BORIS VARGA: Roker protiv komičara

Novi sastav ukrajinskog parlamenta mogao bi da ima polovinu političara bez ikakvog poslaničkog iskustva

13. jula 2019

Tako pišu ukrajinski mediji i o tome svedoče istraživanja raspoloženja biračkog tela poslednjih nedelja koja šokiraju ne samo međunarodne analitičare, već i domaću publiku.

Ali, može li se uopšte biti šokiran nakon predsedničkih izbora i 73 odsto podrške glasova koliko je dobio glumac, zabavljač i producent Volodimir Zelenski? Još kako može. Njegova stranka „Sluga naroda“ je nakon predsedničkih izbora sa oko 42 do 47 odsto (prema raznim istraživanjima) podrške katapultirana na ubedljivo prvo mesto parlamentarnih izbora koji se održavaju 21. jula.

Na drugom mestu, od oko 12 odsto, je jedna od oživljenih političkih larvi partije bivšeg predsednika Janukoviča u novom ruhu kao „Opoziciona platforma – Za život“, u koju je ušla i otvoreno pro-evroazijska i anti-EU stranka vladara iz senke, Viktora Medvdečuka, inače kuma Vladimira Vladimiroviča Putina.

Na trećem mestu sa oko 6 do 9 odsto prema raznim rejtinzima smenjuju se i „plivaju“ partije Petra Porošenka „Evropska solidarnost“ (preimenovani „Blok Petra Porošenka“), Julije Timošenko „Otadžbina“, i partija „Holos (Glas)“ frontmena i vokaliste najpopularnije ukrajinske rok-grupe „Okean Eljzi“ Svjatoslava Vakarčuka.

Upravo Vakarčuku i njegovom simbolički nazvanom „Glasu“ zbog stalnog rasta popularnosti mnogi analitičari ukazuju na moguće treće mesto. Estradni heroji i politički „novački“ nesumnjivo uzimaju polovinu glasova onih koji su spremni da izađu na birališta.

Ukrajinski rok i Novosađani

Formula komičara i rokera je ista – potpuno novi, neiskompromitovani uglavnom mladi ljudi, sa svežim idejama i kanalima komunikacije koji se oslanjaju na internet i precizno targetirane ciljne grupe birača.

A kakvi su to birači? Uglavnom razočarani u poznata politička imena i tajkune, osiromašeni MMF-ovom štednjom i komunalnim poskupljenjima, umorni od korupcije i rata u Donbasu, geopolitike i veoma podeljeni ideološki, generacijski, kulturno, regionalno ukrajinski građani koji se ili vraćaju ustaljenim predrevolucionarnim političkim navikama ili biraju nešto sasvim drugačije, pa makar ono bilo slatkorečivo, povodljivo i sa mogućim fatalnim ishodom.

Za obe stranke koje predvode zvezde sa malih ekrana karakteristično je da su potpuno preuzeli digitalni politički marketing i analitiku društvenih mreža koje precizno ciljaju frustracije i želje svakog birača ponaosob. Tako bi uz predsednika „po volji naroda“ Ukrajina ubrzo mogla da dobije i parlament po ukusu birača. Ovakav trend virtualnih želja u svetu nije nikakva novina, a Tramp mu je otac i majka. U Srbiji se govori o sličnom talasastom rastu rejtinga Partije slobodnih građana dolaskom Sergeja Trifunovića na njegovo čelo, ali je tu rano praviti bilo kakve analogije.  

O Zelenskom se mnogo pisalo u domaćim medijima, ali o Vakarčuku i njegovom „Glasu“ jako malo. Svjatoslav Vakarčuk (rođen 1975) poreklom je iz Lavova, iz zapadne Ukrajine i politički publicitet je dobio vredno se angažujući u obe revolucije „Narandžastoj“ 2004. i „Revoluciji dostojanstva“ 2014. godine. I nije da je roker sasvim politički neofit, 2007–2008. Vakarčuk je bio poslanik u Verhovnoj radi, kao saveznik partije tadašnjeg predsednika Juščenka.

Svjatoslav privlači glasove omladine, liberalnih proevropejaca i umerenih nacionalista.

Rok grupa „Okean Eljzi“ postala je popularna krajem devedesetih godina, nakon što su se njihove numere pojavile u filmu „Brat 2“ čuvenog ruskog režisera Alekseja Balabanova. „Okean Eljzi“ je ne samo ukrajinska kultna grupa, već i bend koji rado slušaju na prostoru bivše SSSR i koji puni stadione, prkoseći globalnoj krizi žanra kroz koju danas prolazi rokenrol. 

Nakon pobede Zelenskog, jako brzo se uklanjaju trijumfalni simboli Majdana

Čitaocima „Autonomije“ može biti posebno zanimljivo da su u „Okeanu Eljzi“ od pet članova dvojica iz Novog Sada – klavijaturista i aranžer Miloš Jelić i gitarista Vladimir Opsenica. Posebno je veoma popularan i omiljen Miloš, koji je studije u Kijevskom konzervatorijumu komponovanja upisao početkom dvehiljaditih. Kao aranžer i kompozitor, on na prostoru bivšeg SSSR-a uspešno razvija svoju karijeru sarađujući i sa velikim muzičkim zvezdama i legendama, poput Borisa Grebenščikova koji je spiritus movens jedne od prvih SSSR rok grupa „Akvarijum“. Naši zemljaci u ovom slučaju nisu politički angažovani.  

Ukrajinski Dan mrmota

Pitanje svih pitanja je da li su, pored poznatih političkih imena, estradne zvezde na ukrajinskim parlamentarnim izborima u stvari nova „digitalna revolucija“ ili mimikrija oligarha? Sve govori da je više ovo drugo.

Čak i ako je odgovor kompleksan i promenljive prirode, u razbijenoj političkoj paradigmi nakon poraza snaga koje su izvele revoluciju na Majdanu 2014. i vodili rat na istoku, glavnu reč sledećih pet godina ipak će imati – oligarsi. Pre svega, kreator fenomena „Zelenski“ Igor Kolomojski koji je na šestom mestu prema Forbsovoj listi ukrajinskih tajkuna (kapital od 1,1 mlrd. dol.), a koji je finansirao dobrovoljačke odrede i odbranu Donbasa na početku ruske hibridne agresije. Drugi važni igrač na ovim izborima je Putinov kum Medvedčuk (kapital od 270 mil. dol.), koji u Ukrajini drži uticajne medije.

Kako će izgledati parlament nakon izbora i „ko sa kim može“? Sudeći po svemu, ne može jedino Porošenko sa Putinovim kumom. Svi ostali veoma lako mogu da prave direktne i interesne koalicije, s tim da „Slugama naroda“, kao SNS-u Srbiji, tako nešto neće biti neophodno. Osim za ustavne promene, što je svakako očekivano, jer kakva je to kontrarevolucija a da se ne menja osnovni zakon, posebno u vezi pitanja nadležnosti izvršne vlasti (predsednika i vlade) ili pitanja članstva Ukrajine u NATO koje je takođe prošle godine definisano ustavom kao spoljnopolitički prioritet.

Nakon pobede Zelenskog, jako brzo se uklanjaju trijumfalni simboli Majdana, a iz raznih delova sistema brzo na površinu izbija revanš. Vraćaju se oni koji su nestali ili pobegli sa Janukovičem, vraćaju se imena ulica i trgova koja su bila promenjena… Istorijski revizionizam i rehabilitacija Bandere i Šuheviča na talasu Majdana u tom heterogenom društvu pokazali su se kao neprihvatljivi.

Nameće se i operativna saradnja između prve dve po rejtingu stranke Zelenskog i proruske platforme. Komičar već sada zove rokera u koaliciju, iako su prilično različiti. Međutim, to je taktički potez s obzirom da bi ta saradnja Zelenskom moglo ne samo da donese dodatne glasove već i da pokrije ideloški vakum i pacifikuje ukrajinski patriotski elektorat. U očaju i razočarenju nakon predsedničkih izbora, neko je na društvenim mrežama objavio veoma popularni post: „Zelenskog jedino može da pobedi ‘Zelenski’“.

Da li su heroji estrade i politike saveznici, rivali ili nešto sasvim treće? Jedan od odgovora je i taj da je Vakarčuk podržan kao neko ko bi mogao da Porošenku i Timošenkovoj oduzme dragocene mikro-procente za njihov prelazak petopostotnog izbornog praga. Vakarčuku su predviđali relativno dobar uspeh i na martovskim predsedničkim izborima (po procentima bio je među prvih pet kandidata), ali je u poslednjem trenutku od kandidature odustao, navodno zbog političke nagodbe.

(Autonomija; foto: Beta/AP)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga