„Bilo kuda da krenem, bilo bi mi samo gore“

Dok Hrvatska i Srbija bruje o napadima na Srbe oko obližnjeg Knina, u Golubiću od tenzija nema ni traga

24. avg 2019

Golubić, srpsko povratničko selo u Hrvatskoj, živi novi život dvadeset godina od „Oluje“. Meštani kažu da u njihovom kraju nema problema kao drugde u Hrvatskoj. Jedino manjka onog što je najvažnije – ljudi.

Ruine od kuća, dosta koza i pokoji magarac u hladu… škola je obnovljena, ali u nju još ne idu deca. Velebitsko selo Golubić blizu Obrovca danas je dom osamdesetak Srba. Pre „Oluje“ ovde ih je bilo oko pet stotina. Tada je selo teško stradalo.

„Tu sam stalno, svaki dan. Imam stoku, imam blago, imam koza oko 200 komada, imam pčela 60 košnica, četiri krave, imamo svoje domaće proizvode. I prodamo mi to, i jarad, i mlijeko… Proda se sve, malo teže, nije baš lako, ali ide“, kaže nam Vinko Dragičević koji se u Golubić vratio 2000. godine.

„Zdravo je mjesto, odlično, nema vlage, čist je vazduh, bura često puše, što je jako lijepo, što čisti vazduh“, hvali Vinko svoje selo.

Dok Hrvatska i Srbija bruje o napadima na Srbe oko obližnjeg Knina, u Golubiću od tenzija nema ni traga. Povratnici tvrde da je ovo primer dobrih međuetničkih odnosa.

„Tenzije su opale u poslednjih dvadesetak godina, tako da sam ja ovde potpuno slobodan, kao čovjek, kao pojedinac. Nisam primijetio nigdje nikakve probleme. Korektni su prema nama i u službenim institucijama, imamo jednaka prava“, priča Dragičević.

„Nije dobro ako se uvijek priča o nekim sukobima, to se onda prenosi u manje sredine. A mene tu niko ne dira, meni je stvarno lijepo. Sin mi ima godinu dana, curica ima tri i po godine i nju sam upisao u vrtić u Obrovcu. Ja živim za svoju djecu. Ne mislim nikada ići odavde, jer bilo kuda da krenem, bilo bi mi samo gore“, kaže naš sagovornik.

Milan Veselinović Mićina je u Golubiću živeo do rata, gde je 30 godina radio kao trgovac, a danas počinje da se bavi turizmom u rodnom selu. „Poslije ove nesreće, ovog rata, poslije ove ‘Oluje’ mi smo otišli za Novi Sad kao i mnogi drugi. Gore smo proveli desetak godina, snalazili se kako ko, neko se snašao, neko nije. Veoma mali dio se vratio.“

Nedostaju ljudi

„Eto, ja sam se vratio 2002, ja i žena, obnovili smo kuću. I sada smo tu kuću počeli da izdajemo za turiste, i to sad ide po meni dosta dobro pošto je ovo područje mira, a danas je mir došao skup“, navodi Milan.

Kaže da „s obzirom na sve ovo što se nažalost dešava u hrvatskoj državi“, u njihovom kraju vladaju dobri međuljudski odnosi. „Vidite da je i danas ovdje i gradonačelnik Obrovca, i zamjenik je naš, sa strane srpske zajednice, tako da Obrovac po meni treba da služi za primer u Hrvatskoj po pitanju međunacionalnih odnosa.“

Sveštenik Srpske pravoslavne crkve Dragan Božić pre godinu dana došao je na službu u Obrovac. Kaže da nema nikakvih problema niti incidenata, ali naglašava da veliku muku predstavlja manjak stanovništva.

„Obrovac je jako prijatno i dobro mjesto za život, ali je demografska slika najveći problem. Nema ljudi, sahrana je uglavnom više nego rađanja i krštenja. A i ovo ljudi što ima uglavnom odlazi zbog ekonomske situacije, jer nemaju perspektive“, kaže on za DW.

„S druge strane, što se tiče međuljudskih i međuetničkih odnosa, to je na vrhunskom nivou. Po meni, u Hrvatskoj je to možda i najbolji primjer. Ja kao sveštenik nijednog momenta nisam imao problem za ovih godinu dana otkada sam tu“, naglašava Božić.

Deset odsto „idiota“

U Golubiću je u petak održan dvanaesti međunarodni naučni skup „Hrvatsko-srpski odnosi“, koji su organizovali Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada i Udruga za povijest, suradnju i pomirenje iz Golubića.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Janko Veselinović, koji je aktivan i u politici u Srbiji, idejni je tvorac održavanja skupa o srpsko-hrvatskim odnosima. Veselinović je takođe rođen i odrastao u Golubiću, a zahvaljujući tim naučnim skupovima, obnovljena je i osnovna škola u Golubiću. Ona, međutim, još uvek ne radi, jer u golubićkom kraju ima premalo dece.

„Odnosi između običnih građana u dve države su mnogo bolji nego odnosi između političara. Potpuno je jasno da nas jedna manjina od maksimalno desetak odsto ljudi maltretira. To i nisu ljudi nego idioti, koji nam zagorčavaju život sve ove godine i ne dozvoljavaju da se normalno živi“, besno kaže Veselinović.

Na skupu se čulo i da obrovački kraj ima mnogo potencijala, ali je najveći problem što ima manjak stanovništva, zbog ratova iz devedesetih godina prošlog veka. Zaključak je da ukoliko ne bude naseljavanja mlađeg stanovništva, ti krajevi u čijoj su blizini i more i tri reke i gde je odlična klima – nemaju budućnost.

(Tekst i foto: Dinko Gruhonjić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga