BILJANA TASIĆ: Srbi i Romi se ne poznaju dovoljno

"Dešava se da ljudi diskriminišu Rome, a da toga nisu ni svesni"

17. nov 2019

Zaposlenje, stanovanje i zdravstvo su najveći problemi sa kojima se pripadnici romske nacionalne manjine susreću u Srbiji, kaže Biljana Tasić, izvršna direktorka Romskog kulturnog centra – Romag.

Ona dodaje da je teško izdvojiti nekoliko problema i reći, „evo ovo su najveći“, ali da su ovi nabrojani svakako najveći.

– S druge strane, pripadnici romske nacionalne manjine se svakodnevno suočavaju sa teškim životnim uslovima i jedna su od najugroženijih nacionalnih manjina u Srbiji, gde se i dalje suočavaju sa diskriminacijom i marginalizacijom. Ipak, ne možemo da kažemo ni da je sve tako crno. Zahvaljujući angažovanju državnih institucija i međunarodnih organizacija u prethodnom periodu napravljeni su pozitivni pomaci u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja i zdravstvene zaštite. Ali sve je to nedovoljno da bismo mogli da govorimo o značajnim pomacima i uspesima i trajnim rešenjima, ističe Tasić.

Kako objašnjava, u Srbiji zvanično živi oko 150.000 Roma, što ih kao nacionalnu manjinu svrstava na drugo mesto po brojnosti u Srbiji.

– Nezvanično, broj Roma koji žive u našoj državi je daleko je veći i govori se o ciframa od 500 do 800.000 osoba, navodi Tasić.

Na pitanje da li su Romi dovoljno dobro integrisani u društvo i kako ih društvo u Srbiji prihvata, direktorka Romaga navodi da nažalost, Romi u Srbiji nisu dovoljno dobro integrisani u društvo i veoma često su predmet najrazličitijih oblika diskriminacije.

– Dešava se da ljudi diskriminišu Rome, a da toga nisu ni svesni. Problem leži u tome što se mi kao komšije koje zajedno žive od 13. veka i dele sve probleme i radosti, ne poznajemo. E sad, ovde se postavlja pitanje ko koga ne želi da upozna i zbog čega. Romi, na primer govore srpski jezik, većina njih je pravoslavne vere, trude se da rade i poštuju zakone, dok za većinsko stanovništvo slobodno možemo da kažemo da ne zna ni jednu reč romskog jezika, ne poznaje tradiciju, kulturu i običaje Roma, a veliko je pitanje i to koliko se njih privatno druži sa Romima. Naši ljudi vole da uživaju u romskoj muzici, da se vesele i slave uz nju, ali ništa više od toga, naglašava Tasić.

Prema njenim rečima, Romkinje se nalaze u posebno teškom položaju, neškolovane, skrajnute i dvostruko diskriminisane, prvo u sopstvenoj kući, a potom i u spoljnom svetu, te žene retko imaju priliku da se ostvare u nekoj drugoj ulozi, osim u ulozi majke.

– Valja reći da maloletnički brakovi nisu karakteristični samo za pripadnike romske nacionalne manjine. Naime, imate na raspolaganju javna istraživanja koja pokazuju da neromske devojčice stupaju u seksualne odnose sa 12 godina i da veoma često idu da abortiraju, naravno ne ulaze u brakove, ali imate slučajeve u unutrašnjosti Srbije gde se neromske devojčice još uvek udaju sa 14, 15 i 16 godina. Jedini razlog zbog koga se toliko priča o maloletničkim brakovima među Romima je taj što smo mi nekako uvek najistaknutiji u očima javnosti, uglavnom po lošem, kaže Tasić.

Aktivnosti Romaga

Uz podršku Roma Integration 2020 obeležićemo 10. decembra Međunarodni dan ljudskih prava u Skupštini grada. Udruženje Romag je započelo projekat ProDialogue (Za dijalog) pod pokroviteljstvom Erazmus plusa i projekat vezan za opismenjavanje romske nacionalne manjine koji je prilagođen njihovim realnim potrebama, takođe pod njihovim pokroviteljstvom. Ovim aktivnostima, trudimo se da načinimo konkretne pomake ka poboljšanju položaja romske nacionalne manjine i da skrenemo pažnju na probleme i neravnopravan položaj.

(Aleksandar Roknić, Danas)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Naslednik
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga