DALIBOR STUPAR: Gužva u trci za najsrBskiju listu

Terminalna faza fašizacije društva

13. feb 2020

Vođa zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj Goran Davidović okončao je egzil u Italiji, gde se čitavu deceniju skrivao od sopstvene pravne države. U međuvremenu ga je ona, po svemu sudeći zabrinuta za svoju dečicu patriJotskog usmerenja, oslobodila zahvaljujući pravnim začkoljicama i omogućila mu da joj s mrskog Zapada konačno doleti u majčinski zagrljaj.

Umesto dosadašnjeg trovanja preko društvenih mreža, najavio je učešće na lokalnim izborima, a kampanju je započeo odmah po prispeću u Srbiju fotografišući se sa svim likovima sa ekstremno nacionalističko/antivaksersko/ huškačko/relativizatorske scene. Namah je pripušten na nacionalnu frekvenciju, u duetu sa saborcem koji je onomad umalo dehidrirao na N1.

Šta su razmatrali na Srećnoj TV, zaista ne znam. Nemam stomak za takve “emisije”. Ali, šta bi to moglo biti osim relativizacije njegove krivice i fašističkih ideja, uz prstohvat veličanja nacističke ideologije pod krinkom pariotizma, te kašičicu ugroženosti vaskolikog srBstva u Crnoj Gori i šire. I gle čuda, neonacista je opran. Nema veze što je odležao godinu dana zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i što mu je nakon toga Ustavni sud zabranio organizaciju, jasno je odredivši kao neonacističku.

U Novom Sadu će na izborima očigledno biti gužva na desnici. Pored redovnih učesnika poput Miroslava Parovića i njegovih Dveri/Zveri/Trećih Srbija, tu su i Milica Zavetnica, te Srpska desnica koja je od opskurne grupice postala partija. Obožavaoci ikonografije Trećeg rajha, domaćih kriminalaca i ratnih zločinaca, javnosti predstavljeni kao ljubitelji i zaštitnici životinja koji se odazivaju na zlokobno ime Levijatan, takođe su najavili učešće na izborima u glavnom gradu Vojvodine.

Krajiška nacionalistička ekipa imaće Bokana, osuđenog za trgovinu uticajem i neosuđenog za kupovinu glasova zahvaljujući starom srpskom običaju zastarevanja krivičnog dela. Srpska radikalna stranka tradicionalno u Novom Sadu ima veliki broj glasača, a desnu ekipu upotpunjuje i živopisna družina zvana Pokret obnove Kraljevine Srbije. Fale samo Obraz i Srbska čast. (Dveri su odsutne jer promovišu bojkot).

Dakle, prosečni srBski nacionalista iz „Severne Srbije“ imaće pred sobom više lista nego što zna padeža, te se postavlja pitanje kako će glasati. Možda će tokom predizborne kampanje biti organizovane nekakve kvalifikacije za najpatriotskiju listu? Ili će Saruman da blagoslovi najpravovernje? Pre će biti da brojanje glasova uopšte nije važno, već pre svega efekat straha koji će proizvesti plakati, mitinzi i noćni radovi nabrojane ekipe?

Šta ima veze, reći će neko. Treba da se čuju i druge ideje, dodaće drugi. NE. Normalizacija nasilja i fašističkih ideja u javnosti i veličanje zločina NISU “druga strana”. To nije tekovina demokratije. Na žalost, ovo danas je tek terminalna faza fašizacije društva i države koja traje decenijama. Počelo je to još krajem osamdesetih Memorandumom SANU, nastavljeno ratovima devedesetih u kojima su za heroje proglašeni kriminalci i vikend ratnici koji su išli da kradu belu tehniku i automobile.

Malo zatišje zavladalo je oko 2000. da bi se ubrzo krenulo istim putem. Uprkos otkrivanju masovnih grobnica po policijskim poligonima, hladnjača i haškim presudama… izostala je jasna osuda zločinačke politike devedesetih i dugogodišnjih zatvorskih sankcija za odgovorne. Bujali su mitovi ispredani kraj ognjišta. Država je učestvovala u skrivanju haških optuženika, a nakon presuda radila na umanjivanju njihovog značaja i negiranju krivice. “A šta su oni nama radili” postala je nacionalna mantra.

Paralelno s tim rehabilitovani su kvislinzi, Nedić za sada još ne, ali mnogi manje važni da. Neke je čak SPC prekomandovala u svece. Državna komisija tragala je u svojevrsnom rijalitiju za kostima Draže Mihailovića, a niko od zvaničnika nije se potrudio da objasni kako Čiča nije zvanično rehabilitovan i nevin, već da mu je samo poništeno suđenje zbog navodnih proceduralnih grešaka. Država je izjednačila prava partizana i četnika.

Kao da to nije dovoljno, Republika Srbija preduzela je još par koraka – Ministarstvo odbrane u ediciji ”Ratnik” izdaje knjige osuđenih ratnih zločinaca, a neki od njih držali su predavanje na Vojnoj akademiji. Tužilaštvo za ratne zločine bilo je obezglavljeno više od godinu dana, na šta je upozoreno i iz Evrope. Vođin politički otac zadržao je mesto u parlamentu uprkos pravosnažnoj presudi za proterivanje Hrvata, gostuje redovno po televizijama sa svojom zločinačkom sabraćom i negira zločine. U takvom ludilu nije čudo što smo na kraju došli do neskrivenih fašista i neonacista.

Zato, kako god da se okonča izborna kampanja i kakvi god rezultati da budu na izborima, ko god od navedenih promicatelja fašizma uđe u neki od parlamenata, neće to biti iznenađenje ni za koga. Jedino iznenađenje koje ova zemlja može da doživi jeste da, nakon što ovaj gnojni čir konačno pukne, na vlast dođe neko ko će zaista imati volje i snage da sporovede dubinsku denacifikaciju društva! Razbijanje mitova mora biti temeljno sprovedeno, a veličanje zločinaca iz Drugog svetskog i ratova devedesetih zaustavljeno. I kažnjivo. Institucija po institucija, partija po partija, organizacija po organizacija, sve mora biti očišćeno. Ili nas jednostavno biti neće. Izbor nije težak – on je jedini moguć.

(Autonomija)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Ispirač
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga