ČENGERI: Iduće godine skener u svim vojvođanskim bolnicama

– Planiram da obiđem sve zdravstvene ustanove u Vojvodini da bih video u kakvom su stanju i šta im treba za pruž…

02. okt 2008

– Planiram da obiđem sve zdravstvene ustanove u Vojvodini da bih video u kakvom su stanju i šta im treba za pružanje boljih usluga građanima – kaže za „Dnevnik“ pokrajinski skeretar za zdravstvo dr Atila Čengeri. – Za dva meseca, otkako sam imenovan, već sam posetio domove zdravlja u Kanjiži, Adi, Bačkom Petrovcu, zdravstvene stanice u okolnim selima, te bolnicu u Pančevu. U stanicama je infrastruktura u redu, ali bolnica u Pančevu ima ozbiljnih problema s internističkim delom.

Osnovni problem je to što je Zavod za javno zdravlje zauzeo ceo sprat njihovog bloka. A već godinama je u planu da se on seli u nov objekat. Pre dve nedelje položili smo kamen-temeljac za novu zgradu i kad bude gotova, internistički blok će se moći proširiti. Naravno, ispražnjenom prostoru biće potrebna kompletna rekonstrukcija, a postoji mogućnost da se tu smeste i neurološko i plućno odeljenje.

U nekim ustanovama su, prilikom obilaska, pušteni u rad novi aparati: u Bačkom Petrovcu mobilni mamograf, u Subotici sistem za uništavanje medicinskog otpada, a isporučeno je i novo sanitetsko vozilo.
– U planu je da svaka bolnica u Vojvodini ima kvalitetan CT aparat i taj projekt će se završiti sledeće godine. Sada ga većina bolnica nema ili su dotrajali. Planiramo i otvaranje tri manja centra za dijalizu, verovatno u Senti, Kovačici i Pećincima, jer je tu dosta bolesnika koji moraju da putuju do najbližih centara. Predstoji i uvođenje bolničkih informacionih sistema u ustanove sekundranog nivoa, kao i u domovima zdravlja, u saradnji i po ugledu na Institut za onkologiju Vojvodine, koji je jedina zdravstvena ustanova s kompletnim i sveobuhvatnim sistemom – objašnjava dr Čengeri.

Po njegovim rečima, pojedine zdravstvene ustanove su preopterećene pacijentima, pa su liste čekanja neizbežne. U mnogim, pak, opštim bolnicama pritisak pacijenata je mnogo manji.
Da bi se smanjilo čekanje pacijenata za pojedina lečenja, planira se i otvaranje radioterapijskog centra u Subotici. Kako saznajemo, posle izrade nacrtne dokumentacije i studije izvodljivosti, već 2009. planira se izrada građevinskog projekta. I program veštačke oplodnje takođe od sledeće godine kreće i u Subotici.

Transplantacioni program dr Čengeri apsolutno podržava. Klinički centar Vojvodine, u kojem se presađivanje bubrega radi već godinama, a odnedavno i transplantacija jetre, raspolaže kadrovima, a ima i neophodnu opremu i prostor. Ali, najveća prepreka je nedostatak davalaca organa i nepostojanje savremene zakonske regulative na nivou Republike koja bi donorstvo rešila sistemski.

– Transplantaciju neki pacijenti čekaju kao jedino rešenje za spas života, ali još uvek se organi najčešće dobijaju od živih davalaca, odnosno rodbine. Osim zakona o transplantaciji, radi daljeg razvoja ovog programa potrebno je uključiti sve opšte bolnice u Vojvodini. Zato planiramo obuku kadrova za zbrinjavanje donora i uzimanje organa – ističe Čengeri.

Novi Sad je jedan od retkih gradova u zemlji koji nema opštu bolnicu. Posao sekundarnog nivoa zaštite preuzeli su Dom zdravlja, Klinički centar Vojvodine i instituti.
– S obzirom na velika ulaganja u KCV i institute, pitanje je koliko je realno razmišljati o novoj bolnici u Novom Sadu. Verovatno ćemo osnovati radnu grupu da analizirati potrebe za njom, gde da bude, s kojim kadrovima, koliko će koštati njen rad – kaže dr Čengeri.

NJegov resor će posebnu pažnju pokloniti prevenciji – nastavljaju se ranije započeti skrining programi ranog otkrivanja nekih naslednih bolesti kod dece i raka grlića materice kao i fluorografisanje. Uskoro kreće i skrining raka dojke i razmišlja se o kupovini pokretnog mamografa.

Zašto da pacijanti trpe zbog geografije

– Mnogi zdravstveni centri imaju slobodne kapacitete i mogu primiti pacijente koji su dugo na listama za operaciju, npr. žučne kese u Kliničkom centru Vojvodine. Već se ranije razgovaralo kako da se omogući pacijentima da se leče i tamo gde teritorijalno ne pripadaju, u čemu sam i učestvovao u ime hirurškog odeljenja u subotičkoj bolnici. Na sastanku je bio i predstavnik Pokrajinskog fonda za zdravstveno osiguranje. Tada je rečeno da finansiranje bolnica za ovako urađene usluge ne bi trebalo da bude prepreka. KCV, kao vrhunska zdravstvena ustanova u Pokrajini, mora biti rasterećen, pogotovo u programima koji se rade i u opštim bolnicama. Ali, iako je tehnički ovo dogovoreno, do realizacije nije došlo. Zato planiram organizovanje još jednog sastanka kako bismo rešili ovaj problem. Tamo gde postoje liste čekanja, pacijentima bi trebalo da bude ponuđeno da se leče u ustanovi gde ima slobodnih kapaciteta.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Pretkosovski ciklus
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga