Civilno društvo u Srbiji izloženo sistemskoj satanizaciji

"Sve više GONGO organizacije koje služeda bi se diskreditovale NVO koje su kritički nastrojene"

29. nov 2019

Civilno društvo u Srbiji je u krizi i neophodno je pronaći način da se izađe iz kruga u kome se vrti, jer je u međuvremenu postalo samo sebi dovoljno, bez pravog kontakta s građanima, a jedini način za to jeste solidarnost i direktno povezivanje, kako među organizacijama civilnog društva, tako i sa građanima, ocenjeno je sinoć na tribini „Civilno društvo bez civilnog društva“ u novosadskom Omladinskom centru CK 13.

Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 upozorio je da građani koji direktno sarađuju sa organizacijama civilnog društva imaju pozitivnu percepciju o njima, ali da je stav prosečnog građanina o nekom ko dolazi iz civilnog društva veoma negativan. Ta situacija nije prisutna samo u poslednjih pet-šest godina, već je reč o 30 godina sistematske satanizacije ljudi koji dolaze iz nevladinog sektora, rekao je Ćurčić dodajući da ne veruje da će se to skoro promeniti.

Komentarišući pregovore o izbornim uslovima, koje su na formalni poziv civilnog sektora vodili predstavnici vlasti i opozicije, on je ocenio da se „tu pregovaralo o tome treba li i koliko da se poštuje zakon, što je na duge staze opasno“.

„Videćemo za par godina da li je to bila pametna ili nije bila pametna odluka. Nešto se dešava, neki dijalog se vodi, uključila se i Tanja Fajon, ali meni se čini da to neće imati nikakve implikacije na građane. To je odnos između političkih partija i stranačkih struktura, a glas građana neće vredeti kao što ne vredi ni danas, na isti način neće moći da utiču na najbazičnije odluke na nivou mesne zajednice. Tako da nisam siguran da neka vrsta tog dijaloga donosi neki preterano novi kvalitet“, smatra Ćurčić.

Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa je ocenila da posao uspostavljanja institucija i demokratskih mehanizama nakon 2000. godine nije doveden do kraja, a da se poslednjih godina ušlo u zonu rapidnog pogoršavanja bazičnih prava građana, te da je društvo u Srbiji sada zaglavljeno u tom međuprostoru.

„Na dvonedeljnom nivou beležimo incidente i probleme koji se dešavaju u ovoj sferi. Mi sada imamo situaciju da se dešavaju različite zloupotrebe i da se registruju brojna udruženja koja ne ostvaruju osnovnu svrhu koju predviđa zakon – obavljanje aktivnosti od javnog interesa. Imamo situaciju da se udruženja registruju po ad hoc principu, bilo za realizaciju profitnih delatnosti, bilo da služe nekakvoj svrsi koju nameće država. Dakle, ne osnivaju se slobodno, već je njihovo osnivanje usmereno od strane različitih centara moći“, ukazala je ona.

Upozorila je i da je detektovano pojavljivanje sve više organizacija koje se formiraju isključivo da bi koristile budžetska sredstva opština, ministarstava i drugih institucija, ali da je sve više i onih koje učestvuju u različitim procesima u kojima je formalno neophodno da se legitimiše učešće javnosti.

„Nešto što je po našoj evidenciji postalo rastući trend, što je najopasnije, jeste da se te GONGO organizacije često pojavljuju isključivo da bi diskreditovale organizacije koje su kritički nastrojene. I to je, dakle, jedan potpuno razvijen mehanizam koji deluje prilično dobro planirano – osnivaju se udruženja koja čak po nazivu podsećaju na organizacije koje su kredibilne u različitim oblastima, a prepoznate po tome da su vrlo kritički nastrojene, i onda se u komunikaciji u javnom prostoru lako zbunjuju ljudi i izaziva konfuzija“, napominje kaže Selaković, ističući da to nije delovanje u javnom interesu.


Novinar Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE Dalibor Stupar ocenio je da u Srbiji postoji paralelno društvo, jer bukvalno u svakoj mogućoj oblasti postoji paralelna organizacija koja je bliska vlasti i koja dobije sve pare s konkursa. Podsetio je da je nedavno istraživanje VOICE-a pokazalo da u Srbiji ima gotovo 500 medija civilnog društva, od čega je više od polovine osnovano u protekle tri godine, a da je veliki deo njih na ovaj ili onaj način povezan sa ljudima koji su iz SNS ili su njeni finansijeri ili na neki drugi način imaju vezu sa tom strankom i koji godinama dobijaju sredstva iz budžeta Republike, Pokrajine i lokalnih samouprava.

„Oni služe upravo tome da ne informišu građane, da uguše sve ovo drugo. A, pošto vlast ne može da uguši sve medije, onda su smislili drugu taktiku i masovno štancaju, pogotovo društvene mreže i internet to omogućuju, portale koji nemaju nikakve impresume. Vi ne znate ko tu piše i šta radi, ali se oni uzimaju zdravo za gotovo“, naveo je Stupar.

Podsetio je da je zbog nemogućnosti da dobijaju sredstva iz budžeta na osnovu konkursa, Nezavisno društvo novinara Vojvodine pokrenulo crowdfunding kampanju, kako bi omogućilo čitaocima njenih portala da im pomognu da opstanu.

Selaković je ocenila da je teško naći recept, pogotovo na neki kraći rok, ali da organizacije civilnog društva moraju da budu svesne da se dosadašnji principi rada moraju promeniti i prilagoditi, da je neophodna izgradnja „otpornosti sektora“ – traženje novih načina za preživljavanje, promena pristupa u radu, promena komunikacije sa ciljnim grupama, drugačije definisanje strateške pozicije, mogućnost za brzo mobilisanje…

„Ono za šta imamo potencijala jeste povezivanje, efikasnije umrežavanje, jer je jako bitno da građani vrate poverenje u mogućnost promene bilo koje vrste. Ne mislim tu nužno na promenu vlasti na izborima, nego da je moguće bilo kojom akcijom menjati nešto – da li je to izgradnja minihidrocentrale, donošenje detaljnog plana regulacije ili ekološki problemi. To je jedan ogroman prostor u kojem ove organizacije sada mogu da se povezuju sa brojnim neformalnim grupama, čija je aktivnost u porastu“, zaključila je Selaković.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Ispirač
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga