DALIBOR STUPAR: Huškač

Jednostavno radi jedino što zna, zavađa i profitira na sukobu

28. mar 2020

Karlo Veliki, Pipin Mali, Ivan Grozni, Aleksandar Veliki, Atila Bič Božji, Jovan bez Zemlje, Dušan Silni, Uroš Nejaki, Balkanski kasapin… sve su to vladari koji su u mitskim predanjima i istoriji svojih naroda ostali zapamćeni po nadimcima koji možda i nisu bili u skladu s predstavom koju su oni o sebi imali. Vladar Srbije Aleksandar Vučić takođe brine o tome kako će ostati upamćen za pokolenja. Iz njegovih nastupa jasno je da bi želeo da nam u kolektivno sećanje ostane urezan kao mesija, oslobodilac ili makar kao Tito.

Međutim, problem je što on o sebi i svojoj vlasti ima potpuno drugačiju percepciju od građana kojima vlada i koje, uz maksimalan osmogodišnji trud, još nije u potpunosti uspeo da pretvori u podanike. Ipak, uspešno ih je izdelio i tu mu se zaista nema šta zameriti. Uradio je to maestralno.
Ali, potezom koji mu drastično olakšava vladavinu doveo je sebe u poziciju da nakon odlaska s vlasti ostane upamćen prvenstveno po lošem. Brojne su grupacije koje mu zameraju različite stvari, u skladu s tim brojni su i potencijalni nadimci kojima će ga istorija eventualno počastiti. Izdajnik je jedan od mogućih, jer ga poštovaoci nacionalne mitomanije tako vide zbog odnosa prema Kosovu. Nema veze što je ono de facto samostalno postalo još za vreme njegovog prvog mandata (iako je tada dužio medije). Tu dolazimo do drugog problematičnog aspekta njegove vlasti zbog kojeg bi mu pristao nadimak Gušitelj medija, Ubica slobodne reči ili možda Slobin propagandista. Huškač bi se odnosilo na period pre vlasti, kada je diljem SFRJ nastupao u dresu Srpske radikalne stranke i podsticao građane na učešće u predstojećem krvoproliću. Mada, Huškač se uklapa i sada jer radikalski šinjel zapravo nikada nije ni skinuo. To što nakon ovog huškanja (verovatno) neće biti rata, ne umanjuje njegovu krivicu. Ipak, sve međusobno sukobljene grupacije građana u nekom momentu su mu zamerile istu stvar – nepoštovanje Ustava.

Jeste, onaj Ustav Republike Srbije koji je je napisan i usvojen na razbojnički način, zahvaljujući histeriji vlasti i dvodnevnom i jednonoćnom „glasanju“. Napisan ucenom umesto kosenzusom. Lažan od same svoje preambule, loš je zbog brojnih kontradiktornih odredbi. Ustav je akt koji vrši segregaciju građana čiju državu konstituiše na Srbe i ostale. Uprkos tome, on je važeći i svaki građanin, pogotovo onaj koji je na funkciji nekog državnog organa, da ne kažem predsednika, obavezan je da ga poštuje i primenjuje. Ovaj naš to ne radi. Lomi ga i krši, uništava ga naprekidno, po nekoliko puta dnevno. Jer, uprkos tome šta najviši pravni akt detaljno propisuje simbolične ingerencije predsednika Republike, Vučić je taj koji optužuje, osuđuje ili oslobađa. On je taj koji proglašava vanredno stanje zbog virusa, on nabavlja respiratore, on proglašava državne tajne, pa ih javno saopštava u televizijskim emisijama i na konferencijama za medije. On obećava pomoć penzionerima i povećanje plata zdravstvenim radnicima. On odlazi iz zemlje, pa ne biva upućen u samoizolaciju. On govori šta će vlada da radi i koje akte da donese, pa onda on donosi mere, da bi ih zatim u direktnom prenosu ukinuo. On raspisuje izbore, prikuplja potpise za svoju listu i vodi izbornu kampanju i pre i tokom vanrednog stanja. Mada, ne možemo mnogo da mu zamerimo – on jednostavno radi jedino što zna i što je i do sada radio – zavađa, pa profitira na sukobu. Tako se pažnja i krivica s nesposobne države, prebacuje na različite kategorije građana.

Najnovije je huškanje na gastarbajtere koji se vraćaju kući i kojima, iz usta ministara Lončara, Vučić poručuje da su doneli virus u Srbiju, zamera im što su je prethodno napustili, a sad se vraćaj da se „besplatno leče“. Dijaspora godišnje u Srbiju pošalje između tri i četiri milijarde evra. To je novac bez koga bi brojni građani bukvalno umrli od gladi u Vučićevom zlatnom dobu. I, ako ni zbog čega drugog, samo zbog toga imaju prava da se leče ovde. Ne mogu biti dobri samo na biračkom spisku. Dovraga, nisu svi imali mogućnost da odu zauvek. Brojni su oni koji u Evropi borave periodično, po nekoliko meseci. Upravo oni su među prvima ostali bez poslova i normalno je da se vraćaju kućama. To bi Vučić&Co trebalo da razumeju.

Ipak, postoji par grupacija kojima Vučić ne sme da kaže ništa. Koje tetoši i zaliva, ne bi li bile što bujnije. „Navijači“ su jedna od njih, a SPC je druga. Više se ne libi da to javno i prizna. I dok se svakodnevno izdire na građane, medije, opoziciju i sve koji ga nerviraju, ponašanje SPC mu ne smeta. Crkvi koja je proteklih dana došla u žižu javnosti zbog potencijanog širenja zaraze preko pričešća, i uprkos činjenici da je već nekoliko sveštenika obolelo od korona virusa, Vučić preko svojih zastupnika u Vladi Srbije šalje PREPORUKU, da poštuju zakon i mere koje je država propisala. Dakle, nema pretnji krivičnim prijavama, nema urlanja, nema prozivanja poimence. Samo preporuka. Ako hoće, da poštuju mere. Crkva to odlično razume i uzvraća arogantnim saopštenjima i intervjuima svojih velikodostojnika, napadajući kritičare. A posle će iz budžetske rezerve da kane još koje milionče i simfonija može da se nastavi. Sreća je jedino što istoriju ne interesuju dnevnopolitičke zavrzlame, pa će svima dati po zasluzi. Još samo da to dočekamo.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga