BORIS VARGA: Naprednjačka osveta za proteste u Srbiji

"Nema sumnje da je riječ o početku naprednjačke osvete i njihovoj ciničnoj poruci da protesti mogu stati onako kako su i počeli – zastrašivanjem i krvavim košuljama"

17. juna 2019

U Srbiji je u više gradova napadnuto ili pretučeno više osoba povezanih sa opozicijom i protestima protiv vlasti. U više navrata 10. i 12. maja u Novom Sadu napadnuti su građani tokom protesta da bi na parkingu maskirane osobe napale jednog od organizatora „Jedan od pet miliona“, studenta Filipa Martina.

Nedelju kasnije, 17. maja, Demokratska stranka izdala je saopštenje da je odbornik njihove stranke u Knjaževcu i jedan od organizatora protesta „Jedan od pet miliona“ Dalibor Stanojević brutalno pretučen tokom proslave Dana opštine. DS tvrdi da su ga, naočigled svedoka, pretukli predsednik opštine sa svojim saradnicima.

Sličan incident dogodio se u martu u Žitorađi, gde je takođe prebijen jedan od organizatora protesta „Jedan od pet miliona“ Milan Blagojević, i to u kabinetu predsednika opštine. Opozicija tvrdi da su ga tukla četvorica batinaša i potpredsednik opštine.

Situacija je eskalirala u Novom Sadu, kada su u krugu studentskog kampusa 7. i 8. juna napadnuta i brutalno prebijena trojica studenata. Prvo su usred dana bokserima i šipkama pretučeni aktivisti „Združene akcije Krov nad glavom“, Marko Đelević i Mihajlo Nikolić nakon održavanja protesta zbog seče drveća. Dan kasnije, nakon povratka sa protesta „Jedan od pet miliona“, pretučen je aktivista Antifašističke koalicije Dejan Bagarić. Povodom poslednjih slučajeva nasilja u Novom Sadu organizovan je protest.

Režimski eksperiment

Čitajući o tim nasilnim incidentima, stiču se barem dva generalna utiska: 1) da su u Srbiji na vlasti, posebno u lokalnim sredinama, bukvalno nasilnici koji su spremni, kao u nekoj crnoj groteski, lično da se u javnosti ili u svojim kabinetima fizički, pesnicama i nogama obračunavaju sa neistomišljenicima i opozicijom; 2) da je višegodišnja retorika vlasti toliko podelila srpsko društvo da uopšte više nisu neophodna konkretna naručivanja premlaćivanja i batinanja političkih protivnika, jer to sad već može da uradi bilo ko.

Ovim se ne prejudiciraju uzroci prethodnih incidenata, koji veoma lako mogu da se ispostave kao jasno ciljani, nego se ukazuje na opštu atmosferu podizanja agresije u društvu prema određenim grupama.

Aleksandar Vučić je prošle nedelje još samo dodao ulje na vatru kada je putem medija pozvao opozicione čelnike na fizički obračun sa njim. Da ne prete, kaže srpski predsednik, nego da kažu gde da dođe i da se on sam sa svima njima bije.

Posle pomenutih ispada bilo koji frustrirani pojedinac ili grupa nasilnika može da napadne i bez velikih posledica svoj bes i nezadovoljstvo iskali na građanima koji protestuju protiv vlasti na skupovima kakav je „Jedan od pet miliona“ ili nekom manjem, poput „Združene akcije Krov nad glavom“.

Stvaranje otvorenog neprijateljstva između besne nadmoćne većine i mizerne manjinske opozicije idealno je za upravljanje krizom u kojoj za zastrašivanje nije potrebna policija sa pendrecima, kao devedesetih za vreme Slobodana Miloševića, nego se stvara slika kao da se sukobi odvijaju spontano, među građanima, i da je za sve kriva opozicija koja ih je isprovocirala. Na meti su čelnici opozicije i studenti. Posebno su važni ovi poslednji jer su po svojoj buntovnoj prirodi uvek spremni na protest.

Takvim stanjem u društvu režim koji je zadržao svoju primarnu radikalsku ćud testira i eksperimentiše do koje mere je moguće društvo držati na granicama netrpeljivosti i sukoba, te izazvati strah koji bi uticao na slabljenje protestnog potencijala kod građana.

Najoštrije su reagovali oni na čijem terenu je omladina pretučena. Jedna od najstarijih nevladinih organizacija u Vojvodini, Vojvođanski klub, smatra da je Srbija postepeno izašla iz latentne i ušla u manifestnu fazu fašizma. „Režim podržava fašiste, a fašisti štite režim“, navodi se u njihovom saopštenju.

Nema nikakve slučajnosti da se sve ovo odigrava u trenutku kada nakon pola godine slabi protestni talas u Srbiji. Nema ni sumnje da je reč o početku naprednjačke osvete i njihovoj ciničnoj poruci da protesti mogu da se zaustave onako kako su i počeli – zastrašivanjem i krvavim košuljama.

Stranačka parapolicija

Još jedan pravac kako u srpskom društvu može da se manipuliše kriminalom i podgreva nasilje jest ideja formiranja „građanskih patrola“. Te totalitarne ideje nisu nove – „Dobrovoljačke narodne družine“ u Rusiji imaju kontinuitet još iz doba carizma, pa sve do danas, ali su prilično dobro zaživele i u populističkoj desničarskoj jugoistočnoj Evropi.

Upravo u periodu kada su prebijeni pomenuti opozicioni i građanski aktivisti nevladina organizacija Centar za bezbednost, istrage i odbranu DBA pokrenula je u srpskoj javnosti raspravu o potrebi formiranja takvih građanskih patrola. Da je reč o još jednom probnom balonu države svedoči rasprostranjenost te ideje u državotvornim medijima i tabloidima, ali i po imenima učesnika koji se povezuju sa naprednjačkom vlašću. Ubrzo su isplivale informacije da su iza te ideje ljudi sa bogatim krivičnim dosijeima, osnivači takođe državnog projekta Srpska desnica i osuđeni za pokušaj državnog udara u Crnoj Gori.

Pod izgovorom da država i policija ne mogu da se izbore sa preprodajom droge kod omladine, rezultati angažovanja kriminalaca u stvaranju stranačke parapolicije već su viđeni kako prekrajaju izbornu volju na više lokalnih izbora u Srbiji. Incident sa nasilnicima iz ovih grupa već je bio zabeležen i prilikom inauguracije Aleksandra Vučića 2017, kada su javno fizički sa događaja izvlačili opoziciju i novinare.

Građanski aktivisti iz Novog Sada sumnjaju da iza premlaćivanja studenata u tom gradu upravo stoji Srpska desnica.

Utvrđivanje stabilokratije

Reč je o još jednoj perfidnoj novotariji vlasti, koja bi trebalo ne samo da zastraši birače po manjim sredinama nego da se umesto policije razne družine fizički pesnicama i šipkama obračunavaju sa političkim neistomišljenicima i demonstrantima, od kojih ova vlast najviše zazire. Vučić je naučio lekcije prethodnih režima da je izvođenje uniformisanih policajaca na ulice početak njegovog kraja.

Novotarija je i to da su na meti studentski aktivisti, a brutalni napad na njih u vojvođanskom javnom servisu i srpskim tabloidima predstavljen je kao tuča između huligana levičara i desničara. Premlatiti, slomiti i kome se ne sviđa u Srbiji – nek’ pakuje kofere.

I sve je spremno za veliku predstavu. Aleksandar Vučić posle toliko godina nije došao na vlast da bi je tek tako izgubio. Od Miloševića je, takođe, naučio da mu je za očuvanje te pozicije potrebno da otvoreno ne kvari odnos za Zapadom, da dobije što veću podršku istoka (Rusije i Kine). Da podeli, iskompromituje ionako slabu i heterogenu opoziciju, da unese konfuziju koja već postoji u protestima i da preko haotičnog batinanja unese strah među građane. Poruka je jasna: rizično je ne samo biti u organizaciji nego i učestvovati u bilo kojim protestima protiv vlasti.

Podizanje uloga u toj igri dodatno utvrđuje već uspostavljenu stabilokratiju. Sa batinama će se ići dok ne bude reakcije „žandarma spolja“, a javnosti treba da se prikaže jednostavna slika kako je Srbija zbog Kosova pod nesnosnim spoljnim pritiscima i sada kada je krajnje neophodno nacionalno jedinstvo opozicija gura društvo u sukobe. Nije kao pred bombardovanje 1999, ali sve ide u pravcu da se dobije što banalnija slika kako situacija može da bude krajnje nestabilna ako Vučić ne ostane dovoljno dugo na vlasti.

(Al Jazeera)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Potop
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga