Centar za istraživanje etniciteta: Nacionalna politika multikulturalnosti nije usvojena

“Srbija postepeno dobija sve čvršće obrise nacionalne države u kojoj se mnoštvo različitih etničkih grupa sve manje razumeju”

19. sep 2019

U svakodnevici i u pravnom sistemu Srbije izražena je etnička distanca, a višejezičnost i druge vrste društvenih veza konstantno slabe, dok je sistem ostvarivanja i zaštite prava nacionalnih manjina zasnovan na segregativnom multikulturalizmu, te Srbija postepeno dobija sve čvršće obrise nacionalne države u kojoj se mnoštvo različitih etničkih grupa sve manje razumeju – ocenjeno je na tribini „Šta su prepreke interkulturalnosti u Srbiji“u Novom Sadu posvećenoj istraživanju Centra za istraživanje etniciteta o preprekama razvoja interkulturalnog okruženja u našoj zemlji.

Centar je saopštio da je istraživanjem dokazano da nacionalna politika multikulturalnosti nije usvojena, a da mere i aktivnosti koje se preduzimaju ne odgovaraju prirodi multietičnosti zemlje i uzrok su etničke sagregacije.

Direktor Centra za istraživanje etniciteta Goran Bašić rekao je da je pomenuto istraživanje nastalo “iz inata i iz osećaja krivice”.

„Iz inata, upravo zbog toga što niko neće da razgovara o temi koja je suštinska i koja bi trebalo da prevaziđe i političke razlike i bilo kakve druge nedoumice“, kazao je Bašić.

Goran Bašić naveo je da su tokom istraživanja nailazili na negativne primere, među kojima je naveo podatke istraživanje Instituta društvenih nauka koje je urađeno prošle godine a koje je pokazalo da 60 odsto građana Srbije bez obzira na nacionalnost smatra da je nacija važnija od života, te da sve države u regionu imaju pogrešne politike multikulturalnosti i da su zasnovane na modelu zaštite identita manjina, dok se između njih ne neguju nikakve komunikacije.

Kao pozitivan primer iz regiona naveo je odluku Makedonije da promeni koncept i razvija politiku interkulturalnosti.

“Interkulturalna stvarnost kao poželjno stanje društva čini se veoma dalekom. Interkulturalnost zapravo nikada nije prepoznata kao vrednost, već kao teorija sa kojom se rado koketira da bi se ubrali neki poeni“, ocenila je kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić.

U saopštenju Centra ukazuje se da bi interkulturalno okruženje, s obzirom na demografske, etničke, verske, jezičke i druge osobenosti u zemlji trebalo da bude „prirodno društveno stanje“. Dodaje se, međutim, da ni globalne društvene i političke prilike ne idu na ruku zagovaranju interkulturalnosti jer su populizam, nacionalizam i strah od različitosti obeležja savremenih nacionalnih politika.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Vojvoda i serdar
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga