DALIBOR STUPAR: Istinu ne možete uhapsiti

Ana Lalić uhapšena je kao primer kako bi se zastrašili i novinari, ali i lekari

Priredio: Dalibor Stupar
04. apr 2020

Ekspresno hapšenje, a zatim i puštanje na slobodu novinarke Ane Lalić zbog teksta o Kliničkom centru Vojvodine koji nije bio po volji vlastima, pokazalo je ponovo da neko može izaći iz radikala ali da radikal nikad ne izlazi iz njega. Konkretno, iz preCednika. April je mesec u Srbiji, vanredno je stanje i bliži se Uskrs. Od poklapanja te tri činjenice jeza u momentu prođe svakog novinara koji se profesionalno i odgovorno bavi svojim poslom. Nije da se i drugi građani ne sete dešavanja iz 1999. godine, ali novinare to posebno pogodi.

Tada mlađahni ministar propagande Aleksandar Vučić, nakon što je doneo zloglasni Zakon o informisanju, krenuo je da ga sprovodi i obračunava se sa svima koji mu nisu bili po volji i koji su (po njegovom uvrnutom poimanju patriotizma) izdajnici. Baš april beše te 1999. godine kada je novinar i vlasnik „Dnevnog telegrafa“ i magazina „Evropljanin“ Slavko Ćuruvija izrešetan ispred ulaza u svoju zgradu. Urađeno je to pod nadzorom Miloševićeve DB, a Vučić mu je prethodno pretio osvetom.

Mesecima pre tog tragičnog događaja mediji su finansijski iscrpljivani u ponižavajućim i perverznim prekršajnim postupcima u kojima nije njima dokazivana krivica, već su oni morali da dokazuju nevinost. Da ne mračim previše, mislim da smo danas na istoj startnoj poziciji. I mislim da je Ana Lalić uhapšena kao primer kako bi se zastrašili i novinari, ali i nezadovoljni lekari koji svakodnevno rizikuju svoje i živote svojih bližnjih, radeći u nenormalnim uslovima i uz minimum opreme. Koliki pritisak trpe, najbolje pokazuje to što nisu smeli da daju izjave pod punim imenom i prezimenom, strahujući od mogućih posledica.

Jer, isti taj KCV upozorio je još pre par nedelja svoje zaposlene (sve zaposlene, uključujući i nemedicinsko osoblje) da će dobiti otkaz ukoliko razgovaraju s medijima. A na samom početku epidemije direktorka KCV prof. dr Edita Stokić odbijala je da odgovori sa koliko respiratora ta institucija raspolaže, i taj broj nije procurio dok Aleksandar Vučić nije počeo da se frlja brojkama, uprkos što je par sati ranije premijerka rekla da je u pitanju državna tajna. Gospođa Stokić je inače, i to uopšte nije nevažno, potpisnica kandidature Aleksandra Vučića za predsedničke izbore 2017. „Struka“.

Sramni intervju Ane Brnabić koji je upriličila „koleginica“ s javnog servisa drugi je deo te slagalice. Uživo smo gledali kako premijerka Ana optužuje novinarku Anu za širenje laži, kako bes izbija iz svake njene rečenice, da bi zatim poručila kako će apelovati da se ubuduće ne hapse čak ni oni koji lažu. I to je zapravo smisao ove šarade. Da tabloidi, koji na dnevnom nivou nebrojeno puta krše zakone, novinarski kodeks i sve standarde profesije, tokom pandemije mogu još bezobzirnije i pokvarenije da lažu i dižu paniku. Da se obračunavaju sa svakim kritičkim glasom, krijući nesposobnost vlasti.

Da su na vreme hapsili arhilažove Vučićevića, Mitrovića i ostale medijske toljage koje im služe za obračun s neistomišljenicima i građane drže u mraku, ne bismo ni došli u ovu situaciju. Građani bi imali više poverenja u institucije, i pratili bi preporuke struke. Problem bi imali samo oni, naprednjaci, jer u normalnim uslovima, u uslovima bez cenzure i kontrole informacija ni u snu ne bi više bili na vlasti. Njihova nesposobnost bila bi prepoznata vrlo brzo nakon 2012. i verovatno bi već na redovnim izborima 2016. godine bili vraćeni u opoziciju.

U slučaju teksta o KCV istina je pretvorena u laž zahvaljujući svojevrsnoj združenoj akciji vlasti i tabloida, iako je navodne neistine u Aninom tekstu bilo lako demantovati. Pokrajinski sekretar je jutro nakon njenog hapšenja upriličio konferenciju za novinare, na kojoj je medijima histerično objašnjavao kako je Ana sve slagala, kako im od opreme ništa ne fali. Umesto da je jednostavno poveo prisutne snimatelje i fotoreportere u te prepunjene i opremljene magacine i dozvolio im da snime i fotografišu tu silnu opremu. Fotografija vredi više od hiljadu reči, zar ne? Dakle, nekoliko kadrova dupke punih magacina ućutkalo bi sve neverne tome. Jedino što mi pada na pamet kao razlog da se to ne uradi jeste da takvi magacini iz bajke ne postoje u KCV.

Nadu uliva to što je Ana puštena iz pritvora, a što se poklopilo s reakcijom Tanje Fajon i drugih evropskih zvaničnika, te međunarodnih novinarskih udruženja. Ukinut je i sporni zaključak Vlade Srbije o uvođenju cenzure. Zahvaljujući novinarima poput Ane Lalić, vlada će provesti besane noći pokušavajući da zataška istinu. Ćutaće, kriće podatke, kažnjavaće potencijalne sagovornike, na sve moguće način pokušaće da zataškaju pravo stanje. Terorom, pretnjama, ucenama i drugim oružjima iz radikalskog asortimana očigledno neće uspeti u svom naumu. Nisu uspeli ni prošli put, samo su ubrzali sopstveni kraj. Ima ona pouka iz Jevanđelja po Luki (meni je draža verzija Bjesova):

Ništa nije skriveno što se neće otkriti,

Ni tajno što se neće doznati.

Svaka reč, svaka misao

I svako delo.

Sve će se doznati.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga