ne može da bude za njegovog mandata.

On se toliko ludo zabavlja frljanjem nerazumljivim brojkama, skraćenicama i samo njemu znanim napretkom u svim postojećim i nepostojećim oblastima, da sam sve više uveren da u nešto od toga i sam veruje. Prosto je nemoguće da neko toliko lupeta, a da se nijednom ne nasmeje. Čak ni neko ko je evidentno operisan od humora, što naš preCednik svakako jeste. Prosto, svaki čovek bi u jednom momentu morao da zastane, da počne nekontrolisano da se smeje i da kaže daj, ne mogu više, ovo je stvarno previše. Nismo najbolji u Evropi ni u čemu, niti ćemo uskoro biti.

Ali, ne. On postojano istrajava u svom performansu. Pa onda imamo situaciju da čovek najnormalnije najavi 100 evra za svakog punoletnog građanina, promeni priču i objasni kako su u pitanju vaučeri za kupovinu domaće robe, da bi na kraju stigli do 100 evra za registrovane, samo one koji se jave ministarstvu i šapnu par ličnih podataka.

Interesantno je da je Vučić ovu glavolomku obrazložio zahtevom pojedinih tajkuna da ne žele da prime novac. Zamislite, a nije mu palo na pamet da prihvati predlog istih tih tajkuna da oslobodi makar javni servis tokom predizborne kampanje. Ili da izađe konačno na jedan tv duel? Nego baš stvar koju može da okrene u svoju korist i majstorski je arči u nikad prekinutoj predizbornoj kampanji. Kao i sve, uostalom.

Prilikom polaganja kamena temeljca za fabriku Beri Kalebo (Barry Collebaut) u Novom Sadu, Vučić je rekao da je reč o najvećoj fabrici u toj branši u celom svetu. Lako proverljivi podaci na brojnim specijalizovanim portalima ga demantuju, jer se iz njih vidi da pomenuta firma jeste veliki proizvođač ali nikako najveći. Na brojnim listama proizvođača je ni nema, a na onima gde se pominje, nije vodeća. Da ne ulazimo sad u to koliko takve investicije ili „investicije“ zaista vrede, s obzirom na milionske iznose u evrima koje im se isplaćuju iz zajedničke kase zvane budžet.

Zašto Vučić, a naprednjaci su bez izuzetka preuzeli taj manir, moraju uvek da naglašavaju da je sve što je kod nas došlo najveće na svetu, najbolje na svetu ili makar Evropi, najbrojnije, najlepše, naj, naj, naj..? Uvek imamo najveći plus i najmanji minus. Taj kompleks isijava iz njih od prvog sekunda kada su se iz radikala preobukli u naprednjake. Zapravo, od svega što pričaju i najavljuju najčešće su tu prisutna samo dva „naj“ – najskuplje i najfušerskije.

U sferama koje se računaju prilikom ocene ozbiljnosti države Srbija godinama nazaduje. Pad se beleži u područjima demokratije, slobode i ljudskih prava, padamo po pitanju slobode medija, upitna je i sloboda izbora, te brojna druga ljudska prava i slobode. Odlične rezultate postižemo u jačanju autokratije, ali se tim podacima ne ponosimo javno u provladinim medijima, koji danonoćno ubeđuju građane da je Srbija nekakav lider u regionu, Evropi, pa i svetu i to u nerazumljivim i neproverljivim kategorijama.

Megalomanija u obećanjima i obraćanjima jeste problem SNS-a. Ona će im doći glave. Jer, kad si navikao da na izborima uzimaš 60, 70 ili više odsto, onda će pobeda od 45 ili 39 odsto u glavama tvojih birača biti poistovećena s porazom. Poraz prati bežanija, a onda sledi pad. Nezapamćeni pad. Jedan od najvećih padova u svetu i najveći evropski pad.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga