DALIBOR STUPAR: Budžet – čarobni džak bez dna

Pare iz budžeta se rasipaju za političku promociju, pranje savesti i brljotina...

25. apr 2019

Odluka Vlade Srbije da milion evra izdvoji za obnovu crkve Notr Dam u Parizu je primer državne politike, veliki simbol i naših promena, kao i našeg prijateljstva – rekao je ministar finansija Siniša Mali za TV Prva. Ova odluka izazvala je oprečne reakcije građana. Sekularna država daje novac za obnovu verskog objekta u drugoj državi? Zvuči blesavo, mada Notr Dam nije samo verski objekat. On je jedno od najznačajnijih dela svetske kulturne baštine i kao takvo zaslužuje pomoć svih, vernika ili nevernika. Solidarnost među državama mora da postoji, makar i simbolična. To niko ne spori. Sporno je što mi, čini se sve češće, gasimo požare i ispravljamo brljotine zavlačenjem ruke u državnu kasu.

Ne mogu se oteti utisku da je izdvajanje za Notr Dam, za koji je već skupljeno milijardu evra od strane najbogatijih francuskih biznismena, zapravo pranje zbog skandalozne reakcije državnih tabloida i packe koju im je uputio ambasador Francuske u Beogradu. Likovanje zbog požara, povezivanje nesreće s božjom kaznom iz dnevnopolitičkih i nacionalističkih interesa nešto je što nas je sve osramotilo. I, da se operemo, pala je odluka da se hitno uplati milion evra. Što se tiče prijateljstva, podsetiću da Spomenik zahvalnosti Francuskoj svako malo neko zapiša, umota u ponjave ili vandalizuje grafitima, čim mu se ne svidi neka odluka ili reakcija iz te zemlje.

Pre nekoliko godina Srebrenici je namenjeno pet miliona evra. Da li je u pitanju bilo pranje savesti? Ne bi to bilo čudno, jer novac je dao onaj koji je, dok je u Srebrenici trajao strahoviti masakr, sa skupštinske govornice poručivao: „100 muslimana za jednog Srbina“. Mile Dodik je za Republiku Srpsku već iskamčio milione i milione evra „pomoći“, u martu ove godine čak 32! Nejasno je šta se tačno plaća tim novcima – lojalnosti vlastima u Beogradu, ćutanje o prljavim poslovima ili je u pitanju podstrek za dalje igranje uloge remetilačkog faktora u BiH, odnosno regionu?

Prošle godine Srpska pravoslavna crkva se pobunila zbog Kosova, patrijarh Irinej je javno poručio da nema podele Kosova i da Srbija ne sme da odustane od borbe da ga sačuva. Ubrzo je na račun SPC leglo 10 miliona naših evra za Hram Svetog Save, čuj mene Skadar na Bojani, Hram Svetog Save i patrijarh je namah promenio ploču. Napao je demonstrante i poručio da se Vučić kao lav bori za Kosovo.

Slično je i sa zakonom o švajcarcima: nema veze što iz udruženja oštećenih upozoravaju da država nema potrebe da se angažuje i izdvaja sopstvena sredstva, već da samo banke moraju da se odreknu ekstraprofita, predložen je zakon po kome će banke, koje su već višestruko zaradile, dodatno dobiti i iz državne kase. Preko 11 milijardi dinara će to koštati sve nas. Ispravlja se nečija brljotina i stvara dodatni animozitet među građanima, jer se svako opravdano pita što bih ja plaćao nečiju grešku, zabludu ili kockanje?

Da ne bude kako su ovi najgori (mada jesu). Pamtim i kako je izvesni Miladin Kovačević napravio sranje u SAD, pa je iz budžeta isplaćeno milion dolara zbog njegovog bekstva od pravde. Nismo saznali zbog čega je za Srbiju bilo toliko važno da on izbegne suđenje. Svi mi poreski obveznici dali smo naših milion dolara za njega, a da nam nikada nije objašnjena važnost Miladina Kovačevića na slobodi.

Čim je na račun SPC leglo 10 miliona naših evra za Hram Svetog Save, patrijarh je promenio ploču: napao je demonstrante i poručio da se Vučić kao lav bori za Kosovo

Očigledno je da se previše lako zahvata iz zajedničke kase za gluposti i lične interese, dok se stvarni problemi sklanjaju po strani. Svi se prave da ne shvataju da budžet Republike Srbije nije čarobni džak bez dna iz kojeg može da uzme ko koliko hoće. Bez ikakvih posledica za loše odluke i bez otplate uzetog „kredita“. Istovremeno, sredstva za socijalu, decu, porodilje i trudnice smanjuju se i ukidaju, pa te kategorije postaju još ugroženije. Nikad nema dovoljno za prosvetu, zdravstvo, nauku ili kulturu. A svako u svojoj lokalnoj sredini može bez naročitog napora da se seti bar pet stvari za koje bi novac koji vlast rasipa za na svoje hirove mogao da se potroši učinkovitije, kvalitetnije i potrebnije.

Evo, na primer, Novi Sad nema gradsku bolnicu! Građani glavnog grada AP Vojvodine su tako građani drugog reda, jer ne mogu poput ostalih da se leče u sopstvenoj bolnici. Somborci, Zrenjaninci, Pančevci i ostali mogu, a kad situacija to zahteva, šalju ih u Klinički centar Vojvodina. Novosađani imaju samo Dom zdravlja i KCV, u kome se leči i ostatak Vojvodine. Novac koji se olako troši za političku promociju mogao bi da se uloži u ovakav jedan projekat. Time bi Novosađani dobili nedostajući nivo zdravstvene zaštite, a KCV bi se rasteretio, pa bi i ostali građani AP Vojvodine imali kvalitetnije zdravstvo. Bukvalno, svi bi bili na dobitku.

Ali, umesto da iz budžeta Pokrajine i Grada, a što da ne i iz Republike, finansiramo izgradnju bolnice, mi pare rasipamo za političku promociju i besmislene pomoći. A upravo smo mi ti kojima je pomoć potrebna. Eto vam promocije. Sprovedite nameštene tendere, neka bolnicu projektuju i grade vaše firme, neka opremu nabave vaši povlašćeni dileri, zaposlite u nju stranačke kadrove, samo je već jednom sagradite! Ne trošite novac uzalud.

Ako se ne dozovete pameti, onda se iskreno nadam da ćete u najavljenoj izgradnji nacionalnog stadiona učestvovati lično, kroz društveno koristan rad u okviru kazne. I da ćete sve ostale brljotine konačno platiti sopstvenom imovinom. I slobodom.

(Autonomija; foto: pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Potop
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga