DALIBOR STUPAR: Kad kažeš kriminal, na šta tačno misliš?

Novi Sad – prestonica narko-kriminala 2019.

23. maja 2019

Burna nedelja u Novom Sadu, prvo debitantski Prajd, a zatim i Policijski Prajd. Ovaj prvi je prošao bez incidenata, uz nezaobilaznog Nikolu Aleksića s ikonama. I par privedenih srednjoškolaca. Drugi, propraćen višesatnim nadletanjem helikoptera tik nad glavama Novosađana, čini se, nikako da prođe. Naime, gostujući na parade policajaca i vatrogasaca, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić poručio je da sledi „žestok udar protiv narko-kriminala“ u Novom Sadu. To, po svemu sudeći, znači da ćemo ubuduće uniforme gledati svakodnevno.

– U Novom Sadu održavamo ovu svečanost upravo zašto što će jedan od žestokih udara događati upravo u ovom gradu, gde ćemo pokazati građanima da možemo da ih zaštitimo od onih koji bi da ugrožavaju budućnost naše dece – rekao je Vučić, a preneo Blic. Dodao je i da jačanje policije znači bezbednije građane, a ne “tobož jačanje represije”. Što bi na Vučićevom dijalektu zapravo trebalo da znači: obračunaćemo se samo sa suparničkim kriminalnim klanovima i pojačaćemo represiju na 10.

Ostalo je nedorečeno zašto žestoki obračun s narko-kriminalom počinje baš u Novom Sadu? Je l’ imamo još neku laskavu titulu, možda “Novi Sad – prestonica narko-kriminala 2019”? Nije da kriminala nema, ali zar baš da od nas počinju žestoki udari na nacionalnom nivou? Mislim, nije mi jasno otkud uopšte kriminal kada nam je SNS 2012. podario blagostanje? Sedam dugih godina uživamo u blagodetima naprednjačkog vođstva i odjednom kreće obračun s kriminalom?

Koliko se sećam, ova vlast je u više navrata najavljivala rat mafiji. Jednom nakon smaknuća kriminalca Saleta Mutavog, koji se dovodio u vezu sa visokom funkcionerkom policije. Hapsilo se prethodnih godina “na kilo”, đuture, odjednom u više gradova Srbije za bezbrojna nepovezana krivična dela, pa su posle uhapšeni brzo puštani na slobodu.

Kriminal je u svakoj pori ovog društva ustrojenog tako da se jedan čovek pita za sve, odlučuje o svemu i presuđuje po svakom pitanju, često i najbanalnijem, gotovo uvek mimo zakona i ustava

S druge strane, hapšeni su brojni pripadnici policije i Žandarmerije zbog likvidacija, dilovanja droge, tuča, ucena i drugih protivzakonskih akata. Policajac je umešan i u slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića iz Grocke. Tako da, ako je stvarno mislio da se obračuna s kriminalom, u predizbornu ili bilo koju drugu svrhu, svakako mora da počne od svojih. Jer:

Kriminal je kako se u Novom Sadu ponaša urbanistička bratija.

Kriminal je kad se sruši helikopter, a ljudi izginu zbog nečijeg ćefa za slikanjem.

Kriminal je kada se poruši pola grada, a policija ne reaguje jer se plaši struje.

Kriminal je kada u vladi sede ministri sa plagiranim doktoratima.

Kriminal je kada ministar tuži novinare, pa izbegava suđenja jer zna da je ono što su napisali istina.

Kriminal je kad se političkim protivnicima crta meta na čelo, a posle priča kako su bili nerazdvojni drugovi.

Kriminal je kada se ratni zločinci pojavljuju na TV, kada učestvuju u političkom životu ili kada im Ministarstvo odbrane štampa memoare.

Kriminal je kada se penzionerima oduzme deo penzije koju su stekli godinama izdvajajući za njih.

Kriminal je kada se bol čoveka zbog gubitka deteta koristi za nove podele u društvu i obračun s neistomišljenicima i strukom.

Kriminal je kad neko drži medije u šaci.

Kriminal je kada privatno, neobeleženo obezbeđenje davi ljude na inauguraciji predsednika, u sred Beograda.

Kriminal je kada se pare troše nenamenski.

Kriminal je kada svaku instituciju podrediš sebi.

Kriminal je kada se otvara kilometar po kilometar autoputa.

Kriminal je kada se mešaš u nešto za šta nisi stručan, od ekonomije do građevine.

Kriminal je kada se ruše spomenici kulture.

Kriminal je rehabilitacija kvislinga iz Drugog svetskog rata.

Kriminal je kada članovi porodica visokih državnih funkcionera imaju firme koje rade sa državom i zgrću bogatstvo.

Kriminal je kada otimaš reke zarad profita.

Kriminal je kada se iz državne kase plaćaju stranački skupovi, a zaposleni u državnoj upravi tretiraju kao statisti.

Kriminal je kada se planira bacanje miliona na izgradnju stadiona, dok se zatvaraju narodne kuhinje.

Kriminal je kada se ozvaniči mito za zdravstvene radnike.

Kriminal je kada se radnici reklamiraju kao jeftina radna snaga, kada ne smeju da se sindikalno organizuju, dok “investitori” dobijaju nenormalne povlastice i subvencije.

Kriminal je kako Maja Gojković vodi sednice parlamenta, ponižavajući opoziciju i uskraćujući joj svaku moguću sekundu za obraćanje građanima.

Kriminal je u svakoj pori ovog društva ustrojenog tako da se jedan čovek pita za sve, odlučuje o svemu i presuđuje po svakom pitanju, često i najbanalnijem, gotovo uvek mimo zakona i ustava. Kriminal je sveprisutan, sveprožimajući i nerazdvojan od svakodnevnog života. Zbog kriminala će ovo društvo pojesti samo sebe. Zato bi građani trebalo da budu ti koji će se obračunati s kriminalom, između ostalog i u redovima onih koji bi, kao, da ih štite. Kriminal se može pobediti samo udarcem u glavu.

Beskompromisno i uz prstvohvat revašizma.

(Autonomija, foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga