VOICE: Da li iko kontroliše donacije crkvi?

Finansije obavijene velom tajne

10. jun 2020

Ne postoji zapisnik niti dokument o kontroli trošenja gotovo 10 miliona evra koje iz budžetske rezerve Srpska pravoslavna crkva dobila od Vlade Republike Srbije u decembru 2017. godine, a koja je bila namenjena obnovi Hrama Svetog Save, pokazuje istraživanje VOICE-a.

Sredstva koja se crkvama uplaćuju redovno preko Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama kontrolišu se, dok donacije, pogotovo one iz budžetske rezerve, ostaju u sivoj zoni, odnosno nejasno je da li ih i ko kontroliše. Samim tim, ostaje nejasno i da li se troše namenski. Sličnu donaciju – 1,18 milijardi dinara s istom namenom Vlada Republike Srbije uplatila je SPC-u i 2019. godine.

Milioni evra bez kontrole?

Vlada Srbije krajem 2017. godine donosi odluku da se iz tekuće budžetske rezerve izdvoji 1,2 milijarde dinara (više od deset miliona evra) za „izvođenje potrebnih radova za obnovu Spomen-hrama Svetog Save“. Reč je o sumi koja je premašila godišnji budžet Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, koji je te 2017. godine iznosio jednu milijardu dinara. Za ovu godinu taj budžet je planiran u visini od oko 1,1 milijardi dinara. Budući da je to bila prva u nizu ekstremno visokih donacija SPC-u iz budžetske rezerve, VOICE je u proteklih godinu dana od nadležnih državnih organa tražio odgovore na pitanja da li je trošenje tih sredstava kontrolisano i na koji način, te da li je možda bilo utvrđenih nepravilnosti i eventualnih sankcija za odgovorne. Pisali smo redom kabinetu premijerke Ane Brnabić, Ministarstvu za finansije, te Upravi za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Prvi odgovor stigao je iz Uprave, a potpisao ga je direktor dr Mileta Radojević.

– Navedena sredstva su po posebnoj Odluci i posebnom Ugovoru preneta Srpskoj pravoslavnoj crkvi i kada su u pitanju ta sredstva Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama nema posebna zaduženja u smislu sprovođenja i praćenja ugovornih obaveza već je to u nadležnosti organa koji je odredila Vlada Republike Srbije – stoji, između ostalog u odgovoru. Poslali su i faksimil Odluke Vlade iz kojeg se vidi da je će se o realizaciji tog rešenja starati Ministarstvo finanisija.

– Imajući napred izneto u vidu, obaveštavamo vas da Uprava nije ni bila u obavezi da kontroliše potrošnju datih sredstava, što se vidi iz samog rešenja – poručeno je iz Uprave.

Ko koga kontroliše

Iz Ministarstva finansija odgovor nikada nije stigao, dok su nas iz kabineta Ane Brnabić uputili na Generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije. Tamo nam je precizirano da Ministarstvo finasija, iako tako piše u Službenom glasniku, nije nadležno za kontrolu.

– Rešenjem o upotrebi tekuće budžetske rezerve na koji se pozivate, opredeljena su sredstva za Generalni sekretarijat Vlade, za namene gore navedene, ali nije određeno Ministarstvo finansija za praćenje realizacije same dotacije, već samo za novčani transfer. U tom smislu, ne stoje navodi da je Ministarstvo finansija nadležno za realizaciju dotacije – ističe se u odgovoru koji potpisuje Tamara Stojčević. Dodaje da sve kontroliše upravo Generalni sekretarijat.

– Generalni sekretarijat Vlade je sredstva u iznosu od 1.200.000.000,00 dinara prebacio na poseban, namenski račun Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Srpske pravoslavne crkve, a radi nastavka radova na izgradnji i uređenju Spomen-hrama Svetog Save u Beogradu, u skladu sa zaključkom Vlade. Generalni sekretarijat Vlade je u potpunosti upoznat sa dinamikom i namenom korišćenja navedenih finansijskih sredstava. Generalni seketarijat Vlade je u stalnoj vezi sa Arhiepiskopijom beogradsko-karlovačkom u procesu obnove hrama – ističe se u odgovoru VOICE-u. Međutim, nakon što je VOICE, u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, tražio od Generalnog sekretarijata Vlade Srbije da nam dostavi informacije i dokumenta u vezi sa kontrolom trošenja navedenih finansijskih sredstava, stigao nam je odgovor da takvi izveštaji ne postoje.

Ni Budžetska inspekcija nije nam odgovorila na pitanja da li tokom redovne kontrole izvršenja budžeta kontroliše i trošenje sredstava namenjenih SPC, te da li je možda posebno kontrolisala trošenje dve enorme donacije od po 10 miliona evra.

Široka ruka Vlade Srbije

Decembar 2017: 1,2 milijarde dinara iz budžetske rezerve za Hram svetog Save

Novembar 2018: Milion evra Patrijaršiji SPC kao dotacija za izmirenje prispelih zakonskih obaveza Februar 2019: 80 miliona dinara za nastavak radova na obnovi manastira Hilandar za 2019. godinuMart 2019: 1,18 milijardi dinara za nastavak radova na uređenju Hrama Svetog Save

Maj 2019: 30 miliona dinara za izgradnju jednog manastira, Srpskog centra i muzeja u okviru SPC u Švedskoj i Mađarskoj

Maj 2019: 27,6 miliona dinara za pomoć Eparhiji gornjokarlovačkoj (Hrvatska)

Jul 2019: 59,1 milion dinara  – dotacija Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj i primorskoj

Avgust 2019: 88 miliona dinara za SPC – donacija od 30 miliona za obeležavanje osam vekova autokefalnosti, te 58 miliona eparhiji žičkoj za završetak radova na izgradnji i uređenju Manastira Žiča i katedralnog hrama u Kraljevu

Nemanja Nenadić: Netransparentno trošenje

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija za VOICE ocenjuje da je neodgovorno postupanje sa budžetskim sredstvima kada se ona izdvoje za neku namenu, a ne traži se izveštaj o tome da li su namenski utrošena.

– U ovom slučaju, ukoliko nije bila vršena provera, na primer na osnovu računa za izvedene radove o tome da li su sredstva utrošena za namenu za koju su tražena, mislim da Ministarstvo finansija nije postupilo u skladu sa budžetskim principima. To bi moglo da bude predmet i trebalo bi da bude predmet revizije od strane Državne revizorske institucije, kako bi se videlo da li je došlo do nekog nenamenskog trošenja sredstava – rekao je Nenadić. On ističe i da se, s obzirom na to da je reč o izvođenju radova, može postaviti pitanje da li su ti radovi u celosti ili u pretežnom delu izvedeni budžetskim sredstvima.

– Ako jesu, onda se može postaviti pitanje zašto je novac dat kao dotacija umesto da je za te radove organizovana javna nabavka od strane državnog organa – kaže Nenadić. On upozorava i da se isplatom novca iz budžetske rezerve smanjuje transparentnost budžeta, podsećajući da one u principu služe samo za finansiranje troškova koji nisu mogli biti predviđeni u doba kada je budžet donošen.

– U konkretnom slučaju moj utisak je, na osnovu istraživanja koju je i Transparentnost sprovodila u korišćenju budžetske rezerve, da se ta sredstva koriste i za namene koje su mogle biti predviđene i prilikom planiranja budžeta, ali da su budžetski korisnici to propustili da urade na vreme. I da se iza korišćenja budžetskih rezervi krije loše planiranje budžeta, a vrlo verovatno i želja da se izbegne diskusija o  konkretnim budžetskim rashodima, odnosno netransparentno trošenje. Mislim da bi bio ispravan pristup da se sva izdvajanja iz budžeta za verske zajednice prikažu objedinjeno i da se planiraju u okviru te Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, kako bi građani imali jasno predstavu o tome koliko se izdvaja za te namene – istakao je Nenadić.

Jedna kontrola DRI

VOICE je od Državne revizorske institucije (DRI) još u novembru prošle godine tražio odgovor na pitanje da li je ikada kontrolisala sredstva koja su iz budžeta davana SPC-u. Odgovor, koji potpisuje njen predsednik dr Duško Pejović i koji je stigao 3. juna ove godine, navodi se da DRI na osnovu člana 10. stav 1. tačka 8 Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji ima pravo da vrši reviziju sredstava koja se dodeljuju crkvama i verskim zajednicama.

– Državna revizorska institucija je u 2012. godini sprovela reviziju finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Ministarstva vera i dijaspore za 2011. godinu. Nalazi utvrđeni u ovoj reviziji sadržani su u Izveštaju o reviziji Godišnjeg finansijskog izveštaja Ministarstva vera i dijaspore za 2011. godinu broj: 400-238/2012-01 od oktobra 2012. godine. Ovaj izveštaj je objavljen na internetskoj stranici Državne revizorske institucije. U postupku revizije izvršen je uvid u programe koji se odnose na dodelu sredstava crkvama i verskim zajednicama i u tom delu nisu utvrđene nepravilnosti – stoji u odgovoru predsednika DRI dr Pejovića. Dodao je i da Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama kao organ u sastavu Ministarstva pravde „nije bila subjekt revizije u prethodnom periodu“.

Finansije obavijene velom tajne

I dalje se gradi… – Hram Svetog Save u Beogradu (Foto: Wikimedia)

Inače, Zakon o računovodstvu i reviziji oslobodio je crkve i verske zajednice obaveze podnošenja konačnog finansijskog izveštaja, te stoga nije moguće utvrditi precizne detalje o trošenju državnog novca koji im leže na račun. A Srpska pravoslavna crkva, osim sredstava koja joj sleduju preko Uprave, dobija i značajna sredstva namenjena nevladinim organizacijama (takozvana budžetska linija 481). Takođe, SPC dobija i sredstva koja je Ministarstvo pravde prikupilo po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja (tzv. oportuniteta) – javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih obaveza: 2) da na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe. Kada je u pitanju Hram Svetog Save, SPC godinama dobija i sredstva koja se sakupe prodajom obaveznih doplatnih poštanskih markica.

Istoričar Vladimir Veljković, koji se bavi pitanjima religije, za VOICE upozorava da javnost uopšte nema uvid u to kakvi i koliki su prihodi organizacionih jedinica SPC, bilo da se radi o prihodima centralnog budžeta patrijaršije u Beogradu, bilo da su u pitanju prihodi svake pojedinačne eparhije.

– U tom smislu, prihode SPC nije sasvim ispravno ocenjivati niti kao velike ili ogromne, niti kao male. Veliki su ili mali u odnosu na šta? U odnosu na budžete državnih ustanova ili u odnosu na prihode drugih verskih zajednica – kaže Veljković. Komentarišući dugogodišnju praksu po kojoj crkve i druge verske zajednice ne plaćaju porez, dok istovremeno dobijaju sredstva iz državnog budžeta, najviše naravno SPC, Veljković napominje da se takva praksa sprovodi na osnovu Zakona o crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine (članovi 28 i 30).

– Sadašnja država, dakle, postupa na osnovu svojih propisa. Ali, da li su ovakva postojeća zakonska rešenja dobra, potpuno je drugo pitanje – rekao je Veljković. Međutim, kada je u pitanju kontrola sredstava koja se daju crkvama, Veljković upozorava da je posebno diskutabilan član 11. tog zakona, čiji stav dva kaže da SPC „ima izuzetnu istorijsku, državotvornu i civilizacijsku ulogu u oblikovanju, očuvanju i razvijanju identiteta srpskog naroda“.

– Ovim je članom u postojeći pravni akt uneta jedna od ključnih i vrlo diskutabilnih postavki iz arsenala nacionalne ideologije, kojom su se na različite načine i u različitoj meri legitimisale sve prethodne vladajuće garniture u Srbiji. Država je, dakle, sama sebi propisala da je dužna da pomaže instituciju od izuzetnog značaja za apstraktni entitet zvani srpski narod. Tako da je na osnovu postojećeg zakona pitanje o kontroli trošenja državnog novca suvišno i neumesno, jer se podrazumeva da ga SPC troši na očuvanje i razvijanje identiteta srpskog naroda – navodi Veljković. Podseća i da idejni tvorac ovog zakona, nekadašnji ministar vera Milan Radulović, u svojoj knjizi “Obnova srpskog crkveno-državnog prava” tumači da postojeći Zakon o crkvama i verskim zajednicama u našu pravnu praksu logično uvodi načelo prema kojem su crkve i verske zajednice javne ustanove i javne organizacije.

– Shodno tome, njegovo tumačenje možete navoditi svaki put kada od državnih organa, ali i od SPC, tražite podatke o trošenju državnog novca. Pošto na osnovu Radulovićevog tumačenja nije samo država ta koja treba da stavi na uvid javnosti kako su državna sredstva potrošena, već je to istovremeno i dužnost SPC – budući da na osnovu postojećeg zakona logično sledi da je i ona javna ustanova – ističe Veljković.

Uprava kontroliše samo svoje novce

Iz Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, kako je VOICE-u odgovorio njen direktor Radojević, sva sredstva koja se putem konkursa i po posebnim ugovorima opredeljuju za bilo koju vrstu radova na izgradnji i obnovi verskih objekata podležu redovnoj kontroli i obaveznom pravdanju u skladu sa ugovorom o dodeli sredstava. Reč je samo o sredstvima koja se dodeljuju preko Uprave.

– Obaveza je da se sva dodeljena sredstva za izgradnju, obnovu i rekonstrukciju crkava i verskih objekata za bilo koju crkvu ili versku zajednicu pravdaju do kraja tekuće budžetske godine, odnosno do završetka planiranih radova, ako iz određenih razloga neki nisu bili završeni u tekućoj budžetskoj godini – dodaje se u odgovoru Uprave, uz napomenu da se kontrola trošenja sredstava vrši sistematski i u kontinuitetu kroz neprekidnu tekuću saradnju s crkvama i verskim zajednicama. Međutim, izveštaji o utrošku sredstava koje su crkve i verske zajednice dužne da proslede Upravi, ne objavljuju se javno, već su dostupni samo na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informcijama od javnog značaja.

– Ti izveštaji predstavljaju internu dokumentaciju crkava i verskih zajednica i da li ih oni javno objavljuju ili ne, mi nismo upoznati i to nije u našoj nadležnosti. Izveštaji koji se nama dostavljaju u skladu sa procedurama, u smislu pravdanja budžetskih sredstava, koja se opredeljuju preko Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama čuvaju se kao trajna dokumentacija u arhivi Uprave za zajedničke poslove republičkih organa i isti su shodno Zakonu o slobodnom pristupu infrmacijama od javnog značaja preko nas dostupni kao u ovom slučaju koji se odnosi na vaša pitanja – navedeno je iz Uprave.

Podrška crkvi ne jenjava

Institucionalna saradnja državnih i crkvenih organa u protekle dve decenije odvijala se na različitim nivoima, a poslednjih godina nazaduje. Vlada Republike Srbija formirana 2001. godine, vlada Zorana Đinđića, imala je u svom sklopu i Ministarstvo vera. To ministarstvo postojalo je i u vladi Zorana Živkovića, obe vlade Vojislava Koštunice, kao i u vladi na čijem je čelu bio Mirko Cvetković. Vlada Ivice Dačića iz 2012. godine ukida taj resor i umesto njega formira Kancelariju za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Kancelarija formiranjem vlade Aleksandra Vučića u aprilu 2014. postaje Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, koja i danas postoji u okviru Ministarstva pravde. Uprkos ovom degradiranju, patrijarh Irinej je čak poručivao da treba da blagodarimo Gospodu što nam je podario Vučića.

– Nadamo se i molimo se Gospodu da predsedniku Republike Srbije da snage i moći da se odupre silnim vetrovima našega vremena, sa nadom i verom i uz pomoć božju da nas Gospod neće ostaviti – poručio je Irinej u januaru prošle godine, na liturgiji koju je služio u Banjaluci povodom Dana Republike Srpske. Tokom čitave 2019. godine Vlada je slala izdašne dotacije SPC-u. Patrijarh je Vučiću uručio i orden Svetog Save.

Između ostalog, Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama zadužena je za finansiranje doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje za sveštenike i verske službenike, koji na godišnjem nivou poslednih nekoliko godina premašuje dva miliona evra (tabela). Pa ipak, u novembru 2018. godine, SPC je od Vlade Srbije tražila milion evra „s obzirom na tešku situaciju i nemogućnost izmirenja prispelih zakonskih obaveza za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje za svoje zaposlene, kao i pripadajuće poreze“ (Blic 22.11. 2018).

Uprava finansira i brojne druge aktivnosti vezane za rad crkava i verskih zajednica. Ovogodišnji budžet Uprave najveći je do sada i iznosi oko 1,1 milijardu dinara, a tim novcem se, između ostalog, finansira podrška radu sveštenika, monaha i verskih službenika sa 62 miliona dinara, podrška sveštenstvu i monaštvu na Kosovu i Metohiji sa 63,5 miliona, podrška srednjem teološkom obrazovanju sa 119,11 miliona dinara, te podrška visokom teološkom obrazovanju sa 30,4 miliona dinara. Novac poreskih obveznika biće utrošen i za zaštitu verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta – 187,5 miliona, podršku za gradnju i obnovu verskih objekata u iznosu od 261 milion, kao i za unapređenje verske kulture, verskih sloboda i tolerancije, za šta je planirano 70 miliona dinara.

Dalibor Stupar (VOICE) 

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Ponuda
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga