CVIJETIN MILIVOJEVIĆ: Vlast indukuje svađu unutar opozicije

„Vučićoidi“ i „TV trovačnice“ u glavnoj ulozi

24. jan 2020

Snižavanje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto iz ugla Aleksandra Vučića ima jedino za cilj ovo što se već danas delimično i dešava – da se izazove svađa unutar opozicije, kako na najširem planu unutar celokupne opozicije, tako i u okviru potpisnika Dogovora s narodom, ali i na najužem planu unutar Saveza za Srbiju, ocenio je za Autonomiju politički analitičar Cvijetin Milivojević. On ocenjuje da bi od najavljenog spuštanja cenzusa po građane mnogo delotvornije bilo otvaranje RTS-a i TV Pink, ali ne za političare iz opozicije već za teme od javnog interesa.

Kako kaže, za snižavanje cenzusa ima argumenata i za i protiv, bez obzira gledamo li na to iz ugla vlasti ili opozicije, ali da vlast koja je sama sebe delegitimisala kada je reč o demokratičnosti i koja postiže autogolove tvrdeći da Srbiju vodi u Evropu iako se trudi da od evropskih vrednosti ne primeni skoro ništa – očigledno smatra da bi je ovo na neki način moglo delimično abolirati.

Čini se da se plan vlasti realizuje jer u poslednjih nedelju dana imamo sukobe u opoziciji, kako unutar tako i van Saveza za Srbiju, dok su afere vlasti trenutno skrajnute?

– Nisu to baš ozbiljni sukobi, ne bih ja to baš tako rekao. Onaj ko kao hipnotisan gleda Pink ili RTS, zadržaću se na te dve glavne TV trovačnice u Srbiji, taj će verovatno poverovati da se ovi ubijaju. Danas sam čak video naslov na jednom od ovih vučićoida koji kaže „Totalni rat u Savezu za Srbiju“. Ja sam odmah zamislio da taj tabloid zapravo izveštava sa ratišta, kao da su ratni reporteri. A to uopšte nije tako.

Demokratska stranka je trenutno u epicentru. Demokratska stranka je u okviru Glavnog odbora jednom glasala o ulasku u Savez za Srbiju i drugi put da li će se priključiti bojkotu. U oba slučaja Glavni odbor je, ne ubedljivom većinom nego mislim da je u jednom slučaju samo pet članova, a u drugom deset glasalo protiv, od njih sto devedeset i koliko ih ima. Dakle, to je apsolutna manjina. Jedan od ljudi koji je na stubu i kojeg na jedan licemeran način brane Vučićevi mediji je čovek koji je od devedesetih stvarao DS, koji jeste neka vrsta čoveka institucije – Dragoljub Mićunović. To je apsurd nad apsurdima.

Mislite da je u pitanju fingiran sukob?

– Pa naravno da je fingirano. Priča o Demokratskoj omladini je takođe fingirana. Sad ima neka Demokratska omladina, koliko sam razumeo ta Demokratska omladina kao institucija, sa rukovodstvom je, koliko znam, raspuštena pre nekoliko meseci. Oni imaju poverenike.

E sad, drugo je pitanje da li je DS požurila sa obnarodovanjem da će bojkotovati izbore ili ne, to je već pitanje unutarstranačkih odnosa u toj stranci. Da vas podsetim, ta stranka je izašla na izbore u Beogradu 2017. godine i na tim izborima, u koaliciji sa dva svoja nusprodukta, dve stranke nastale rasparčavanjem Demokratske stranke, svi zajedno nisu uspeli da pređu cenzus od pet odsto. Prema tome, mislim da je DS u jednom trenutku izabrala dobar okvir, dobar šinjel, jer njoj je lakše da u grupaciji stranaka koje se bore protiv sadašnje vlasti bude, na neki način zaštićena, nego da je ostala na vetrometini.

I dan-danas, posle osam godine vlasti, prva rečenica svakog poslanika SNS u Skupštini Srbije je „žuti ološ“, „žuto preduzeće“, „bivši režim koji nas je doveo…“, dakle ta DS je i posle osam godina njima glavna meta. Prema tome, čini mi se i to je moj lični stav, da ti ljudi koji su u ovom trenutku otvorili taj front u sopstvenoj stranci, a bili su najviši funkcioneri i dan danas su poslanici te stranke, nisu razmišljali pragmatično. Ja ne sporim da su njihove namere najbolje ali tajming je loš. A da je to tako, jedan od poslanika je na neki način indirektno i priznao kada je video dokle je to otišlo. Bespredmetna je svađa i između Zorana Živkovića i Đilasa, pa svi su oni došli iz Demokratske stranke. A paralelno imate proces u DS, gde se najavljuje formalno ujedinjenje sa njenim nusproduktima, jedan se zove SDS Borisa Tadića, a drugi „Zajedno za Srbiju“ Dušana Petrovića. Dakle, paralelno imate taj proces i paralelno imate proces ponovnog razbijanja Demokratske stranke.

Je l’ to na neki način povezano?

– Vrlo moguće. Znate gde je bio gospodin Mićunović kad je izgubio od Zorana Đinđića? Napravio je novu stranku, pa se posle deset godina izbivanja iz sopstvene stranke vratio u DS i sad mi treba da govorimo o nekoj principijelnosti. Pa je l’ otišao gospodin Tadić kad više nije bio predsednik? Napravio je svoju stranku. Prema tome, dosta tamo postoji ličnih surevnjivosti.

Zašto je meta bojkot?

Cvijetin Milivojević za Autonomiju ističe da je i dalje nejasno zbog čega Srpska napredna stranka neprekidno napada stranke koje su najavile bojkot, a ne i najavljuju učešće u izbornoj utakmici.
– To je onaj nonsens na koji nemamo odgovor – zašto se vodi rat protiv onih stranaka koje su najavile bojkot, a ne protiv onih koje najavljuju izlazak na izbore. Valjda su vam one rivali? Uzeće vam deo biračkog tela. Šta vas briga što oni ne izlaze? Pa dobro je što bojkotuju, imaćete vi više glasova na raspolaganju.

Čini se da se u toj čitavoj priči zaboravlja da su građani zapravo ti koji najavljuju bojkot, pa čak i da opozicija natera svoje članove da izađu na izbore, ostaje pitanje šta s građanima? Rizikuje li opozicija da se, ako birači ne odustanu od bojkota, nađe na brisanom prostoru i praktično da legitimitet Vučiću istovremeno ostajući van parlamenta?

– A, šta da i uđu u parlament? I koliko će ih ući? U ovoj konstelaciji snaga, od ovih stranaka koje će izaći u parlament će ući ne više od 50 poslanika. I šta će oni biti u tom parlamentu naredne četiri godine? S obzirom na činjenicu da će veliki deo opozicije bojkotovati izbore, vanredni izbori će biti mnogo pre, dakle šta će biti? Biće još veća ikebana nego što su bili u sadašnjem sazivu parlamenta.

Ja mislim da raspoloženje građana upravo i jeste bojkot raspoloženje, ali ne zahvaljujući tome što opozicija dobro radi, nego zato što građani po prirodi stvari kada nisu zadovoljni onim što se dešava, oni ostaju kod kuće. Pa mi već imamo bojkot, skoro polovina građana ne izlazi na izbore u principu. Je l’ se neko pitao zašto je to tako? Bojkot je već uspeo i to ne zahvaljujući Đilasu i ekipi koja vodi proteste, već zahvaljujući pogrešnim potezima vlasti. To je velika stvar o kojoj se ovde jako malo razmišlja.

Za par dana ističe rok koji je „1 od 5 miliona“ dao Zoranu Živkoviću i Stranci moderne Srbije da se izjasne za bojkot. Je li to nekakav prelomni momenat ili će taj sukob biti zaboravljen već narednog dana kada počne nova kriza?

– Ja ne mislim da je isključiva krivica u opoziciji, već da su ove krize u velikoj meri indukovane od strane režima i njegovih paramedija. Oni dezinformišu – mislim na RTS, ili kriminalizuju – mislim na Pink. A to su glavni izvori informisanja građana Srbije. Što je najvažnije, kada je reč o glasanju, o tome šta je njihov politički stav, hoće li izaći na izbore ili neće i ako će izaći za koga će glasati, u devedeset posto slučajeva konzumenti tih sadržaja odluku donose na osnovu poruke iz Drugog dnevnika RTS-a i celodnevnog rijalitija TV Pink. Zato je opozicija trebalo da se fokusira na dva zahteva – otvoriti RTS koga finansiraju građani Srbije i televiziju koja živi zahvaljujući nacionalnoj frekvenciji, a to je TV Pink, privesti poštovanju prava.

Nije suština otvaranje RTS-a i Pinka da tamo dođe i gostuje neko iz opozicije. Ne treba niko da gostuje iz opozicije, kao što ne treba da gostuje niko iz vlasti, ali treba da se piše i govori o temama kao što su ubistvo Olivera Ivanovića, kao što je Jovanjica, Krušik, kao što je život oko nas, kao što je zagađenje… Pa da vidimo zašto su Kinezi tu svoju železaru velikodušno poklonili Smederevu? Predsednik Vučić reče zato što je tamo veliko zagađenje, pa su izvezli zagađenje kod nas… Dakle, dva meseca takvih tema na RTS-u i Pinku, bez političara, ja vam tvrdim da to potpuno menja sliku.

Dalibor Stupar (Autonomija)
Foto: N1

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Setva
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga