- Autonomija - https://www.autonomija.info -

BOŠKO KOVAČEVIĆ: Autonomiju Vojvodine sagledati u novim društvenim okolnostima

Najnoviji Memorandum o budućnosti Vojvodine najverovatnije je pokušaj da se u javnosti steknu neki mali poeni, on je više za jednokratnu upotrebu nego što je ozbiljan pokušaj redefinisanja pozicije i položaja Autonomne pokrajine Vojvodine u političkom sistemu Republike Srbije, ocenio je za Autonomiju politikolog prof. dr Boško Kovačević.

Komentarišući dokument koji su potpisale organizacije okupljene oko Vojvođanskog fronta, a kojim se, između ostalog, obavezuju na borbu za punu autonomiju pokrajine, evropske integracije i demokratizaciju društva, Kovačević kaže da u tome ne vidi ozbiljno promišljanje autonomije u novim društvenim, političkim i socijalnim uslovima u kojima se nalaze nacionalne države nastale na ruševinama eks Jugoslavije.

– Imate u literaturi sijaset primera da priča o nacionalnoj državi u stvari isključuje svaku priču o autonomiji. Sa druge strane, autonomija vam je jedan civilizacijski projekat koji govori o samozakonodavstvu, o poštovanju individualiteta. Mi pričamo o liberalizmu, koji liberalizam? Liberalizam koji je ušao ruku pod ruku sa nacionalizmom na ovim prostorima?

Tako da mislim da je, u jednim takvim mutnim i jednostavno nedefinisanim odnosima, priča o autonomiji i ovo što rade politički akteri više za jednokratnu upotrebu, verovatno pokušaj da se u javnosti steknu neki mali poeni. Mislim da to nije ozbiljna priča koja može da ozbiljno redefiniše poziciju Vojvodine sa sistemom decentralizacije vlasti i dekoncentracije prava. Ovaj potez ne vodi tome, to je još samo jedan ćorsokak.

Mislite da je u pitanju kompilacija ranijih dokumenata i ideja o statusu AP Vojvodine unutar Srbije?

– Jeste, to je jedna politička ekvilibristika. Ne mislim da to vodi nekom ozbiljnijem iskoraku jer nedostaje ovo što sam malopre rekao. Mi nemamo promišljenu autonomiju u uslovima modernih, funkcionalnih regionalizacija, znate ono – misli globalno, povezuj se regionalno, radi lokalno? Nemamo tu vrstu specifikacije autonomije.

Imamo li uopšte u društvu nekoga ko bi ozbiljno mogao to da promisli i omogući postizanje konsenzusa o tom pitanju?

– Tu su ti razni pokreti, tu su akademske zajednice koje bi trebalo celu priču da zarotiraju i da pokušaju da dođu sada do nekih alternativa kako drugačije specifikovati Vojvodinu. Specifikovati Vojvodinu na sedam posto zahvatanja iz budžeta? Pa nemojte, molim vas. Smešno, to je zamazivanje očiju. Nije priča o tome, priča je o stvaranju jednog drugačijeg ambijenta u kojem čovek pokušava da izgrađuje svoj subjektivitet i da bude odgovoran za njega, a ne političar, ne stranka. Zato nam se dešava to što nam se dešava.

Čini se da je od tolikih boraca za autonomiju prethodnih godina, nje sve manje i manje?

– Ne samo to. To su borci na platformi koja je unapred gubitnička, koja je unapred osuđena na neuspeh i nema pomaka. Zato se 30 godina, s vremena na vreme, u talasima ponavljaju političke ekipe koje pokušavaju tu nešto da ušićare.

Koja je to njihova osnovna greška koja decenijama onemogućava da se napravi kvalitativni iskorak po pitanju položaja Vojvodine?

– Tu ima više razloga, od toga da njima odgovara, jer oni žive od danas do sutra, oni sada to ponavljaju – do toga da oni jednostavno ne vide da je nužna jedna drugačija, nova autonomija u novim uslovima. Pazite, mi smo temeljno izmenili poredak i državu, vi morate sada raditi u novim uslovima, a ne samo „mi smo multietnički, mi imamo istorijsko pravo“. I šta? Imamo neke specifičnosti. Čekajte malo, ne možete vi na priči iz prošlosti da gradite današnje društvo i budućnost. Morate imati neku viziju – šta ja sad hoću! Zašto Vojvodina treba Srbiji? Zbog čega?

Tokom pomenutih 30 godina i u Beogradu, odnosno republičkoj vlasti, promenile su se sve moguće političke opcije, a opet nijedna nije napravila pomak u reformisanju odnosa u državi. Kako je to moguće?

– Njima ne odgovara, oni su pravili nacionalnu državu. Nacionalna država i autonomija, to ti je drveno željezo – to je nespojivo i nemoguće. Centralizovana vlast odlučuje u ministarstvu u Beogradu šta ću sad ja raditi u Subotici i oni u Surdulici. Nemojte molim vas.

Kako je moguće da se u tom periodu nije pojavila neka opcija u Beogradu koja to razume i želi da promeni?

– Tu je bilo pokušaja, ali je sve ostalo na margini. Mislim da tu vrstu kritičkog odnosa, jedne kritičke pozicije, mi jednostavno nismo uspeli da obezbedimo kroz ove razne akademske zajednice, pokrete koji su na nivou revolta, na nivou bunta, ali ne mogu da naprave taj kvalitativni iskorak. Tu je problem.

Znači šta, ostaje nam ovaj novi memorandum do nekog budućeg?

– Mislim da su u pitanju skromni dometi. Tu će možda ovi ljudi koji su akteri zaraditi neke poene, ali tu ozbiljnijeg pozicioniranja Vojvodine u novim društveno-istorijskim, ekonomskim i političkim uslovima – nema. Nema šanse.

Dalibor Stupar (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!