BORIS BARJAKTAROVIĆ: Niko u Vladi ne misli da je tim u Banovini separatistički

Novi član tima Bojana Pajtića, funkcioner G17 plus Boris Barjaktarović, koji je nakon ostavke Ivane Dulić-Marko…

05. okt 2009

barjaktarovic.jpgNovi član tima Bojana Pajtića, funkcioner G17 plus Boris Barjaktarović, koji je nakon ostavke Ivane Dulić-Marković izabran za potpredsednika Izvršnog veća i sekretara za regionalnu i međunarodnu saradnju, kaže da je zbog ograničenih budžetskih sredstava sužen prostor angažovanja ovog resora, ali da zbog toga neće biti dovedeni u pitanje prioriteti kao što su jačanje saradnje sa susednim i drugim evropskim regionima. On je uveren u to da i na ovom polju partneri u Banovini funkcionišu kao tim.
– Naš prioritet je saradnja sa susednim regijama u okviru nadležnosti Pokrajine, a tu je i saradnja u okviru Dunavske inicijative – kaže Barjaktarović za „Dnevnik”. – Za nas je veoma važna prekogranična saradnja izmeđe Mađarske i Srbije jer je to prvi put da imamo pristup fondovima koji su, inače, namenjeni zemljama članicama EU i kandidatima za članstvo. Sredstva za te projekte su značajna, a reč je o neprofitnim projektima kao što su infrastruktura, zaštita životne sredine i drugo. Problem je u tome što podnosilac projekta mora da obezbedi 15 odsto para da bi aplicirao i zato moramo da nađemo način da to rešimo, posebno kad je reč o projektima lokalnih samouprava koje takođe nemaju dovoljno novca. Zato je vrlo važno da imamo koordinaciju sa svim organizacijama koje se bave međunarodnom i regionalnom saradnjom, a koja do sad baš nije bila na zavidnom nivou.
Da li u tom pogledu novoformirani Fond „Evropski poslovi“ doživljavate kao konkurenta ili kao partnera sekretarijatu koji vodite?
– Sekratrijat za regionalnu i međunarodnu saradnju, novoformirani Fond „Evropski poslovi“ i VIP fond za privlačenje investicija su tri partnera koji su međusobno upućeni i povezani. Sekretarijat se tu bavi određenom političkom dimenzijom saradnje između regiona, novoformirani Fond bi trebalo da se bavi tehničkim delom posla u toj saradnji, a sve to što rade Sekratarijat i Fond treba da se pretoči u rezultat koji će realizovati VIP fond. Svrha te saradnje je privlačenje investicija i podizanje kvaliteta života u Pokrajini. A posla ima toliko mnogo da nijedna institucija nije višak, samo je bitno da se dobro organizujemo i da se ne preklapamo.
U kojoj meri problem statuta otežava poziciju Vojvodine u regionalnoj saradnji, s obzirom na to da je ta tema i jedno od ključnih pitanja koje vam postavljaju partneri iz evropskih regiona?
– Evropska unija nema pravo da se meša u pitanje teritorijalne organizacije neke zemlje, ali ima pravo da kontroliše zemlje članice i one koje bi to žele da postanu kad je reč o poštovanju sopstvenih zakona. A ovde imamo problem s poštovanjem Ustava. Pokrajinska administracija je u tom pogledu uradila svoj deo posla, i statut je upućen u proceduru Skupštine Srbije. Međutim, zakon o prenosu nadležnosti Pokrajini očigledno nije bio prioritet Vlade Srbije. Vojvođanska administracija je u ovom procesu pokazala maksimalno strpljenje, a sad i iz Beograda imamo uveravanja da će taj proces uskoro biti okončan.
Da li je na takvu dinamiku u procesu utvrđivanja zakona o nadležnostima možda uticala i vaša stranka, odnosno ministarstva koje vode kadrovi G17 plus?
– Kao član Predsedništva stranke znam da su naša ministarstva odavno usaglasila poglavlja zakona koja su se odnosila na njihove resore, a naši poslanici takođe su se izjasnili da će dati podršku i statutu i zakonu o nadležnostima u republičkom parlamentu. Prema tome, G17 plus nije problem u tom procesu.
A kako doživljavate aktuelne optužbe za separatizam na račun pokrajinske vlasti?
– Takve optužbe su neozbiljne i neodgovorne. Godina je prošla od usvajanja statuta u Skupštini Vojvodine i prilično je neozbiljno da neko ko taj akt komentariše nije uspeo ni da ga pogleda u tom periodu. Ali, ovde očigledno postoji sklonost ka senzacionalizmu. Siguran sam u to da niko u Beogradu ne misli da je pokrajinska administracija separatistička. Sve je to prilično naduvano zbog neke igre gluvih telefona. Tendencije u Evropi su takve da se što veći deo vlasti spusti bliže građanima, što je i logičan proces, ali bolan i dugotrajan. Mislim da takvih optužbi i etiketa ne bi bilo da u Srbiji postoji još nekoliko regiona. A ako neko ne shvata politički značaj regionalizacije, mora da zna da je vertikalna podela vlasti na nekoliko nivoa veoma važna i zbog mogućnosti pristupa evropskim fondovima. Srbija ovako gubi tri petine para iz tih fondova pošto zbog nepostojanja regiona nema ni uslova za učešće na tim konkursima.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga