Braš: Slučaj Bitići 20 godina opterećuje odnose Srbije i SAD

Na razočarenje američke strane i pored uveravanja Aleksandra Vučića da će raditi na tom slučaju, Radosavljević je postao član vladajuće SNS

01. avg 2019

Nekadašnja direktorka Kancelarije za Balkan u Stejt departmentu Dženifer Braš izjavila je da SAD veruju da je Goran Radosavljević Guri naredio ubistvo braće Bitići i da su razočarane što je postao član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) gde ima uticajnu ulogu.

U intervjuu za Glas Amerike (VoA) Braš je ponovila da američke diplomate u susretima sa srpskim zvaničnicima poslednjih 20 godina ukazuju da nerešavanje slučaja Bitići „negativno utiče na bilateralne odnose Srbije i SAD“.

Braš se kao otpravnica poslova u ambasadi SAD u Beogradu detaljno bavila slučajem ubistva braće Bitići koji su američki državljani. Ona je za VoA ocenila da svedoci možda više nisu u Srbiji, kao i da su bili previše uplašeni da bi pružili dokaze protiv bivšeg komandanta Žandarmerije Gorana Radosavljevića Gurija.

„Dok sam radila u američkoj ambasadi u Beogradu imali smo predstavnika FBI koji je sarađivao sa ljudima koji su se bavili ratnim zločincima, kao i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije i američkim istražiteljima, jer pre svega – ova trojica braće su američki državljani. Čak i u to vreme znali smo da je komandant logora gde su braća ubijena bio Goran Radosavljević Guri. Verujemo da je on izdao naređenje za ta ubistva“, rekla je Braš.

Ona je dodala da je čula da je Guri kasnije osnovao bezbednosnu kompaniju koja je radila i za Demokratsku stranku dok je bila na vlasti, ali da je na razočarenje američke strane i pored uveravanja Aleksandra Vučića da će raditi na tom slučaju, Radosavljević postao član vladajuće Srpske napredne stranke.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je tokom razgovora sa delegacijom američkih kongresmena u februaru 2019. godine u Minhenu dva puta spomenut Goran Radosavljević Guri, ali da tada od njega nije traženo da Radosavljević bude izručen, kao i da mu nisu dati nikavi dokazi na osnovu kojih bi bio izručen.

Međutim, tim povodom na sajtu kongresmena Zeldina bilo je objavljeno da je dvopartijska delegacija koju su činili članovi Predstavničkog doma i Senata, pozvala Vučića da preduzme mere za rešavanje ubistva braće Bitići, navodi Glas Amerike.

Odbor za spoljnu politiku američkog Kongresa ponovo je u julu usvojio Rezoluciju kojom se od Srbije zahteva da reši taj slučaj. Taj dokument bi trebalo narednih nedelja da se nađe naglasanju Predstavničkog doma u punom sastavu, rečeno je Glasu Amerike u kabinetu njenog podnosioca republikanskog kongresmena Lija Zeldina.

Zastupnik porodice Bitići Pravin Madiradžu rekao je za Glas Amerike da najveću prepreku rešenju tog slučaja predstavlja korumpirani odnos vlade u Srbiji prema pravnim institucijama i ratnim zločincima.

„Dokazi u ovom slučaju su prilično sveobuhvatni. Vlastimir Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, zapravo je priznao sve što je potrebno da se dođe do takvog zaključka“, rekao je Madiradžu.

Bivši visoko rangirani srpski policijski zvaničnik Vladimir Đorđević trenutno u Nemačkoj služi 18-ogodišnju zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih na Kosovu, a porodica Bitići i njega dovodi u vezu sa ubistvom trojice svojih članova.

Goran Radosavljević Guri poslednji put je komentarisao optužbe za povezanost sa ubistvom braće Bitići u decembru 2018. kad je rekao da sa ubistvom nema nikakve veze i da je nekoliko puta davao izjave povodom tog slučaja. Tada su mu SAD zabranile ulaz zbog, kako je saopšteno, umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava i postojanja kredibilnih dokaza da je umešan u ubistvo trojice američkih državljana albanskog porekla.

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine oslobodilo bivše policajce Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, optužene za pomaganje ubistva braće Bitići, jer nisu dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete, navodi Glas Amerike.

Agron, Mehmet i Ilija Bitići, državljani SAD albanskog porekla koji su se u sastavu „Atlantske brigade“ borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova tokom rata na Kosovu, uhapšeni su po završetku NATO intervencije, dok su pomagali komšijskoj izbegličkoj porodici iz Prizrena na jugu Kosova da pređe u Kraljevo u centralnoj Srbiji.

Privedeni su krajem juna 1999. zbog ilegalnog ulaska u tadašnju Jugoslaviju zbog čega ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora. Četiri dana pre isteka kazne izvedeni su iz zatvora, odvedeni u Petrovo Selo u istočnoj Srbiji, gde su 9. jula ubijeni.

Njihova tela nađena su 2001. godine u jednoj od dve masovne grobnice u tom mestu. U vreme zločina Goran Radosavljević Guri bio je komandant baze Specijalne antiterorističke policijske jedinice u Petrovom Selu, piše Glas Amerike.

(Beta, Foto: OSCE)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga