DALIBOR STUPAR: Ćirilizatori i negatori

Kad dođe vreme za polaganje računa, Vojvođani da ih ispostave svima i na ćirilici i na mađarskom

06. feb 2020

„Сзабадкаи Козкорхаз, Сзабадка“, „Опћа болница, Суботица, Суботица“. Nije dečja zezancija, nije deo diktata na pripremnom kursu mađarskog jezika koji se radi isključivo zbog dobijanja njihovog EU pasoša, a nije u pitanju ni lažno hrvatstvo u cilju sticanja EU putovnice. Reč je, znam da znate ali neophodno je ponoviti, o zvaničnom memorandumu Opšte bolnice Subotica na kojem je nedavno izdato saopštenje te ustanove.

Na brljotinu s pravopisom reagovao je subotički odbor Saveza vojvođanskih Mađara, tražeći od direktora da „bez odlaganja povuče izdato saopštenje i da postupi u skladu sa važećim propisima“, te da se „ismevanje i izrugivanje mađarskog i hrvatskog jezika“ ne ponovi. Podsetili su da je na teritoriji grada Subotice, pored srpskog jezika, u službenoj upotrebi i mađarski i hrvatski jezik i njihovo pismo. Uprava subotičke bolnice izvinila se zatim zbog „tehničke greške“ navodeći da je iznenađena reakcijom i tvrdnjama „da se radi se o svesnoj povredi važećih propisa“. Ni reči o eventualnom preispitivanju odgovornosti ili, štajaznam, mogućoj kazni za aktere ove bedastoće.

Da li stvarno postoji neko u ovoj zemlji ko veruje da je u pitanju „tehnička greška“? Da preciziramo, ta bruka stoji u zaglavlju dokumenta. U memorandumu koji ne piše svaki put iznova ko stigne, već se samo kopira iz dokumenta u dokument. Još se mučenik potrudio da na ćirilična slova stavi tačke i crte svojstvene mađarskom pravopisu, dakle – nije to neko odradio ofrlje, levom rukom na kraju radnog vremena. Neko se potrudio da posrbi zaglavlje memoranduma zvanične javne institucije. I prošlo mu je dok ne videše Mađari. I Hrvati.

Svega nekoliko dana kasnije, razbijeni su prozori na zgradi Hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Stjepan Radić“ u Novom Slankamenu i ispisano četiri S. Počinilac je brzo uhvaćen i određen mu je pritvor. Onda se otkrilo da je nekoliko dana ranije, na Svetosavskoj akademiji u Kanjiži, tamošnji protojerej SPC Jovica Mojsilović održao pravi šovinističko-huškački govor, vređajući čak i neke od prisutnih. Govorio je uvredljivo o Martinu Luteru, „luzerima“ i „tuđim ideologijama“, posprdno se obraćao Srbima koji su „zbog toga što nemaju grama mozga ili, ne daj Bože, što su glupavi ili prosti ili zbog bračne postelje ili kreveta, zaboravili su ko su im bili roditelji, očevi, majke, braće i sestre“.

Onda je gradske vlasti prozvao za to što još nisu postavili spomenik kralju Petru, upozorivši ih da će ako to ne urade dobiti spomenik od 10 metara „pa ćete svi morati da ga gledate“. Takođe, u više navrata je izgovarao Srpska Kanjiža, Srpski Horgoš i Srpski Martonoš, iako su sve to mesta s ubedljivo većinskim mađarskim stanovništvom. I zvanično bez prideva srpski. I ovog puta je reagovao SVM, tražeći od lokalnih naprednjaka da se ograde od govora sveštenika, na šta je SNS odgovorio da je sveštenik nakon službenog govora izneo svoj lični stav, koji nije njihov i od koga se „apsolutno ograđuju“.

Ograđivali se oni ili ne, upravo ovo je rezultat naprednjačkog truda 24/7 da posrbe Pokrajinu i da joj pobrišu mnogostruke identitete, uz nametanje lažnih zastava i grbova, svečanih datuma i praznika. Trude se da je oblikuju spram jedne nacije. Ovakve stvari se dese kada se turaju spomenici kralju gde im mesto nije, kad se podstiče preimenovanje gradova ne bi li se zatrlo još malo preostale antifašističke prošlosti. Kada horde nekažnjeno škrabaju saobraćajne znake s imenima gradova na jezicima ljudi koji tu žive generacijama. Kada se murališe izmaštani jednonacionalni raj.

Druga je stvar što mi je baš drago što je SVM morao da se konačno oglasi par puta za redom. Taj tihi, ćutljivi brat blizanac SNS-a koji, nevidljiv za većinsku populaciju, jednakom agilnošću satire sopstvene sunarodnike ako se drznu da drugačije delaju, da čak i pomisle van uspostavljenog kaveza. Godinama se već guši sloboda medija na mađarskom jeziku. Istovremeno ćuti na razaranje Novog Sada i drugih gradova AP Vojvodine, pa i same Pokrajine, sve dok mu se zauzvrat ne dira u severnobački zabran i manjinsku samoupravu.

Red je zato bio da i na svojoj koži iskuse nešto od zlatnog doba koje nam njihovi koalicioni partneri na svim nivoima uteruju, evo, već osmu godinu. Ima ona o đavolu i tikvama. Niko ih nije terao (ili bar ne znamo da jeste), pa će sami biti krivi za sve što će im se eventualno dogoditi. Ali, sukobi SNS i SVM o kojima se sporadično može pročitati u medijima, ni na koji način ne mogu biti opravdanje za brutalnu uvredu nanetu celoj jednoj nacionalnoj manjini karikiranjem njenog pravopisa. Ili preimenovanjem naziva mesta u kojima živi.

Ali, kada se radi par funkcija uhvatiš u kolo sa nečastivim, onda zaslužuješ svaku nesreću koja te pogodi, a koju građani uveliko trpe, dok ti ćutiš. Jer, kada se predstavljaš kao ekskluzivni zastupnik jedne čitave populacije, onda moraš da s njom deliš i zlo, ne samo dobro. Sever Vojvodine se prazni već trideset godina. Počelo je to sa deobom sendviča za uz put. Ovoga puta u „podeli sendviča“ učestvuje i SVM jer iz sopstvenog interesa ćuti (još mu i tercira) na zlo koje je uspostavljeno 2012. godine i koje je ovih dana stiglo i do njihove zajednice. E, to valja imati na umu. Pa kad jednom dođe vreme za polaganje računa, preostali Vojvođani da ih ispostave svima bez izuzetka. I na ćirilici i na mađarskom.

(Autonomija)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Druga runda
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga