- Autonomija - https://www.autonomija.info -

DALIBOR STUPAR: Avendžersi

U Novom Sadu će, preko puta Master centra Novosadskog sajma, biti izgrađen soliter od 13 spratova. I nije neka vest. Plan ko plan, biće usvojen i nema tu šta mnogo da se doda. Osim jednog malog, ali rekao bih veoma važnog detalja. Naime, zbog poznatih marifetluka sa procedurama, stanari tog kvarta za izmene plana trebalo je da saznaju tek kad dođu bageri. Međutim, nepoznati osvetnik ili grupa njih, nazovimo ih avendžersima, rešili su da se suprotstave nadležnima, uzeli su stvar u svoje ruke i uzbunili stanare najugroženijeg objekta kraj te parcele.

Sastavili su nekoliko primedbi, stručno ih argumentovali brojnim detaljima, odštampali u vidu plakata i zalepili ih na sva tri ulaza zgrade koja će zbog solitera ostati bez sunca. Iste primedbe prosledili su na još nekoliko adresa, kako bi što više ljudi podnelo primedbe na sporni plan. Uradili su dobar i plemenit posao, a ostali skriveni. Da li će se iz ovog gesta izroditi nešto više, ostaje da se vidi. Ipak, na prostorima gde je solidarnost ređa od jednoroga, ovakav potez je vredan divljenja.

Vest broj dva: zbog toga što građevinske mašine rade van gradilišta, ali i zbog toga što, kako je rekao, policija hoće da ga privede bez razloga, Desimir Stojanov, predsednik Mesne zajednice Rakita, popeo se na potporni zid uz obalu Rakitske reke i pretio da će skočiti sa njega u reku, prenele su Južne vesti. Desko mesecima unazad izlazi na crtu investitorima koji na silu i protivno zakonu žele da sagrade minihidrocentralu i otmu reku od meštana.

Vest broj tri: Inicijativa Ne davimo Beograd je početkom nedelje organizovala prevoz za Brus, kako bi svi zainteresovani mogli da prisustvuju suđenju za seksualno uznemiranvanje, dojučerašnjem naprednjačkom predsedniku opštine Milutinu Jeličiću Jutki. Ne davimo Beograd je na taj način želeo da pruži podršku Mariji Lukić, koja mesecima trpi zbog tog postupka, ali i da se suprotstavi Jutkinim obožavaocima koji mu redovno pružaju podršku pred sudom i dodatno zastašuju Mariju i svedoke.

Iako na prvi pogled može tako da izgleda, ovo nije nikakva romantična priča. Ovo je tužbalica koja potvrđuje da su građanima ove zemlje preostali još jedino oni sami. Mi sami. Jedino mi sami možemo da se borimo i izborimo za normalno društvo, za život kakav čovek zaslužuje. Samo mi možemo sebi vratiti poštovanje, jedino mi možemo da oslobodimo otetu državu koja bi trebalo da nam služi, a ne da nas ugnjetava. U tom smislu, nadam se da će i novosadski primer biti dobar pelcer.

Ako neko ne sme da se suprotstavi javno kao što to radi Desko u Rakiti ili malobrojni koji brane sirotinju od hohštaplerskih izvršitelja, ako strahuje da će ostati bez posla, ako mu prete, ako ne želi da se petlja sa sumnjivim tipovima koji voze džipove bez tablica i sa bejzbol palicom kao dodatnom opremom, a ima informaciju koja bi mogla nekome da pomogne, neka je dostavi anonimno. Sam neka smisli način. Može da odštampa nekoliko plakata pa ih zalepi tokom noći negde gde će biti vidljivi, može da ubaci poruku u poštansko sanduče nekoga ko bi mogao da reaguje, može da pošalje mejl prijatelju iz drugog grada i zamoli ga da on pošalje prijavu ili primedbu na adresu nadležnih. Može da uradi bilo šta što ga neće ugroziti, a što će pomoći nekom ko sam ne može da reši neki problem ili spreči neku nepravdu.

Moramo shvatiti da će, dokle god bude bilo ljudi koji čine nešto zbog toga što je ispravno činiti ih a ne zato što od toga imaju ličnu korist, ovo društvo biti na korak bliže normalnom. Na žalost, nedostaje mnogo, mnogo koraka i mnogo onih koji bi koračali. Recimo da je ovo u Novom Sadu početak. Ako uskoro drugi gradovi dobiju svoje lokalne avendžerse kojima je dosta postojećeg stanja, ali i kukanja kako ništa ne može da se promeni, pomaći ćemo se konačno s mrtve tačke. Svaki, pa i najmanji uspeh, povući će još nekoga da uradi slično.

Time će, istovremeno, biti pogođene dve mete: vlast će biti pod pritiskom, a opozicija primorana da se priključi ili nestane. Možda ona u toj situaciji konačno uspe da definiše dva ili tri jasna i izvodljiva cilja s kojima će izaći pred građane i uz njihovu pomoć poslati ovaj režim gde zaslužuje – nekog u zatvor, a nekog na đubrište istorije. Istovremeno, građani će tako svim političarima jasno staviti do znanja šta su njihovi prioriteti, šta ne žele više nikad da trpe i protiv čega će opet ustati. Ne zavaravajmo se, trebaće još par garnitura da se promeni dok ne dođemo do onih koji neće odgovarati stranačkom vrhu, već jedino građanima. Ali tada će država postati ono što treba da bude. A avendžersa ako se sete za Dan državnosti, sete se.

(Autonomija, foto: pixabay, karikatura: STUPS)

Podelite ovu stranicu!