DALIBOR STUPAR: Balkanska “izvinjenja” ili kako nam je Štajnmajer održao lekciju

Srbija se sama ispisala iz antifašizma

05. sep 2019

Obeležavanje 80. godišnjice od početka Drugog svetskog rata, u poljskom gradu Vjelunju, prošlo je ove godine bez Srbije, ali i Rusije. Tačne razloge za to znaju samo Poljaci i njima na čast je da li je dnevna politika prevagnula nas istorijom. Aleksandar Vučić je srceparajućom izjavom ustanovio da to što Srbija nije pozvana u Poljsku predstavlja revizionizam zato što Srbija „mora da bude kažnjena, jer je saveznik Rusije“.

Ne, gospodine predsedniče, to nije revizionizam. Revizionizam je kada se izjednače partizani i četnici. Revizionizam je kada se sudski rehabituju koljači i kvislinzi i kada im se dižu spomenici. Kada nadležni ćute na javna postrojavanja četničkih paravojnih odreda. Revizionizam je kada mediji objavljuju romansirane biografije kvislinga, a ruše se spomenici iz NOB-a. Zbog takvih i sličnih tendencija, Srbija se sama ispisala iz antifašizma.

Takođe, revizionizam je kada menjate ime Zrenjanina u Petrovgrad. Revizionizam je “tradicionalna” zastava AP Vojvodine. Revizionizam je kada vladin avion ide po haške osuđenike i kada oni predaju na Vojnoj akademiji. Kada se aktivno bave politikom i prete da će zločine ponoviti. Revizionizam je kada Ministarstvo odbrane izdaje knjige ratnog zločinca. Revizionizam je kada premijerka Ana Brnabić javno negira genocid u Srebrenici.

Inače, u Poljskoj su Srbiji očitane čak dve lekcije. Prvu sam pomenuo malopre, a o drugoj, važnijoj, predavanje nam je održao predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer na svečanosti održanoj u Vjelunju, prvom gradiću u Poljskoj koji je nacistička Nemačka bombardovala pre objave Drugog svetskog rata.

– Cinizam nemačkog agresora bio je bezgraničan, posledice strašne, ali bez obzira na to, nema mnogo Nemaca koji znaju za događaje u Vjelunju i došlo je vreme da se to promeni. Vjelunj mora da ostane u našim mislima i srcima. Prošlost ne može da se zaboravi. Ona ne prolazi. Želimo to da pamtimo i prihvatamo tu odgovornost koju nam nameće naša istorija – kazao Štajnmajer. Nemački predsednik je prvo na nemačkom, a potom i na poljskom jeziku rekao je da odaje poštu žrtvama napada na Vjelunj, poljskim žrtvama nemačke tiranije i moli za oproštaj.

Da su nemački političari poput balkanskih, nakon Štajmajerovog postupka, opozicioni desničarski AFD bi organizovao moleban tokom kojeg bi centar Berlina bio razlupan i opljačkan, zidovi širom Nemačke bili bi ispisani grafitima “Izdaja”, “Gdanjsk je Nemačka”, “Hitler nemački heroj”, “Nemci nisu genocidan narod”, “Drugonemci raus”… A da je i Štajmajer poput naših političara, on se ne bi ni izvinio, već bi upotrebio univerzalni “a šta su oni nama radili” argument. Podsetio bi ih da im se, iako nije imao nikakvog razloga za to, još ’71. izvinio tadašnji kancelar Vili Brant. Ali pošto Nemačka nije Balkan, u njoj je još pre Brantovog čina ustanovljen Dan sećanja na žrtve nacizma – 27. januar, dan kada je Crvena armija oslobodila Aušvic 1945. Svega dvadeset godina posle rata! Na Balkanu, 25 godina protiče od Dejtona, a rat se i dalje vodi, za sada u mestu.

Zamislite sada, što bi rekli Montipajtonovci, something completely different:

Vučić ode u Srebrenicu i ne provocira, ne glumi žrtvu, javno stane za govornicu i kaže:

– Ratko Mladić nije nikakav heroj, on je običan zločinac koji je u ime Srba počinio genocid. Nakon rata skrivao se kukavički 15 godina, puštajući da ispaštaju i njegova porodica i svi građani Srbije. On i svi slični njemu naša su sramota. Molim vas da nam oprostite, iako to nije radio u naše ime. Pružam vam ovde javno ruku i nudim mir, mir koji čekamo već tri decenije.

Ili zamislite da Kolinda Grabar Kitarović ode u Jasenovac, zajedno s predstavnicima Srba, Jevreja, Roma, pa u direktnom prenosu na HTV-u zamoli za oproštaj:

– Nezavisna država Hrvatska bila je kvislinška i fašistička država koja je svoje građane druge nacionalnosti, veroispovesti i političkog opredeljenja ubijala… Tokom raspada SFRJ imali smo pokušaj njenog ponovnog uspostavljanja i istog postupanja s hrvatskim građanima. Sproveli smo etničko čišćenje. Za dom premni nije stari hrvatski, već ustaški pozdrav, te će kao takav biti sankcionisan u svim prilikama. Izvinjavam se porodicama žrtava i pružam im ruku pomirenja.

Ili Bakir Izetbegović:

– Izvinjavam se za sve zločine koje je režim pod vođstvom mog oca učinio i sve porodice stradalih molim za oproštaj. Naser Orić nije nikakav heroj, on je ubica i zločinac koji je svojim ponašanjem sukrivac za stravična dešavanja u Srebrenici i okolini. Molim vas da krenemo zajedno napred, a neka nam zločini ostanu kao opomena za buduća vremena, da se nikad ne ponove.

Da imaju imalo Štajnmajerovog dostojanstva, ovakve izjave balkanskih političara ne bi bile samo plod mašte. Tek kada budemo ovako nešto čuli svojim ušima i videli svojim očima, znaćemo da nismo Evropa samo geografski. Do tada, trajaće egzodus u Nemačku. Što i ne bi, ta zemlja nam godinama drži lekcije, moralne i ekonomske, pa i političke.

P.S. Vučiću se “potkrala” još jedna neistina – Srbija nije nikakav saveznik Rusije. Srbija je njen potrčko, satelit, sluga koji joj pridržava kišni mantil, pas koji šeni na svaku komandu i ulizica koja poklanja NIS za tepsiju ribe.

(Autonomija, foto: Beta/AP)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga