DALIBOR STUPAR: Bitka iz koje nema povlačenja

Kad se male ruke slože...

Priredio: Dalibor Stupar
20. sep 2020

Samoorganizovani građani, njih par stotina, presekli su juče katance na nelegalnoj ogradi koju je preko žute planinarske staze na Fruškoj gori postavio vlasnik kompanije Galens, koji je ujedno i vlasnik dvestotinak parcela kraj kojih ta staza prolazi, uključujući i vidikovac Kesten. Pokret „Odbranimo šume Fruške gore“, koji godinama bije bitku protiv nelegalne seče šume koja se odvija u Nacionalnom parku, a iza koje se kriju bogati pojedinci, takozvani investitori, Srpska pavoslavna crkva, pa i sam Nacionalni park, jer mu zakon dozvoljava da se izdržava sečom šume i prodajom drveta, pozvao je građane da se priključe tom oslobađanju i to se juče i dogodilo.

Iako u Pokretu tvrde da Galens nije imao pravo da stavi ogradu i kapiju na stazu, pozivajući se na nalaz inspekcije, iz te kompanije ističu da nikakva žuta planinarska staza ne postoji u Republičkom geodetskom zavodu, ali da će planinarima, uz najavu, biti omogućen pristup. Odlučnost građana naterala je vlasnike kompanije Galens, da se javno oglase, a oni su saopštili i da su na kupljenim parcelama formirali poljoprivredno gazdinstvo na kom nameravaju “da žive sa porodicom i bave se stočarstvom i pčelarstvom, te da ne postoji razlog za bojazan građana da bi tu mogli nići veći stambeni ili turistički objekti”.

Dakle, nakon što su od Novog Sada napravili urbanističkog monstruma, naravno ne besplatno, povući će se na svoje imanje u prirodi, daleko od gradskog zagađenja kojem su i sami kumovali i uživaće u pogledu na nekada lepi, a danas betonski Novi Sad? Odličan plan. Nadajmo se da se neće ostvariti.

Ovaj slučaj, na sreću, nije jedinstven. Sećamo se još svi, slična akcija, prva ovog tipa, sprovedena je pre oko mesec dana na Staroj planini kada su se građani organizovali i otišli u Rakitu da odrade posao koji je inspekcija odredila, a nadležni bojkotovali. Građani su tada otkopali i probušili cevi jedne od minihidroelektrana koja je, uprkos odluci pomenute inspekcije, odolevala zbog tradicionalnog odugovlačenja države. Poučeni, verovatno, iskustvom sa Kopaonika gde je nelegalno izgrađeni objekat u zaštićenoj zoni godinama odolevao, a njegov tajanstveni vlasnik za to vreme zgrtao novac, građani su sami preduzeli neophodne korake.

Istog dana kada je na Fruškoj gori oslobađana planinarska staza, građani Bora protestovali su zbog zagađenja vazduha. Nisu blokirali ni rušili ništa, samo su tražili da im se ispuni osnovno ljudsko pravo na zdravu životnu okolinu. Očigledno je da je ovo samoorganizovanje jedini put. Ne protesti pred skupštinama, lokalnim ili republičkom, zgradom vlade ili nekog ministarstava, to ih očito ne boli. Trebalo bi stoga primeniti strategiju za pritisak svakog točkića ovog režima ponaosob. Blokirati kontraverzne investitore, izvršitelje, fabrike/zagađivače, zatim lokalna tužilaštva, inspekcije, sudove…

Eto, već za par dana nove šanse da građani stanu na stranu pravde. Svetla naspram mraka. Naime, u sredu će, u Osnovnom sudu u Vrbasu biti održano ponovljeno suđenje protiv članova Saveta mesne zajednice Lipar koji su optuženi da su, odlukom da ne predaju lokalni vodovod izgrađen samodoprinosom, zloupotrebili položaj. Prva presuda istog suda oglasila ih je krivim i kaznila sa godinu dana zatvora uslovno. Viši sud u Somboru ukinuo je tu presudu, te naložio novo suđenje.

Šta su oni to tako ružno uradili – pitali su svoje građane, ko što zakon i zapoveda, i poslušali zatim njihovu odluku da se vodovod ne daje. E, a kad Liparčani nisu popustili pred dugogodišnjim pretnjama, i kada su u borbi za svoju mesnu zajednicu pobedili SNS sa 11:0, neko je odlučio da za to moraju biti kažnjeni kao primer celoj Srbiji. Advokat optuženih tvrdi da je slučaj upravo zastareo 19. septembra, pa ipak je suđenje zakazano za 23. Izgleda da pravda ovde nije ni bila cilj, već slamanje ljudi koji imaju kičmu i koji su se, svesni šta ih čeka, usudili da kažu da ne može. Ne damo! To im je bila greška, jer zna se dobro da u ovoj zemlji samo jedan može da nešto ne da, uprkos zakonu.

Ne bi zato bilo zgorega da se i u ovom slučaju neki građani samoorganizuju, dođu pred sud i pokažu Liparčanima da nisu sami. Kad se već nisu organizovali da pobede u svojim mesnim zajednicama i odbrane ono malo preostale slobode, da bar stanu uz one koji to jesu uspeli. Da pokažu da je dosta i da neće dozvoliti da bahati više oduzimaju čak i osnovne životne resurse poput vode i vazduha. Jer, šta građanima onda preostaje? Čemu služi goli život kad nemaš ništa drugo?

Pružiti podršku oštećenima, nemoćnima, onima na koje se država sručila svojim izvitoperenim poimanjem moći i prava, a mimo pravde, jeste obaveza svakog slobodomislećeg čoveka. Hrabrimo zato jedni druge. Jer, u takvim slučajevima ni gebelsovska mašinerija vlasti neće moći da koristi svoja tradicionalna oružja. Neće, jer protest protiv zagađenja vazduha ili pokušaj da se zadrži sopstvena vodovodna mreža koja je izgrađena odricanjem samih građana nije pokušaj smene vlasti, a još manje se može tumačiti kao napad na Aleksandra Vučića, što je omiljena teza toaletoida i režimskih funkcionera.

To je bitka za život i budućnost nas i naše dece. To je bitka iz koje nema povlačenja, ma ko stajao s druge strane. Kad se male ruke slože, sve se može, sve se može…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Vizura i cenzura
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga