DALIBOR STUPAR: Karikatura je ogledalo

"A Vučićevo ogledalo pokazuje i Pale, i Mladića, i '100 za jednog',i pali helikopter, i Savamalu, i Obrenovac..."

05. dec 2019

Karikatura je ogledalo. Eto, to vam je najkraća i najispravnija definicija. Sve što vidite u njoj, zapravo ste vi sami. Ona vas ne može načiniti ni lepšim, ni pametnijim, ni poštenijim. Ni metom. Ali vas može ogoliti, svući vam masku koju nosite, obelodaniti vaše strahove i želje, najintimnije porive koji vas pokreću. Koliko god vam to smetalo, jer kvari sliku koju o sebi brižljivo gradite, to nije krivično delo. Bila ona remek delo ili ispod svakog umetničkog kriterijuma, bila preterano direktna ili s nevešto upakovanom poentom, ona i dalje ne može biti opravdanje za napade na njenog autora ili izdavača.

Da ne širimo sada raspravu oko toga da je posedovanje smisla za humor odlika inteligencije, dok su pretnje odlika primitivizma. Ali vi moćnici ste ti koji karikaturistu i medij u kojem se njegovi radovi pojavljuju može načiniti metom. Najpre ako zastupate fundamentalističke i isključive stavove (pogledaj pod Šarli ebdo, Jilands post). Tu morate razumeti jednu stvar – čak ni takvi gnusni pritisci poput fizičkih napada nikada nisu naterali karikaturiste da prestanu da crtaju. Uglavnom su ih dodatno motivisali, pojačavajući tako dodatno pritisak na vašu zaostalost i pretežući simpatije javnosti na stranu njihovog dela.

Na primer, tragičan napad na redakciju Šarli Ebdoa, koji je za rezultat imao čak 12 žrtava, dogodio se jer su neki zatucani islamski vernici u karikaturama svog proroka Muhameda videli etiketiranje njihove religije kao fundamentalističke i ekstremističke. I, da bi dokazali da to nije istina, u sred belog dana su napali i pobili 12 ljudi. Osim što su i sami ubijeni, i što su dodatno ojačali mržnju radikalnih nemuslimana prema njihovoj religiji, na taj način su potvrdili poentu karikatura koja im je promakla – da pojedinci koriste religiju kao opravdanje za mržnju i sukobe.

Ista stvar, na sreću bez žrtava, ponovila se u Srbiji. Vladajuća Srpska napredna stranka je iz svih oružja, čak organizujući proteste podrške samoj sebi, napala karikaturistu lista Danas Predraga Koraksića Coraxa, koji je svojom karikaturom ukazao na to kako predsednik SNS i cele Srbije Aleksandar Vučić neprekidno glumi žrtvu. U ovom slučaju, to je bila reakcija na prethodni napad režima na nedeljnik NIN, čija naslovnica je protumačena kao poziv na Vučićevo ubistvo. Histerija naprednjaka još odjekuje iako samo potpuna neznalica ili neko veoma zloban može da pomisli ili izgovori optužbu da je karikatura poziv na ubistvo, da se karikaturom ruši Srbija i slično.

Za one sa jeftinijim ulaznicama – Vučića je iznerviralo što su ga NIN i Danas prozvali za to da večito glumi žrtvu bez preke potrebe, a on je, povređenog ponosa, odlučio da im se revanšira tako što je opet izvoleo odglumiti žrtvu. I, umesto da su ta dva izdanja NIN-a i Danasa prodata u, kako vlast tvrdi, mizernom tiražu i tako prošla ispod radara javnosti jer pišu o aferi u koju se vlast uplela ko pile u kučine, Vučić & co su im svojim postupkom napravili neverovatnu reklamu. A što je najvažnije, nisu ih ućutkali! Obe naslovne postale su tako simboli beščašća koje naprednjaci sprovode od prvog dana vlasti.

NIN je na tapetu bio i 2017. godine zbog naslovnice sa Aušvicom, dok je jedna od hajki na Coraxa i Danas sprovedena pre tačno godinu dana. Naprednjaci su tada u Hitleru videli Vučića. Trebalo je da prođe čak deset dana histerije i da Vučić javno, iz tv ordinacije dr Milomira Kad Ste Upoznali Arkana Marića, prizna da ga na karikaturi nema. Očigledno je da lekcije nisu naučene. Samo su se primirili i čekali novi okidač.

To što Vučićevo ogledalo pokazuje i Pale i Mladića i “100 za jednog”, što se u njemu vide i pali helikopter i Savamala i Obrenovac, nije odgovornost ni Coraxa, ni Petričića, niti bilo koga drugog ko to ogledalo pred Vučića stavlja. Ne, kriv je jedino on sam, jer odraz je njegov i neće nestati makar više ne bilo nijednog medija u Srbiji. To što neko učitava svoje bolesne fantazije u neku sličicu govori najviše o njemu, a nimalo o onome ko je tu sličicu nacrtao. Zato su u ovoj nedođiji više od veka, bukvalno bez prekida, aktuelni i Nušić i Domanović i Sterija Popović. Ovde se sve menja samo zato da bi sve ostalo isto, uključujući pokušaj vlasti da bude nedodirljiva.

Ne dirajte mi moje karikaturiste! Građanine, parafraza Arhimedove rečenice odnosi se na tebe! Ona bi trebalo da bude tvoj krik. Jer, karikaturista je tvoj. Tebi služi. Kao i satira, karikatura je oružje slabih protiv jakih. Ona ogoljuje vlastodršce i moćnike, razbijajući tako tvoj strah. Ako se nekom podsmevaš, ne možeš ga se bojati. Ako se nekog ne bojiš, onda si već zakoračio putem slobode. Ako se “deda Corax”, duboko u devetoj deceniji života, ne boji Vučićevih falangi ne postoji nijedan razlog da ti imaš strah od njih. Coraxu ne treba odbrana, ali stajući na njegovu stranu, staješ na stranu istine, pravde i slobode. Staješ među ljude, nasuprot hijenama.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga