Besmislenost pokrajinskih izbora: Vojvodina služi samo za uhlebljenje stranaka na vlasti

Na osnovu rezultata pokrajinskih izbora, mandate je podelilo ukupno sedam lista, a najveći deo „kolača”, 76 od 120 mandata, pripao je vodećoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Prema svemu sudeći, vlast na republičkom nivou će biti samo preslikana i na pokrajinski nivo

07. avg 2020

Prema mišljenju novinara i stručnjaka sa kojima smo razgovarali, pokrajinski izbori su bili u senci republičkih, gotovo nevidljivi, a izborni ciklusi se već duži niz godina ne mogu okarakterisati kao demokratski. Građani ništa nisu znali o ovim izborima, generalno nisu bili upoznati sa programima stranaka, pa ovi izbori zapravo služe jedino za uhlebljenje članova stranaka na vlasti, dok se o Vojvodini i decentralizaciji vlasti uopšte više i ne govori.

Pokrajinski izbori nemaju nikakav značaj

Urednica Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Branka Dragović Savić rekla je za naš portal da se poslednjih nekoliko izbornih ciklusa teško mogu karakterisati kao demokratski izbori i da je u pitanju glasanje koje se dešava pod medijskom i političkom torturom vladajućih struktura.

„Agresivna izborna kampanja vlasti je konstantna, i sam izborni dan više predstavlja popis partijskih sledbenika vladajuće partije. Naime, stranački aktivisti bukvalno telefonski saslušavaju građane uoči izbora, popisiju ih pred biračkim mestima a potom proveravaju kako su glasali (fotografisanje glasačkih listića)”, navela je Dragović Savić.

Prema njenim rečima, pokrajinski izbori u takvom kontekstu nemaju apsolutno nikakav značaj, niti su tema političkih aktera, kao i da su brojni primeri da čak više političkih tenzija ima prilikom glasanja za predstavnike mesnih zajednica.

Komentarišući rezultate pokrajinskih izbora, novinar portala Mašina Andraš Juhas (András Juhász) rekao je za naš portal da ukoliko nismo skloni cepidlačenju oko decimala, možemo reći da su rezultati pokrajinskih izbora očekivani.

„Iznenađen sam rezultatima monarhista, ali to neće uticati na odnose moći“, smatra Juhas.

Sociolog i saradnik Instituta za istraživanje manjina u Budimpešti Đerđ Serbhorvat rekao je za naš portal da Vojvodina kao pokrajina postoji samo tehnički, pa su i izbori bili tehnički.

„Ponekad pomislim da Vojvodina u ovom obliku više nije ni za šta – sem da se dupliraju radna mesta, da partijski ljudi dobijaju posao (kao i u opštinama). To je manje-više tako od 1988, od Jugurt-revolucije, a ni posle 2000. godine DOS, tzv. demokratske partije nisu uradile ništa, navodno zbog uticaja iz Beograda“, kazao je Serbhorvat.

„Ako bismo pitali Vojvođane ili one koji su glasali, ko je predsednik Vlade Vojvodine, ne verujem da više od 10 odsto njih zna tačan odgovor“, rekao je Serbhorvat i dodao da možda poneki Mađar zna da je Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine, ali da za njega više znaju kao predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM).

Cilj političkih elita je obesmisliti izbore

Prema rečima Branke Dragović Savić, građani apsolutno ništa nisu znali o pokrajinskim izborima i da se njima nisu bavile ni stranke, ali ni mediji koji su uglavnom zabavljeni nacionalnim temama.

„No, to je uostalom i cilj poltičkih elita: do krajnosti obesmisliti izbore, a time i sve institucije vlasti, pa i one na pokrajinskom nivou”, smatra Dragović Savić.

Andraš Juhas takođe deli utisak da nije bilo značajne predizborne kampanje, i da se pandemija pokazala mnogo relevantnijom temom od izbora, ali da se nije ništa značajno novo i drugačije nudilo u izbornoj trci, pa nije ni bilo mnogo šta za građane da upoznaju.

„Stranke sve ređe imaju pravi partijski program, na njihovim stranicama nalazite varijacije opštih teza na istu protržišnu temu. Tragična je to posledica iluzije da smo nadišli ideologije, da postoji nekakav adekvatan politički centar. Ta iluzija se pokazuje dosta otpornom u Centralnoj i Istočnoj Evropi“, objašnjava Juhas.

Đerđ Serbhorvat, inače, rodom iz Malog Iđoša, kaže da je za vreme kampanje dve nedelje boravio u svom rodnom mestu, u karantinu, ali da je uoči izbora bio u Budimpešti, navodeći da je na televiziji uvek video samo Vučića i Pastora, i na RTS-u, i na RTV-u, i na Pannon RTV-u, pa i u većini novina.

„Ne mislim da je period kampanje bio važan. Vučić već osam godina hara po medijima, a ništa nije bolja situacija ni kod Mađara”, rekao je Serbhorvat i podsetio i na 100 evra državne pomoći građanima, odnosno, u okviru kampanje u Vojvodini i na novac mađarskih obveznika koja su se slila preko Fondacije Prosperitati.

Dodao je da veruje da je to donelo dosta glasova „zahvalnosti” SVM-u, kao i da je primetno da „generalno programi stranaka više uopšte nisu važni ni u drugim državama, pa zašto bi onda bili važni i u Srbiji”.

Prema rezultatima Pokrajinske izborne komisije, u Skupštinu Vojvodine ulazi ukupno sedam izbornih lista. Za listu „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ glasalo je 498.495 građana, što je SNS donelo 76 mandata, objavio je portal 021.rs.

Lista SPS – JS osvojila je 13 mandata na osnovu 90.512 glasova, zatim Savez vojvođanskih Mađara sa 11 mandata i 75.218 osvojenih glasova.

Koalicija Vojvođanski front (LSV, Zajedno za Vojvodinu, Vojvođanska partija, DSHV, Crnogorska partija i Demokratski blok) osvojila je šest mandata zahvaljujući 41.455 glasova. Po pet mandata osvojila je koalicija „Za Kraljevinu Srbiju – Za srpsko vojvodstvo“ koju čine POKS i Monarhistički front (34.083 glasova) i Metla 2020 (35.479 glasova).

U Skupštinu Vojvodine ulazi i Srpska radikalna stranka sa četiri mandata, odnosno sa 26.489 osvojenih glasova građana.

Cenzus nisu prošle manjinske koalicije i to „Koalicija za mir“ Čedomira Jovanovića (osvojenih 4.658 glasova) i koalicija „Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja – Demokratska partija Makedonaca“ Muamera Zukorlića (osvojenih 3.070 glasova).

Pokrajinska izborna komisija utvrdila da je 1.696.292 građana upisano u birački spisak, te da je glasalo 852.972 građana. Važećih glasačkih listića bilo je 809.459.

Pokrajinske institucije služe za uhlebljenje partijskih kadrova

Pokrajinske institucije, nažalost, jesu pretvorene u mesta za uhlebljivanje partijskih kadrova, kaže Branka Dragović Savić i dodaje da „to govori ne samo da političke elite ne poštuju državne institucije, već da ih svesno urušavaju, prisvajajući političku moć za partijske strukture, kojima su institucije apsolutno potčinjene”.

Andraš Juhas smatra da se politika u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, veoma degradirala otkada kapitalizam „nema alternativu“ u međunarodnoj političko-ekonomskoj areni, dakle od osamdesetih naovamo.

„Naš sistem ima niz nesrećnih karakteristika: ekonomski služiti interesima kapitalističkog centra i domaćim tajkunima, kriminal usko prepleten s politikom, i drugi. U ovakvom kontekstu teško je zamisliti da neki nivo vlasti ne služi ‘uhlebljivanju’ – mada, primetimo, ipak se radi o platama i vezama koje obezbeđuju dosta više od hleba“, dodaje Juhas.

Manjine su dobile svoje nacionalne savete, dakle, nekakvu etničku i ličnu autonomiju, pa teritorijalna autonomija, pa i vojvođanska ideja samim tim smeta svima, mada neke pare – samo pare, ne ideje, su još interesantne, smatra Đerđ Serbhorvat.

„Više nema ni autonomaša – Nenad Čanak od 2000. više igra klovna, trikstera, i ako možda još nešto priča o Vojvodini, znamo da je to bez veze, jednostavno večno hoće za sebe neku poziciju, a evo ih opet u Skupštini. Sve su to male prljave igre“, objašnjava Serbhorvat.

Slučaj „Vranje“ govori o nepismenosti glasača

Kada su u pitanju redni brojevi na glasačkim listićima koji su tokom ovih izbora uneli zabunu, posmatrajući izborne rezultate u Vranju, Branka Dragović Savić kaže da to nije posledica uticaja rednih brojeva na glasačkim listićima, već opšteg civilizacijskog sunovarata društva u Srbiji.

„U kojem je obrazovanje srozano na najniže grane, ali i nezainteresovanosti velikog broja građana za društvo u kojem žive, odnosno njihovim pristajanjem na podanički status u odnosu na donosioce odluka”, navodi ona.

Andraš Juhas smatra da parlamentarne izbore 2020. godine nećemo pamtiti samo po žrtvovanju građana virusu SARS-CoV-2, već da u „Vranju sunce szia“ i sličnim šalama.

„Možda se ne radi o rednim brojevima, već o nekakvoj kosmičkoj pomoći da se ljudi nasmeju u ovo teško vreme“, dodaje Juhas.

„To govori o nepismenosti glasača“, kaže Đerđ Serbhorvat, ali i o kupovini glasova, što predstavlja manjak demokratije u Srbiji.

„Partije svesno računaju na to. Možda bi trebalo izbaciti te brojeve sa lista, pa ko ne zna da čita, neće ovako lako prodati svoj glas“, navodi Serbhorvat.

Bez očekivanja od pokrajinske vlasti

Čini se da gotovo nikog i ne zanima, niti kada će konstitusati novi skupštinski sazivi, niti ko će činiti vladajuću koaliciju, kaže Branka Dragović Savić i dodaje da to samo govori o tome da niko nema očekivanja od struktura vlasti, jer te institucije nemaju političku moć, niti uticaj na društvene tokove.

„Eventualno ovaj period može da uznemiri samo sledbenike SNS-a, koji iščekuju apanaže za služenje vođi”, smatra Dragović Savić.

Andraš Juhas ne očekuje značajne razlike između dva nivoa vlasti, niti neke suštinske promene za Vojvođane.

Prema rečima Đerđa Serbhorvata, još uvek ne vidimo da li će SPS, odnosno Dačić biti u Vladi ili ne, i ako ne bude, to će biti samo mala promena, ali to neće značiti ništa.

„Sve će da ide po starom, i očigledno ljudi veruju više nacional-socijalističkoj, pomalo fašističkoj, populističkoj i antidemokratskoj struji (vidi još i Orbana, pa Trampa), nego sopstvenim očima“, kazao je Serbhorvat.

Vojvodina je demokratsko pitanje

Branka Dragović Savić podseća da nema ni jedne političke stranke koja ima iole ozbiljan autonomistički program, niti stranke koja zagovara decentraliazciju vlasti ili promenu naopakog političkog sistema koji ne može da produkuje ni kvalitetne političke programe, niti izgradnju demokratskih institucija.

„Vojvodina nije ni nacionalno ni multietničko pitanje, ona je demokratsko pitanje. Na odnosu prema Vojvodini, odnosno decentralizaciji vlasti ogledaju se demokratski kapaciteti ovog društva”, kaže Dragović Savić.

Po rečima Andraša Juhasa, sledeće godine će biti popis stanovništva pa ćemo videti kako stoje stvari, ali da se može pretpostaviti da se etnički karkater menja, ako ni zbog čega drugog, onda zbog migracija.

„Ljudi masovno beže od nestabilne, stresne, loše socijalne i ekonomske situacije. U aktuelnom sistemu koja ne daje prednost potrebama ljudi, čak i da se neko ozbiljno zalaže za autonomiju Vojvodine, to ne bi bilo od velikog značaja. Potrebno je pitanje autonomije promisliti iz socijalno-ekonomskog ključa koji daje primat potrebama običnih ljudi“, objašnjava Juhas.

Đerđ Serbhorvat smatra da priča o Vojvodini očigledno donosi vrlo malo glasova i da je etnička heterogenost sve više deo jedne mitologije, i da se više sećamo Jugoslavije, nego Vojvodine.

“I ja sam Vojvođanin, ako me pitaju u inostranstvu. Nekako bolje zvuči da sam iz Vojvodine, nego iz Srbije, mada – sem Mađarima – sigurno mora da se objasni šta je (bila) Vojvodina. Ja mislim da je priča gotova“, smatra Serbhorvat.

Mala izlaznost znači da građani nemaju poverenje u sistem

Kada je reč o malom odzivu birača na izborima, koja je bila manja od 50 odsto, Branka Dragović Savić kaže da to znači da većina građana nema poverenja ni u državu, ni izbore, ni u pravni sistem.

„Sa druge strane, on je delom i manifestacija bunta zbog onemogućavanja fer izbornih uslova. Nisam sigurna da bilo koji od ta dva razloga može da iznedri promenu političkog sistema koja bi vodila ka civlizacijskom iskoraku, ka prihvatanju modernih evropskih vrednosti, zasnovanih na antifašizmu, vladavini prava i medijskim slobodama”, smatra Dragović Savić.

Prema navodima Andraša Juhasa, mala izlaznost birača znači da je u nama sazrela potreba za paradigmatsku promenu, ali da smo politički i dalje previše dezorijentisani da bismo znali gde hoćemo i kako se tamo stiže.

Đerđ Serbhorvat podseća da se pouzdano ne zna ni koliko u Srbiji ima punoletnih građana koji imaju pravo glasa, ali da znamo da je ogroman broj ljudi u inostranstvu.

„Iz SVM-a su tokom kampanje isticali da je veliki broj Mađara došao kući da glasa (u šta teško mogu da verujem), a da pri tom ne znamo šta je sa Kosovom, sa kosovskim Srbima, i uopšte mi nije jasno, kako su ti brojevi uopšte i predstavljeni“, kaže Serbhorvat.

Tekst na mađarskom jeziku pročitajte na portalu Szabad Magyar Szo (Slobodni Mađar So)

(Natalija Jakovljević, Magločistač / Foto: Pokrajinska vlada)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga