DALIBOR STUPAR: Ljuljajmo stubove!

Kako srušiti Vučićevu interesnu piramidu zla

15. avg 2019

Autoritarni režim Aleksandra Vučića, ma koliko to na prvi pogled čudno zvučalo, opstaje isključivo na međusobnom nepoverenju poslušnika instaliranih na sve pozicije u državi, od najbeznačajnijih poput upravitelja zgrada do onih najviših državnih. Svi oni, u strahu da im se ne izmaknu nepravedno zauzete fotelje, slepo slušaju naređenja, neretko pri tom kršeći zakone. Ali takav sistem u sebi nosi i seme uništenja. Pokušaću to da pojasnim koristeći primer urbanizma, rak-rane Novog Sada.

Dakle, investitor blizak vladajućoj partiji odluči da na nekom mestu izgradi na hiljade kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora (upućeni kažu da se tako najbolje peru sumnjive pare). Urbanistički plan koji će mu to omogućiti mora da prođe kroz određeni sistem, u ovom slučaju taj sistem čine JP Urbanizam, mesne zajednice, Komisija za planove, Skupština grada, stručne institucije, inspekcije, mediji.

Procedura je sledeća – JP Urbanizam izrađuje i menja postojeće urbanističke planove i planove detaljne regulacije. Oni se postavljaju na javni uvid u holu tog preduzeća, ali i u mesnoj zajednici na čijoj teritoriji se nalazi pomenuta izmena, kako bi građani mogli da se upoznaju s idejom i sastave eventualne zamerke i primedbe. One se potom vraćaju u Urbanizam, koji može da ih odbaci ili ugradi u plan. Izmenjen plan ide pred Komisiju za planove Skupštine grada Novog Sada, koja pored predloga Urbanizma na javnoj sednici sasluša i građane. Ako usvoji neku od njihovih primedbi, one se unose u plan koji zatim ide u Skupštinu grada da ga usvoje odbornici. Tek tada plan postaje zvaničan važeći dokument.

Da SNS ne drži sve poluge vlasti, plan štetan po interes građana teško da bi bio usvojen, jer bi se lošoj ideji isprečio žestok otpor građana, struke i institucija. Već na prvom koraku, u JP Urbanizam, gde bi trebalo da sede stručnjaci koji u detalje znaju sve važeće planove i sve uzuse struke koji se moraju poštovati prilikom planiranja, sporne izmene bile bi urađene tako da budu na dobrobit građana i grada, a ne profita pojedinca. Zato tu do izražaja dolazi rukovodstvo postavljeno od strane gradske vlasti, a ne imenovano na konkursu, koje vodi računa o tome šta kažu oni koji su ga postavili i koji mogu da ga smene ili kazne zbog neposlušnosti. Već na tom, prvom koraku i mediji bi se uključili, da većina nije pod šapom vlasti, i obavestili javnost o štetnosti planiranih izmena.

Plan zatim ide u mesnu zajednicu na javni uvid. Da SNS ne drži sve mesne zajednice u Novom Sadu, a drži (pre mesec dana uzeli su i poslednju – Begeč), građani bi za izmene plana saznali istog dana. Nadležni u MZ bi javno istakli taj plan, a ako su promene baš problematične, onda bi organizovali i nekakav zbor građana ili peticiju kojom bi zatražili da se odustane od štetne planirane izmene. Takođe, Savet mesne zajednice bi mogao da usvoji nekakav zaključak kojim se protivi planiranoj izmeni, a o njemu bi onda trebalo da se izjašnjavaju odbornici u gradskom parlamentu. Ako bi se grad oglušio na to, MZ uvek preostaje tužba sudu kako bi se sprečilo nametanje štetnih izmena.

Plan nakon javnog uvida ide pred Komisiju za planove. Da u njoj sede apsolutno nezavisni stručnjaci, sporne izmene takođe ne bi prošle. Komisiju imenuje Grad, te je teško očekivati da njeni članovi budu baš potpuno nezavisni, ali deo njih tu dolazi na predlog Pokrajine, što znači da bi, da i u APV nije instalirana vlast SNS, moglo doći do sukoba mišljenja među samim članovima Komisije, i mogućeg konsenzusa, na štetu investitora.

Kad plan prođe Komisiju, ostaje još Skupština grada. Da se odbornici biraju većinskim sistemom, a ne sa poslušničkih lista, građani bi tačno znali ko je njihov odbornik i mogli bi da od njega traže da plan ne podrži. On ne bi mogao da ih eskivira jer zna da u tom slučaju nema ništa od reizbora. Opozicioni odbornici bi imali više alata za borbu – amandmani, mišljenja, preporuke i zaključci inspekcija i stručnih institucija poput Zavoda za zaštitu spomenika kulture, saobraćajnog ili drugih fakulteta čiji stav je u ovom slučaju relevantan, te brojnih pokrajinskih ili republičkih organa. Da u njima takođe nisu stranački poslušnici. Pošto je to slučaj, vladajuća većina nesmetano usvaja plan i isporučuje ga svom investitoru. Tu ne bi bio kraj, jer bi se ovim mogli pozabaviti i sudovi. Kada ne bi bili deo Vučićeve vlasti.

Ako ovaj primer prebacite na bilo koju oblast društva, shvatićete koliko duboko je Vučić rastočio državu i potčinio je sebi i svojoj stranci. Svi znamo da će se interesna piramida zla srušiti kao kula od karata čim Vučić izgubi naklonost međunarodnog faktora. Umesto da čekamo taj dan i jadikujemo, moramo početi da bušimo, da rušimo i lomimo svaki potporni stub njegovog sistema. Da ljuljamo tu trulu konstrukciju. Mora se povesti borba protiv svakog Vučićevog stuba ponaosob, moramo ih imenovati jer se kriju iza njega. Mnogo je slabih mesta koja će popustiti zbog otpora i solidarnosti. Moramo ih pritiskati protestima, građanskom neposlušnošću, dosađivanjem inspekcijama, pa i krivičnim i prekršajnim prijavama…Taj otpor, koji svako do nas može da pruži, biće ono simbolično paljenje svetla nakon kojeg shvatimo da u sobi nije monstrum već zavesa koja leluja. Vučić je naša zavesa. Kad palimo svetlo?

(Autonomija; foto: pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga