DALIBOR STUPAR: Naprednjački drvocid

Cvrkut ptica zamenjen je zvukom motornih testera

18. jula 2019

Drvo kestena staro stotinak godina neće biti posečeno u Novom Sadu! Malo je poznavalaca lokalnih prilika koji su očekivali da i jedno drvo bude pošteđeno lokalne građevinske „prakse“, te je ovo zaista vest meseca. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je u izjavi za Radio 021 obećao da stari kesten u Ulici Prote Mihaldžića neće biti posečen prilikom rekonstrukcije te ulice u podgrađu Petrovaradinske tvrđave, uz opasku da je Gradu važno svako drvo.

– Ostao bi svakako kesten, tako je još ranije odlučeno. Nama je svako drvo važno. Borićemo se da ima što više stabala i videćete na jesen kakvu ćemo akciju pokrenuti, jer na jesen može da se sadi. Videćete koliko ćemo stabala posaditi – naveo je Vučević za 021.

Ako je Vučević u ovoj izjavi citirao svog šefa, Prvorođenog, koji godinama najavljuje boljitak za „dve, najkasnije tri godine“ onda od tog nema ništa. Džaba smo krečili. Ne, niste me razumeli, ne mračim. Zaista bih voleo da se u gradu nešto konačno promeni. Da Vučević i ostali gradski oci zaista počnu da slušaju građane i struku, i da Novi Sad počnu da tretiraju s dužnim poštovanjem.

Pošto su dogodine lokalni izbori, možda ova najava zapravo znači da su se odlučili za malo predizborno zatišje, pauzicu za ljude koji i tako pamte prekratko. Jer, od 2014. godine, prema javno dostupnim podacima, u Novom Sadu posečeno je oko 1.800 stabala. Novi Sad najmanje pošumljen grad u Evropi, sa svega oko pet odsto zelenila. Ni Vojvodina ne stoji bolje, a vlast ne da se ne trudi to da popravi, nego još dodatno uništava ono što su generacije pre nas ostavile.

U proteklih par godina gradovi Srbije ostaju bez kompletnih drvoreda, nestaju parkovi, cvrkut ptica zamenio je zvuk motornih testera. Sekli su čak i „sveta“ stabla, pa ni to nije bilo dovoljno da ljudima, koji se ovde masovno izjašnjavaju kao vernici, prekipi i da jednom više kažu – dosta! Drvocid je jedno od nasleđa aktuelne zločinačke vlasti i po njemu će biti upamćena. „Seku ko naprednjaci“, biće nova poštapalica kojom ćemo ilustrovati bahate postupke budućih vlasti.

Idemo za trenutak malo severozapadno: Utreht, četvrti grad po veličini u Holandiji, transformisao je svojih 316 autobuskih stajališta u malene cvetne livade. Krovovi su prekriveni zemljom i zelenilom prvenstveno kako bi se pomoglo ugroženim populacijama pčela. Ispostavilo se da takvi krovovi imaju značaj i pri upijanju viška vode, vezivanju prašine, te smanjenju zagrevanja. Isti grad je najavio i zamenu svih običnih autobusa električnim.

Milioni su sličnih primera koji ne mogu da stanu u ovo kratko pisanije, ali im je zajedničko da u Srbiji deluju kao čisti SF. Pošto aktuelnim vlastima nema leka i pošto prihvataju jedino silu kao argument jasno je da će građani s njima do kraja voditi žestoku borbu javnim prozivkama, protestima, građanskim aktivizmom i neposlušnošću. Dok se ne iskristališu zahtevi koje će sledeća, i svaka sledeća vlast morati da poštuje. Dobro bi bilo da se građani što pre izjasne o tome šta u budućnosti neće biti prihvatljivo, da pred buduće vlasti stave gotove zahteve.

Evo i mojih par (nestručnih, ali zdravorazumskih) predloga, koje može da razmotri čak i aktuelna vlast:

Uvesti moratorijum na seču drveća u narednih pet godina, osim bolesnog i onog koje direktno ugrožava građane.

Zaposliti u Zelenilu bar deset stručnih, a ne stranački podobnih, kadrova (inženjera šumarstva ili hortikulture ili kako god da se zovu ljudi koji se razumeju u urbano zelenilo) koji će „zadužiti“ i svakodnevno obilaziti određene delove grada kako bi na licu mesta, stručnim znanjem, procenili šta sme a šta ne sme da se seče, gde nedostaje drvo, park, livada…

Skupština grada da donese odluku kojom će obavezati svakog investitora koji dobija subvencije iz budžeta da za svakog radnika posadi po jedno stablo u krugu fabrike ili na mestu koje odredi stručna gradska služba.

Kazniti svakog investitora koji poseče drvo van parcele na kojoj gradi zbog toga da bi olakšao saobraćaj kamiona ili mašina ka sopstvenoj parceli, ili iz bilo kog drugog (sebičnog) razloga sa jedno 500.000 dinara i obavezati ga da na isto mesto posadi novo drvo. I to najveće drvo koje može da se presadi bezbolno.

Grad bi trebalo da transformiše u park parcelu na kojoj se nalazi neka od propalih fabrika u industrijskoj zoni, kako bi stanovnici Detelinare i okolnih delova grada dobili svoju zelenu oazu.

Pronaći način da se SPC obaveže da na placevima na kojima gradi hramove sadi i drveće, a ne da ga krči. Za sada svi novi hramovi su na livadama, bez izgleda da će se nešto skoro promeniti.

Neke od prekršajnih kazni koje se naplaćuju za komunalne probleme transformisati iz novčanih u obavezu sađenja zelenila. Pa umesto da platiš dve ili pet hiljada dinara, posadiš jedno ili dva drveta o svom trošku.

Vreme je da shvatimo da ne smemo više političarima i interesnim organizacijama da dopuštamo da rade šta hoće, da nas prave budalama i kriju se iza zakonitih, ali potpuno nebuloznih izgovora, dok našu budućnost pretvaraju u profit. U suprotnom, preostaće nam samo da odemo do kestena u Podgrađe, sednemo pod njegovu krošnju i do beskonačnosti sami sebi prepričavamo kako smo izvojevali tu slavnu pobedu. A možda i nismo?

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga